ФОНТАНЕ ГРАДА БЕРНА

Берн има много музеја. Недалеко од Сат-куле изнад једног улаза пише: “™Ајнштајн Хаус“™.
У невеликом простору стана на спрату, највећа је радна собе научника; у Берну је боравио као предавач Великог бернског универзитета ““ домаћини тврде да је за време тог периода дошао до чувене теорије релативитета... Обилазимо и Алпски музеј у којем се путем слика и видео филма стиче драгоцено сазнаје о планинама и алпским глечерима.
Недалеко је ““ опет фонтана. Зеринген, по имену оснивача.
Стижемо до Куле. Саграђена је у 15-ом веку, а часовник се оглашава на сваки сат пропраћен појављивањем мајушних фигура које се окрећу. Све је то пропраћено звонким кукурикањем петлића што читавој “™представи“™ даје посебну љупкост.
Са обе стране те, три спојене древне улице ““ пружио се низ збијених једноличних сиво-зелених кућа са истуреним темељима и решеткастим отворима кроз које се некад сипало драгоцено жито. Кажу да су и данас драгоцени ““ само сад није жито већ предмети од вредности, полуге злата, драгуљи, новац... Те, сиво-зелене куће као да “™стоје“™ на високим истуреним “™ногама“™ - аркадама. Испод њих је поплочано шеталиште (дугачко 6 километара) са стакленим излозима најексклузивније робе ““ уз њих су кафеи, ресторани, старинарнице...
Да ли због трговина, или “™дебелог“™ хлада - и поред топлине сунчаног дана, у ваздуху лебди хладњикаво-пословни дух.
Време је да завиримо ИЗА некадашње капије града (Сат-куле). Пред нама је трг Корнхаусплац ““ или “™Чардак-плац, како би гласио превод.