СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ПРВИ ХИПОДРОМ ,,МИХАЈЛОВАЦ“
Равничарски терен плодне Мачве одувек је био погодан за гајење коња. Као домаћа животиња коњи су коришћени за вучу али великим делом и за јахање у мирнодопским и ратним условима. Престанком ратова са Турцима у народу је остала навика јахања и гајења добрих коња који су имали високу цену. Поред велике пажње у исхрани коње је требало јахати да би остали у пуној тркачкој кондицији. Тако је временом настало надметање у јахању, односно, коњичке трке које су се у прво време одвијале на правим стазама и путевима између села.
Јеврем Обреновић, доласком у Шабац 1816. године за господара Дриносавске области, као љубитељ коњарства приређује прве коњичке трке у Србији. Данашњи простор Дударе (која се затрпава) па све до иза железничког моста и дела Триангле, у оно време био је равница. На том простору одржаване су трке коња до 1925. године што износи преко сто година, искључујући време ратова. Током тог периода коњарство је много напредовало како у Дриносавској области, тако и у другим крајевима Србије, којима је Шабац био узор. То није чудно јер је први коњички клуб основан у Шапцу 23. априла 1888. године. Иницијатори су били браћа Панта и Милисав Куртовић.
Клуб је добио име ,,Коло јахача кнез Михајло“ да би од 1890. године носио назив ширег значаја ,,Дриносавско коло јахача кнез Михајло“, а простор првог шабачког тркалишта назван је ,,Михајловац “. Данас се користи за вашаре. Коњарство се у шабачком крају толико било развило да се појавила потреба и за листом који је издат у децембру 1889. године. Био је то први лист који је објављивао информације и текстове везане за коњарство у Србији . Назив му је био ,,Витез - лист за српско витештво и привреду“.
Треба напоменути да је у оно време број учесника на тркама био знатно већи него данас. Било је трка на којима је учествовало до стотину грла што је по трци износило двадесет коња. Покушајте да створите слику једне трке у којој је учествовало чак 47 грла у којој је победила ,, Белка“ В. Протића из Шаторње и освојила пехар краља Милана. Трке су биле пропраћене изложбама коња и опреме, такмичењем у прескакању препона а и награде су биле веома добре. За бројне посетиоце хиподрома „Михајловац“ 1894. године постављене су нове трибине са 1.000 седишта. У дане трка Шабац је био знатно живљи. Кафане су биле пуне гостију а хиподром је био искићен заставама.
Јеврем је покренуо развој коњарства а поред тркачких грла посвећена је велика пажња узгоју и теглећих јер приближавали су се ратови а коњи су требали за вучу топова. Цена ратне победе била нам је у људству превелика а теглећих грла изгубили смо око 32.000! Топови су замукли и почео је нови живот али ,,Михајловац“ више никада није био хиподром јер је преко њега је подигнут високи бедем за пругу која је спајала жељезнички мост и станицу на Баиру. Општина је 1925. године дала клубу на 99 година коришћења други простор од 35 хектара. То је простор данашњег стамбеног насеља „Тркалиште“. Ново тркалиште било је ограђено два метра високом оградом. Саграђена је велика трибина са 1.000 седишта за гледаоце, трибина за почасне посетиоце, за судије, два зидана улаза. Постојала је и кладионица, а Шабац је добио прави хиподром раван онима у Енглеској.
Шабачки хиподром свечано је отворен 18. 09. 1927. године. Коњи су почели поново да јуре, а мени је требало 50 година да Вам прикупим фотографије тог свечаног догађаја на којем је било око 6.000 посетилаца. Нису само јурили коњи. Јурило је и време и опет је стигао други рат са (истим) непријатељем. А шта се даље дешавало на Тркалишту сазнаћете другом приликом.
Драгутин Драган Петровић
Јеврем Обреновић, доласком у Шабац 1816. године за господара Дриносавске области, као љубитељ коњарства приређује прве коњичке трке у Србији. Данашњи простор Дударе (која се затрпава) па све до иза железничког моста и дела Триангле, у оно време био је равница. На том простору одржаване су трке коња до 1925. године што износи преко сто година, искључујући време ратова. Током тог периода коњарство је много напредовало како у Дриносавској области, тако и у другим крајевима Србије, којима је Шабац био узор. То није чудно јер је први коњички клуб основан у Шапцу 23. априла 1888. године. Иницијатори су били браћа Панта и Милисав Куртовић.
Клуб је добио име ,,Коло јахача кнез Михајло“ да би од 1890. године носио назив ширег значаја ,,Дриносавско коло јахача кнез Михајло“, а простор првог шабачког тркалишта назван је ,,Михајловац “. Данас се користи за вашаре. Коњарство се у шабачком крају толико било развило да се појавила потреба и за листом који је издат у децембру 1889. године. Био је то први лист који је објављивао информације и текстове везане за коњарство у Србији . Назив му је био ,,Витез - лист за српско витештво и привреду“.
Треба напоменути да је у оно време број учесника на тркама био знатно већи него данас. Било је трка на којима је учествовало до стотину грла што је по трци износило двадесет коња. Покушајте да створите слику једне трке у којој је учествовало чак 47 грла у којој је победила ,, Белка“ В. Протића из Шаторње и освојила пехар краља Милана. Трке су биле пропраћене изложбама коња и опреме, такмичењем у прескакању препона а и награде су биле веома добре. За бројне посетиоце хиподрома „Михајловац“ 1894. године постављене су нове трибине са 1.000 седишта. У дане трка Шабац је био знатно живљи. Кафане су биле пуне гостију а хиподром је био искићен заставама.
Јеврем је покренуо развој коњарства а поред тркачких грла посвећена је велика пажња узгоју и теглећих јер приближавали су се ратови а коњи су требали за вучу топова. Цена ратне победе била нам је у људству превелика а теглећих грла изгубили смо око 32.000! Топови су замукли и почео је нови живот али ,,Михајловац“ више никада није био хиподром јер је преко њега је подигнут високи бедем за пругу која је спајала жељезнички мост и станицу на Баиру. Општина је 1925. године дала клубу на 99 година коришћења други простор од 35 хектара. То је простор данашњег стамбеног насеља „Тркалиште“. Ново тркалиште било је ограђено два метра високом оградом. Саграђена је велика трибина са 1.000 седишта за гледаоце, трибина за почасне посетиоце, за судије, два зидана улаза. Постојала је и кладионица, а Шабац је добио прави хиподром раван онима у Енглеској.
Шабачки хиподром свечано је отворен 18. 09. 1927. године. Коњи су почели поново да јуре, а мени је требало 50 година да Вам прикупим фотографије тог свечаног догађаја на којем је било око 6.000 посетилаца. Нису само јурили коњи. Јурило је и време и опет је стигао други рат са (истим) непријатељем. А шта се даље дешавало на Тркалишту сазнаћете другом приликом.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
