УДРУЖИВАЊЕ МОРА ДА ЗАЖИВИ

Звао се облик организовања пољопривредника задруга или удружење за произвођаче је мање важно. Они само траже да се њихов тежачки рад исплати. Да од тога могу издржавати породицу и редовно измиривати бројне друштвене обавезе. Али оно што годинама мучи мачванске пољопривреднике и стратеге развоја ове основне привредне делатности у Мачви је хаотично стање и неорганизованост. Стереотип о богатој, великој српској равници између Дрине и Саве, одавно не одговара стању на терену. Мачва јесте плодна и родна. Овдашњи људи се диче добрим домаћинством, вредноћом и гостољубивошћу али да би лепше и безбрижније живели потребне су бројне реформе, првенствено у организовању. Као императив времена намеће се удруживање и заједничко иступање на тржишту.
Сељаци тешко наплаћују своје производе
- Располажемо са 25.000 хектара обрадивих површина. Скоро све је у приватном поседу. Да би наш човек могао пристојно да живи од свог рада, нешто у овој привредној грани мора да се стратешки мења. Ту очекујемо помоћ државе, јер ми као локална самоуправа нити имамо надлежности, нити сами можемо помоћи свом сељаку, каже председник општине Богатић Ненад Бесеровац. У свом говору, поводом Дана општине, као велики потенцијал ове равнице помиње вредне и обучене пољопривреднике, способне да на својим и ако уситњеним поседима произведу житарице, индустријско биље, воће и поврће у великим количинама, одгаје ситну и крупну стоку.
- Проблем настаје приликом реализације, кад треба да продају свој производ и наплате труд. Тада су препуштени тржишту и сами себи и то је велики проблем. Нестајањем задруга и пољопривредних комбината наш сељак је изгубио поузданог партнера и сигуран пласман свог производа, констатује председник богатинске општине.