МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ
„Дај, БоЖе, здравља и весеља у овом дому, нека нам се раЂају здрава деЧица, нека нам раЂа Жито и лозица,нека нам се увеЋава имовина у пољу, тору и обору!“
Најрадоснији хришћански празник Божић започиње четрдесетодневним постом у коме се одрицањем од мрсне хране телесно и духовно припремамо за најсвечанији чин. Будући да се Божић слави као успомена на дан рођења Исуса Христа, Сина Божјег, Спаситеља света, читав циклус празника пред Божић посвећен је породици, рађању новог живота, деци и детињству, као и родитељима. Тако су три недељна дана која непосредно претходе Божићу посвећена редом деци, мајкама и очевима ““ Детенци, Материце, Оци.
Божић је увек 25. децембра по грегоријанском, односно 7. јануара по јулијанском календару. Другог дана Божића слави се Сабор Пресвете Богородице, а трећег дана Свети Стефан. Након Божића следи Српска Нова година, а затим три богојављенска празника којим се прославља успомена на Христово крштење у реци Јордану од стране светог Јована Крститеља: Крстовдан 18. јануара, Богојављење 19. јануара и Јовандан 20. јануара.
Туциндан
На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница „тукла“, убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
Бадњи дан
Добио име по Бадњаку. Чим сване, ложи се ватра и пече печеница. Жене у кући месе колаче и торте и припремају трпезу за Божић. Према обичајима, на Бадњи дан се ништа не износи из куће и сви дугови и позајмљене ствари се враћају. Увече се уноси Бадњак, печеница и слама, а вечера је посна, али богата и требало би да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна. Због тога су на бадњој трпези неизоставни мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, воће, посебно суве шљиве, ораси, лешници.
То вече кућа се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се по предању родио Христ. Домаћица у сламу под сто где се вечера ставља орахе и разне слаткише које деца траже пијучући као пилићи. Слама се из куће износи у рану зору трећег дана Божића.
Бадњак
Бадњак је младо храстово или церово дрво које се на Бадњи дан ујутро сече и доноси пред кућу. Паганска веровања наших предака, древних Словена, придавала су овом дрвету натприродна, божанска својства. Српски народни обичаји у вези са Бадњаком као да нам сведоче о древном божанском дрвету, који попут некаквог нашег словенског светог Симеона Богопримца ишчекује Христа и радује се његовом доласку. У тој радости због предстојећег оваплоћења јединог истинског Бога, наш „стари рођак“ повлачи се, уступа Му место и, и знајући да је његово време прошло, са љубављу се жртвује пред новорођеним Спаситељем света, о чему сведоче и речи песме:
„Ој, бадњаче, бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и у кућу ушао!
Ти нам Христа објављујеш, Њега славиш и казујеш!
Мили српски бадњаче, ти, наш стари рођаче!“
Бадње вече
Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као „Божић и Бадњи дан“. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“ Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Божић
Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота“¦ Ујутру, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима. Тог дана, укућани облаче најсвечаније одело. Постоји веровање и да се на Божић све започиње, па се тог дана углавном сви прихвате онога што би волели да раде целе године. Такође, тог дана се не иде у госте, а верује се и не би требало бити празних џепова.
Положајник
Рано ујутру, у кућу долази специјални гост ““ положајник, полазник, полаженик или радован, у зависности од краја, а уобичајено је да то буде мушко, крштено дете. Први посетилац мора бити здрав, крепак и весео јер се верује да доноси срећу у кућу у коју долази. Положајник улази десном ногом, поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази до шпорета.
Граном од Бадњака или жарачем џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица (новца), колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља“. Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника и дарује га.
Печеница
Прасе или јагње за печеницу најчешће се коље два дана пред Божић, на Туциндан. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог бога, а наша црква је обичај прихватила и благословила, с образложењем да после Божићног поста, који траје 40 дана, јака и мрсна храна добро дође. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце.
Срце се исече на онолико делова колико има укућана и сваки члан породице прво поједе парче срца. У неким крајевима се у печеницу стављају и јабука и бели лук и то сви укућани узимају пре ручка. Када је сто постављен и све је спремно, домаћица кади трпезу, а затим и целу кућу. Окађивање означава заштиту од злих и невидљивих сила.
Чесница
У српској традицији чесница је неизоставни део ручка и има улогу славског колача на Божић. Домаћица чесницу меси рано ујутру од пшеничног брашна и масти без квасца. У њу се обавезно ставља новчић, а у неким крајевима и парче Бадњака (ради здравља и плодности говеда), зрно кукуруза (ради свиња), зрно пасуља (ради оваца), зрно зоби (ради коња), зрно пшенице (ради живине)“¦
На почетку божићног ручка, чесница се окрене три пута слева надесно и ломи се на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице са новчићем, према народном веровању, биће здрав и срећан целе године. Чесница симболизује рођење младог Христа, када су га пастири даривали. Припрему чеснице могу пратити разна правила: брашно се узима само из пуне вреће, вода за тесто се доноси са три извора, домаћица пре спремања мора да се окупа“¦ У источној и јужној Србији, домаћин или домаћица, рукама улепљеним од теста, хвата воћке, кошнице и стоку да их учини плоднијим.
„Нема дана без очњега вида,
Нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем,
Славио га у Атонску Гору,
Славио га у свето Кијево;
Ал“™ је ова слава одвојила,
Са простотом и са веселошћу,
Ватра боље него игда плама,
Прострта је испред огња слама,
Прекршћени на огњу бадњаци,
Пушке пучу, врте се пецива,
Гусле гуде, а кола певају,
С унучади ђедови играју...“
П. П. Његош
„Горски вијенац“
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА
Постоји и обичај да се на Бадњи дан увече од главице црног лука исцепа дванаест белих љуски. Ставе се на прозор и у сваку се сипа мало соли. Ту остану да преноће. Најстарији члан породице на Божић разгледа љуске. У којој има воде, у том месецу ће бити кише. Ако је нека љуска сува, тај месец ће бити сув. Тако се запише време за целу годину.
БОЖИЋ БАТА
Према народној традицији, Божић Бата у ноћи између Бадњег дана и Божића посећује домове у којима се слави празник да би им оставио благослов, а деци поклоне. Описујући благослов који је кући доносила посета Божић Бате, народна песма каже: „Иде Божић, иде Божић Бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова“. Нажалост, у другој половини ХХ века доброг и ненаметљивог Божић Бату, који „представља светињу, нашег брата и небеског сабрата“, и који нас је, по речима митрополита Амфилохија, „сјединио са Богом неуништивим и неугасивим братством“, у потпуности је потиснуо Деда Мраз, рекламни лик америчке познате компаније.
СТАРИ ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
Ваља се за Божић поновити.
Од Божића до Светог Стефана не ваља да се кућа чисти.
На Божић не ваља никоме ништа позајмљивати да се ствари из куће не би развлачиле целе године.
У појединим деловима Србије кашике и виљушке се везују на Бадњи дан ујутро и остављају на место где стоји брашно.
Ако на Божић падне киша, верује се да ће родити све што се окопа мотиком.
За Божић се пали само једна свећа.
Од Бадњег дана до завршетка божићних празника, у појединим крајевима се верује да не сме да се чује свађа, као и да би сви послови требало да се обављају у тишини како би укућани имали здравља, среће и напретка.
Најрадоснији хришћански празник Божић започиње четрдесетодневним постом у коме се одрицањем од мрсне хране телесно и духовно припремамо за најсвечанији чин. Будући да се Божић слави као успомена на дан рођења Исуса Христа, Сина Божјег, Спаситеља света, читав циклус празника пред Божић посвећен је породици, рађању новог живота, деци и детињству, као и родитељима. Тако су три недељна дана која непосредно претходе Божићу посвећена редом деци, мајкама и очевима ““ Детенци, Материце, Оци.
Божић је увек 25. децембра по грегоријанском, односно 7. јануара по јулијанском календару. Другог дана Божића слави се Сабор Пресвете Богородице, а трећег дана Свети Стефан. Након Божића следи Српска Нова година, а затим три богојављенска празника којим се прославља успомена на Христово крштење у реци Јордану од стране светог Јована Крститеља: Крстовдан 18. јануара, Богојављење 19. јануара и Јовандан 20. јануара.
Туциндан
На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница „тукла“, убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
Бадњи дан
Добио име по Бадњаку. Чим сване, ложи се ватра и пече печеница. Жене у кући месе колаче и торте и припремају трпезу за Божић. Према обичајима, на Бадњи дан се ништа не износи из куће и сви дугови и позајмљене ствари се враћају. Увече се уноси Бадњак, печеница и слама, а вечера је посна, али богата и требало би да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна. Због тога су на бадњој трпези неизоставни мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, воће, посебно суве шљиве, ораси, лешници.
То вече кућа се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се по предању родио Христ. Домаћица у сламу под сто где се вечера ставља орахе и разне слаткише које деца траже пијучући као пилићи. Слама се из куће износи у рану зору трећег дана Божића.
Бадњак
Бадњак је младо храстово или церово дрво које се на Бадњи дан ујутро сече и доноси пред кућу. Паганска веровања наших предака, древних Словена, придавала су овом дрвету натприродна, божанска својства. Српски народни обичаји у вези са Бадњаком као да нам сведоче о древном божанском дрвету, који попут некаквог нашег словенског светог Симеона Богопримца ишчекује Христа и радује се његовом доласку. У тој радости због предстојећег оваплоћења јединог истинског Бога, наш „стари рођак“ повлачи се, уступа Му место и, и знајући да је његово време прошло, са љубављу се жртвује пред новорођеним Спаситељем света, о чему сведоче и речи песме:
„Ој, бадњаче, бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и у кућу ушао!
Ти нам Христа објављујеш, Њега славиш и казујеш!
Мили српски бадњаче, ти, наш стари рођаче!“
Бадње вече
Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као „Божић и Бадњи дан“. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“ Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Божић
Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота“¦ Ујутру, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима. Тог дана, укућани облаче најсвечаније одело. Постоји веровање и да се на Божић све започиње, па се тог дана углавном сви прихвате онога што би волели да раде целе године. Такође, тог дана се не иде у госте, а верује се и не би требало бити празних џепова.
Положајник
Рано ујутру, у кућу долази специјални гост ““ положајник, полазник, полаженик или радован, у зависности од краја, а уобичајено је да то буде мушко, крштено дете. Први посетилац мора бити здрав, крепак и весео јер се верује да доноси срећу у кућу у коју долази. Положајник улази десном ногом, поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази до шпорета.
Граном од Бадњака или жарачем џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица (новца), колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља“. Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника и дарује га.
Печеница
Прасе или јагње за печеницу најчешће се коље два дана пред Божић, на Туциндан. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог бога, а наша црква је обичај прихватила и благословила, с образложењем да после Божићног поста, који траје 40 дана, јака и мрсна храна добро дође. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце.
Срце се исече на онолико делова колико има укућана и сваки члан породице прво поједе парче срца. У неким крајевима се у печеницу стављају и јабука и бели лук и то сви укућани узимају пре ручка. Када је сто постављен и све је спремно, домаћица кади трпезу, а затим и целу кућу. Окађивање означава заштиту од злих и невидљивих сила.
Чесница
У српској традицији чесница је неизоставни део ручка и има улогу славског колача на Божић. Домаћица чесницу меси рано ујутру од пшеничног брашна и масти без квасца. У њу се обавезно ставља новчић, а у неким крајевима и парче Бадњака (ради здравља и плодности говеда), зрно кукуруза (ради свиња), зрно пасуља (ради оваца), зрно зоби (ради коња), зрно пшенице (ради живине)“¦
На почетку божићног ручка, чесница се окрене три пута слева надесно и ломи се на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице са новчићем, према народном веровању, биће здрав и срећан целе године. Чесница симболизује рођење младог Христа, када су га пастири даривали. Припрему чеснице могу пратити разна правила: брашно се узима само из пуне вреће, вода за тесто се доноси са три извора, домаћица пре спремања мора да се окупа“¦ У источној и јужној Србији, домаћин или домаћица, рукама улепљеним од теста, хвата воћке, кошнице и стоку да их учини плоднијим.
„Нема дана без очњега вида,
Нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем,
Славио га у Атонску Гору,
Славио га у свето Кијево;
Ал“™ је ова слава одвојила,
Са простотом и са веселошћу,
Ватра боље него игда плама,
Прострта је испред огња слама,
Прекршћени на огњу бадњаци,
Пушке пучу, врте се пецива,
Гусле гуде, а кола певају,
С унучади ђедови играју...“
П. П. Његош
„Горски вијенац“
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА
Постоји и обичај да се на Бадњи дан увече од главице црног лука исцепа дванаест белих љуски. Ставе се на прозор и у сваку се сипа мало соли. Ту остану да преноће. Најстарији члан породице на Божић разгледа љуске. У којој има воде, у том месецу ће бити кише. Ако је нека љуска сува, тај месец ће бити сув. Тако се запише време за целу годину.
БОЖИЋ БАТА
Према народној традицији, Божић Бата у ноћи између Бадњег дана и Божића посећује домове у којима се слави празник да би им оставио благослов, а деци поклоне. Описујући благослов који је кући доносила посета Божић Бате, народна песма каже: „Иде Божић, иде Божић Бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова“. Нажалост, у другој половини ХХ века доброг и ненаметљивог Божић Бату, који „представља светињу, нашег брата и небеског сабрата“, и који нас је, по речима митрополита Амфилохија, „сјединио са Богом неуништивим и неугасивим братством“, у потпуности је потиснуо Деда Мраз, рекламни лик америчке познате компаније.
СТАРИ ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
Ваља се за Божић поновити.
Од Божића до Светог Стефана не ваља да се кућа чисти.
На Божић не ваља никоме ништа позајмљивати да се ствари из куће не би развлачиле целе године.
У појединим деловима Србије кашике и виљушке се везују на Бадњи дан ујутро и остављају на место где стоји брашно.
Ако на Божић падне киша, верује се да ће родити све што се окопа мотиком.
За Божић се пали само једна свећа.
Од Бадњег дана до завршетка божићних празника, у појединим крајевима се верује да не сме да се чује свађа, као и да би сви послови требало да се обављају у тишини како би укућани имали здравља, среће и напретка.
Приредила: Оља Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
