ГРАДОНАЧЕЛНИК ШАПЦА НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ
ГОДИНА РАЗГОВОРА ГРАДА И ПРИВРЕДНИКА
“Радујем се 2015. години, иако знам да ће бити тешка. Радујем се јер знам да ћемо завршити градски базен, уредити централни трг и друге јавне површине. Верујем да ће у Шабац доћи нови инвеститори и да ће ово бити година интензивних разговора Града и привредника који ће довести до отварања нових радних места, већег запошљавања“, истиче градоначелник Шапца Небојша Зеленовић
Протекла година, у животу града Шапца може понети назив “година изазова“. Велике поплаве у мају и турбулентна политичка дешавања током ванредне ситуације на површину су изнели бројне проблеме које је требало решити у што краћем временском периоду. Као приоритет се издвојила стабилизација система, а по оцени Небојше Зеленовића, који је тих дана именован за градоначелника, највећи успех је што Град 2014. годину завршио без губитака, односно са измиреним обавезама према свима.
- Постао сам градоначелник након свих дешавања везаних за поплаву и одбрану Шапца. Успели смо да стабилизујемо систем, и изађемо из свега без додатних оптерећења те заједно са државом уђемо у поступак надокнаде штете према грађанима. Било је евидентно да се градски буџет првих шест месеци није пунио према предвиђеној динамици. Сматрао сам да је то стање неодрживо и да га треба што пре пресећи. Одмах смо усвојили ребаланс, са идејом да 574 милиона динара мање потрошимо, јер су нам приходи дозвољавали да се ураде само најнеопходније ствари. Оно што је мени најбитније је, да смо након свих тих нестабилности и преиспитивања унутар система и наших способности унутар града, изашли на прави пут и учинили да Шабац након 2014. године ником не дугује ништа. Дакле, одговорним понашањем према новцу, завршили смо годину без губитака са измиреним обавезама према пољопривредницима, просветним радницима, привредницима, корисницима социјалне помоћи.
Протекла година остаће упамћена и по затварању депоније на Дудари. Смеће из Шапца је кренуло пут регионалне депоније у Сремској Митровици. Шта је све утицало да дође до повећања рачуна за ову услугу?
- Трагично је да смо више од две деценије живели са тим да се смеће одлаже на само 300 метара од центра града. То стање је постало неодрживо. Депонија је морала да буде затворена. Затрпана земљом, и даље је ту, али се не осећа и не види. Са друге стране смо све учинили да профункционише трансфер станица и да се смеће редовно одвози у Сремску Митровицу и тамо трајно одлаже. А то кошта. Кошта тачно онолико колико кошта и грађане Сремске Митровице, пошто су наша два града партнери у овом међународном пројекту.
Наиме, за изградњу депоније ми смо добили 80 одсто средстава од Европске уније као грант, али смо се и обавезали да ћемо њено постојање учинити одрживим, и да ћемо по затрпавању прве рупе на њој од постојећег новца моћи направити нову касету. То је довело до тога да се на рачуну грађана појави нова ставка “депоновање смећа“. Наравно да смо ми и до сада депоновали смеће, али на нашу депонију, али сада је потребно то смеће одвести 30 километара од Шапца, компресовано и спаковано, а то нешто кошта. Та цифра је 16,5 евра по тони са ПДВ а када се подели са бројем грађана то је 2,5 динара по метру квадратном стамбене површине. Сматрам да 125 динара за стан од 50 квадрата није пуно. Не кажем да је лако, али то је један евро месечно који плаћамо да се наше смеће трајно одложи на еколошки исправну, санитарну депонију.
Град Шабац је први у Србији чијим се хартијама од вредности трговала на Београдској берзи. Емисија дугорочних градских обвезница, вредности од 400 милиона динара је у потпуности реализована, чиме су обезбеђени сви услови за изградњу и реконструкцију градског базена.
- Када причамо о муниципалним обвезницама ја увек морам да споменем да у тој причи није најбитнија само чињеница да ћемо на крају имати базен. Битно је и то што ми не бисмо успели да се квалификујемо за један тако озбиљан посао а да претходно нисмо прошли разне комисије, ревизије, инспекције које су утврдиле да смо једна озбиљна и поштена градска управа. То је закључак изведен на основу биланса пословања, извештаја и рачуна у протекле три године. Са друге стране, то говори о томе да нисмо презадужени, јер презадужени градови не могу да уђу у један овакав посао јер они гарантују буџетом и финансијама да ће вратити новац који добију.
Добра веза између грађана, предузетника и града је резултирала тиме да свих 400 милиона обвезница буде продато. Углавном су их откупиле велике коорпорације и банке, али су и грађани куповином 26 милиона обвезница дали значајан допринос.
По мени Шабац треба да буде град без непливача, град у којем се деца рађају и расту здраво. Друга тачка је да град ове величине заслужује затворени базен, и уколико и даље све буде текло по плану, у шта немам разлога да сумњам, очекујем да ће радови бити завршени и пре крајњег рока, јула 2015. године.
Шта су најзначајније ставке буџета за 2015. годину? Чиме сте се највише руководили приликом његовог планирања?
-Буџет је резултат политичког договора на нивоу града. Договора са свим људима који чине владајућу коалицију да постигнемо најјачи ефекат са новцем којим располажемо. То пре свега значи да смо се потрудили да највише утичемо на оне сегменте друштва који су најугроженији. Повисили смо средства за социјалну заштиту, пољопривреду, образовање. Буџет за 2015. годину је испланиран након дугог низа консултација и састанака са свим релевантним чиниоцима живота града. Дошли смо до цифре од 2.600.000.000 динара прихода који се морају утрошити на најефектнији могући начин.
Ранији буџети су уважавали нечије жеље и потребе различитих категорија интересних група, али буџет није “списак лепих жеља“ или испуњење празних обећања. Буџетска средства су одређена маса новца која се мора потрошити паметно на општу корист грађана Шапца. Тако да нећемо потрошити 1.300.000 евра на учешће у подземној гаражи, нећемо дотирати рад ни једног јавног предузећа, и базен неће коштати пет милиона евра него управо онолико колико је коштао на тендеру. Односно, водећи одговорну политику и квалитетно планирајући расходе, из буџета само избацили све оно што је у овом тренутку непотребно, а као приоритет издвојили социјалну заштиту, пољопривреду и образовање.
Улагање у пољопривредну производњу је већ годинама у врху приоритета града Шапца. Поред постојећих субвенција, да ли су планиране и неке нове подстицајне мере?
- Када је реч о пољопривреди овде је укупан планирани износ средстава 83 милиона динара, а од тога 75 милиона су директне субвенције у производњу. То се односи углавном на све оне мере које су дале добре резултате у претходном периоду: копање дубинских бунара у Поцерини, субвенционисање камате републичких кредита како би наши произвођачи враћали само онолико новца колико и позајме од банака. Посебна ставка су издвајања за субвенционисање осемењавање стоке у циљу подизања сточног фонда. Имали смо разговоре са турским, италијанским и македонским млекарима заинтересованим да покрену производњу и прераду млека у овом крају. Да би до тога дошло ми смо морали да усвојимо мере које ће довести до формирања једне квалитетне сировинске базе у овом подручју, а то је могуће само ако имамо довољно воде и довољно крава.
Захваљујући изузетном залагању запослених у Дирекцији за пољопривреду који су сагледали потребе свих наших произвођача и посветили пажњу проблему уситњених газдинстава, сви који се баве било којом врстом пољопривредне производње овај пут ће бити укључени у неки концепт субвенционисања. Са друге стране, ми као Град смо донели одлуку да свако ко дође у Шабац са намером да инвестира у прехрамбену индустрију и има намеру да запосли преко 100 људи добије 50 одсто попуста. Сматрамо да таква врста инвестиције заслужује велику пажњу, јер се њоме веже велики број малих произвођача и акумулирају сва средства на једном месту. Само на овакав начин ћемо имати после дужег времена прераду наше сировине у финални производ који иде даље у извоз. Искрено сматрам да ће се град Шабац, због свега наведеног, ускоро издвојити као један од најозбиљнијих пољопривредних крајева у Србији.
Када говоримо о прехрамбеној индустрији, крајем октобра је власник истамбулске млечне индустрије “Ихтимат“ боравио у Шапцу. Било је речи о изградњи нове млекаре. Шта се дешава по том питању?
- За овај крај није показала интересовање само турска млекара. Разговарали смо и са Италијанима, а македонска млекара од раније поседује хектар земље у нашој индустријској зони мислим да ће ове године почети са изградњом постројења. Оно што се десило са Турцима је да су се предомислили око куповине земљишта јер желе да уложе у постојећу Шабачку млекару. Односно, у договору са Владом Републике Србије, желе да уђу у аранжман са Шабачком млекаром, и ускоро очекујемо разговоре о будућности ове сарадње. Практично, они ће свакако инвестирати у Шабац, али преко већ постојећих производних погона. Шабачка млекара има разрађено тржиште у Европи и Русији, те мислим да је Турцима то било посебно примамљиво, а са друге стране нама је у интересу да сачувамо свих 400 радника ове фабрике на њиховим радним местима и обезбедимо им сигурну будућност.
Споменули сте попуст од 50 одсто за инвеститоре који улажу у прехрамбену индустрију и запошљавају преко 100 радника. Шта је са осталим мерама које би требало да повећају атрактивност Шапца за инострана улагања?
- Да се разумемо, неће инвеститори доћи овде ако им ми нешто поклонимо. То је заблуда. Заблуда је да ће неко ко треба да инвестира пет милиона евра или више у производњу доћи само зато да би добио попуст од 50.000 евра. Суштина је да он када дође у Шабац схвати да је дошао међу озбиљне људе који ће му омогућити да нешто заради. А то ће моћи ако овде постоји адекватна, стручна радна снага, ако брзо може да дође до свих грађевинских дозвола, ако постоји добра веза са Републиком.
Каква је сада сарадња са републичким органима власти?
- До сада сам се трудио да имамо добру комуникацију са Републиком. Било кроз пројекте: град Шабац је добио највише новца (80 милиона динара) за подизање нивоа образовања, потом са Министарством грађевине смо заједно урадили обилазницу око Дреновца на магистралном путу ка Сремској Митровици (по принципу пола пола), недавно смо се договорили са „Србија Водама“ око заједничког наступа пред Међународним комисијама за изградњу насипа. Дакле, сарадња је добра.
Чињеница да је у току седам огласа за куповину земљишта што домаћих што страних инвеститора говори о томе да постоји интересовање за улагање у Шабац. Међутим, инвестирање је смањено у целој Србији, и то је наша реалност, али упркос томе се трудимо да будемо атрактивнији од других градова у земљи. То као што сам рекао не можемо бити ако неком поклонимо нешто, већ ако водимо административне процедуре уместо инвеститора. У том смислу је добро што је донет Закон о планирању и изградњи којим је смањен рок за издавање грађевинских дозвола. Потом, наша предност је што имамо потпуно опремљену индустријску зону, везу са Босном и Хрватском, Београдом. Друмски, речни, железнички саобраћај. Проблем је што немамо ауто пут, и искрено ћу се трудити да и он буде решен јер је то предуслов за долазак већих инвеститора.
Крајем 2014. године, предата је парцела код аутобуске станице “Лидлу“. Како бисте оценили искуства са овом немачком компанијом?
- Продали смо парцелу “Лидлу“, и ни у једној од 20 тачака са којима имају сарадњу, по њиховом тврђењу, нису имали успеха као са нама. Према уговору, парцела је требала да им буде предата 31. 12., а ми смо посао завршили раније и тиме се показали као озбиљан и добар партнер једној немачкој компанији. Пошто смо пре задатог рока испоштовали своје обавезе, немамо разлога да сумњамо да ће и они испоштовати све што је договорено. Имали смо преговоре и са другим немачким фирмама које се баве сличном делатношћу и имам разлога да се надам да ћемо и у будућности имати добру сарадњу.
Последњих месеци је интензивирано гостовање програма институција културе у сеоске средине. Колико ће се и у будуће водити рачуна о томе?
- Често када причамо о селу ми се базирамо на пољопривреду, али живот на селу није само обрада земље, већ наши грађани који живе на сеоском подручју имају иста права као и остали, права на исте садржаје у култури, образовању. Шабац је претходних година доста радио на томе, а то ће се и у будућности наставити. При томе, оно што могу да обећам је да ћемо се у будућности бавити суштинским стварима а не само формом.
То значи?
- Суштина је да ти људи почну да одлучују о свом новцу. Сви они имају право да оно што се прикупи од пореза на имовину у селу ту и остане. Ми смо учинили први корак у том смеру, а следећи је да се уреде неке будуће градске општине и да оне почну да троше новац према утврђеним захтевима. Намера нам је да у догледном периоду Шабац почне да личи на савремене европске градове где грађани одлучују о свом новцу и свом развоју. Ми смо поставили поверенике у све месне заједнице. То нису људи који воде матичне књиге, већ градски повереници који су у непосредној комуникацији са грађанима и као испостава градске управе завршавају све послове у том месту, тако да грађани не морају да се муче и долазе до градске управе како би остварили неко право. Ти повереници би требало временом да прерасту у секретаре неких будућих градских општина у којима ће се одлучивати о образовању, здравственој заштити, путној мрежи, политици у пољопривреди... Ни један део Србије није исти да би се њиме из Београда управљало, тако да ни један део Шапца нема исте потребе да би се о њима из једног центра одлучивало. Ако је овакав систем могао да заживи у Америци, Швајцарској, зашто не би и код нас.
Порука за 2015. годину?
- Радујем се 2015. години, иако знам да ће бити тешка. Радујем се јер знам да ћемо завршити градски базен, уредити централни трг и друге јавне површине. Верујем да ће у Шабац доћи нови инвеститори и да ће ово бити година интензивних разговора Града и привредника који ће довести до отварања нових радних места, већег запошљавања.
- Постао сам градоначелник након свих дешавања везаних за поплаву и одбрану Шапца. Успели смо да стабилизујемо систем, и изађемо из свега без додатних оптерећења те заједно са државом уђемо у поступак надокнаде штете према грађанима. Било је евидентно да се градски буџет првих шест месеци није пунио према предвиђеној динамици. Сматрао сам да је то стање неодрживо и да га треба што пре пресећи. Одмах смо усвојили ребаланс, са идејом да 574 милиона динара мање потрошимо, јер су нам приходи дозвољавали да се ураде само најнеопходније ствари. Оно што је мени најбитније је, да смо након свих тих нестабилности и преиспитивања унутар система и наших способности унутар града, изашли на прави пут и учинили да Шабац након 2014. године ником не дугује ништа. Дакле, одговорним понашањем према новцу, завршили смо годину без губитака са измиреним обавезама према пољопривредницима, просветним радницима, привредницима, корисницима социјалне помоћи.
Протекла година остаће упамћена и по затварању депоније на Дудари. Смеће из Шапца је кренуло пут регионалне депоније у Сремској Митровици. Шта је све утицало да дође до повећања рачуна за ову услугу?
- Трагично је да смо више од две деценије живели са тим да се смеће одлаже на само 300 метара од центра града. То стање је постало неодрживо. Депонија је морала да буде затворена. Затрпана земљом, и даље је ту, али се не осећа и не види. Са друге стране смо све учинили да профункционише трансфер станица и да се смеће редовно одвози у Сремску Митровицу и тамо трајно одлаже. А то кошта. Кошта тачно онолико колико кошта и грађане Сремске Митровице, пошто су наша два града партнери у овом међународном пројекту.
Наиме, за изградњу депоније ми смо добили 80 одсто средстава од Европске уније као грант, али смо се и обавезали да ћемо њено постојање учинити одрживим, и да ћемо по затрпавању прве рупе на њој од постојећег новца моћи направити нову касету. То је довело до тога да се на рачуну грађана појави нова ставка “депоновање смећа“. Наравно да смо ми и до сада депоновали смеће, али на нашу депонију, али сада је потребно то смеће одвести 30 километара од Шапца, компресовано и спаковано, а то нешто кошта. Та цифра је 16,5 евра по тони са ПДВ а када се подели са бројем грађана то је 2,5 динара по метру квадратном стамбене површине. Сматрам да 125 динара за стан од 50 квадрата није пуно. Не кажем да је лако, али то је један евро месечно који плаћамо да се наше смеће трајно одложи на еколошки исправну, санитарну депонију.
Град Шабац је први у Србији чијим се хартијама од вредности трговала на Београдској берзи. Емисија дугорочних градских обвезница, вредности од 400 милиона динара је у потпуности реализована, чиме су обезбеђени сви услови за изградњу и реконструкцију градског базена.
- Када причамо о муниципалним обвезницама ја увек морам да споменем да у тој причи није најбитнија само чињеница да ћемо на крају имати базен. Битно је и то што ми не бисмо успели да се квалификујемо за један тако озбиљан посао а да претходно нисмо прошли разне комисије, ревизије, инспекције које су утврдиле да смо једна озбиљна и поштена градска управа. То је закључак изведен на основу биланса пословања, извештаја и рачуна у протекле три године. Са друге стране, то говори о томе да нисмо презадужени, јер презадужени градови не могу да уђу у један овакав посао јер они гарантују буџетом и финансијама да ће вратити новац који добију.
Добра веза између грађана, предузетника и града је резултирала тиме да свих 400 милиона обвезница буде продато. Углавном су их откупиле велике коорпорације и банке, али су и грађани куповином 26 милиона обвезница дали значајан допринос.
По мени Шабац треба да буде град без непливача, град у којем се деца рађају и расту здраво. Друга тачка је да град ове величине заслужује затворени базен, и уколико и даље све буде текло по плану, у шта немам разлога да сумњам, очекујем да ће радови бити завршени и пре крајњег рока, јула 2015. године.
Шта су најзначајније ставке буџета за 2015. годину? Чиме сте се највише руководили приликом његовог планирања?
-Буџет је резултат политичког договора на нивоу града. Договора са свим људима који чине владајућу коалицију да постигнемо најјачи ефекат са новцем којим располажемо. То пре свега значи да смо се потрудили да највише утичемо на оне сегменте друштва који су најугроженији. Повисили смо средства за социјалну заштиту, пољопривреду, образовање. Буџет за 2015. годину је испланиран након дугог низа консултација и састанака са свим релевантним чиниоцима живота града. Дошли смо до цифре од 2.600.000.000 динара прихода који се морају утрошити на најефектнији могући начин.
Ранији буџети су уважавали нечије жеље и потребе различитих категорија интересних група, али буџет није “списак лепих жеља“ или испуњење празних обећања. Буџетска средства су одређена маса новца која се мора потрошити паметно на општу корист грађана Шапца. Тако да нећемо потрошити 1.300.000 евра на учешће у подземној гаражи, нећемо дотирати рад ни једног јавног предузећа, и базен неће коштати пет милиона евра него управо онолико колико је коштао на тендеру. Односно, водећи одговорну политику и квалитетно планирајући расходе, из буџета само избацили све оно што је у овом тренутку непотребно, а као приоритет издвојили социјалну заштиту, пољопривреду и образовање.
Улагање у пољопривредну производњу је већ годинама у врху приоритета града Шапца. Поред постојећих субвенција, да ли су планиране и неке нове подстицајне мере?
- Када је реч о пољопривреди овде је укупан планирани износ средстава 83 милиона динара, а од тога 75 милиона су директне субвенције у производњу. То се односи углавном на све оне мере које су дале добре резултате у претходном периоду: копање дубинских бунара у Поцерини, субвенционисање камате републичких кредита како би наши произвођачи враћали само онолико новца колико и позајме од банака. Посебна ставка су издвајања за субвенционисање осемењавање стоке у циљу подизања сточног фонда. Имали смо разговоре са турским, италијанским и македонским млекарима заинтересованим да покрену производњу и прераду млека у овом крају. Да би до тога дошло ми смо морали да усвојимо мере које ће довести до формирања једне квалитетне сировинске базе у овом подручју, а то је могуће само ако имамо довољно воде и довољно крава.
Захваљујући изузетном залагању запослених у Дирекцији за пољопривреду који су сагледали потребе свих наших произвођача и посветили пажњу проблему уситњених газдинстава, сви који се баве било којом врстом пољопривредне производње овај пут ће бити укључени у неки концепт субвенционисања. Са друге стране, ми као Град смо донели одлуку да свако ко дође у Шабац са намером да инвестира у прехрамбену индустрију и има намеру да запосли преко 100 људи добије 50 одсто попуста. Сматрамо да таква врста инвестиције заслужује велику пажњу, јер се њоме веже велики број малих произвођача и акумулирају сва средства на једном месту. Само на овакав начин ћемо имати после дужег времена прераду наше сировине у финални производ који иде даље у извоз. Искрено сматрам да ће се град Шабац, због свега наведеног, ускоро издвојити као један од најозбиљнијих пољопривредних крајева у Србији.
Када говоримо о прехрамбеној индустрији, крајем октобра је власник истамбулске млечне индустрије “Ихтимат“ боравио у Шапцу. Било је речи о изградњи нове млекаре. Шта се дешава по том питању?
- За овај крај није показала интересовање само турска млекара. Разговарали смо и са Италијанима, а македонска млекара од раније поседује хектар земље у нашој индустријској зони мислим да ће ове године почети са изградњом постројења. Оно што се десило са Турцима је да су се предомислили око куповине земљишта јер желе да уложе у постојећу Шабачку млекару. Односно, у договору са Владом Републике Србије, желе да уђу у аранжман са Шабачком млекаром, и ускоро очекујемо разговоре о будућности ове сарадње. Практично, они ће свакако инвестирати у Шабац, али преко већ постојећих производних погона. Шабачка млекара има разрађено тржиште у Европи и Русији, те мислим да је Турцима то било посебно примамљиво, а са друге стране нама је у интересу да сачувамо свих 400 радника ове фабрике на њиховим радним местима и обезбедимо им сигурну будућност.
Споменули сте попуст од 50 одсто за инвеститоре који улажу у прехрамбену индустрију и запошљавају преко 100 радника. Шта је са осталим мерама које би требало да повећају атрактивност Шапца за инострана улагања?
- Да се разумемо, неће инвеститори доћи овде ако им ми нешто поклонимо. То је заблуда. Заблуда је да ће неко ко треба да инвестира пет милиона евра или више у производњу доћи само зато да би добио попуст од 50.000 евра. Суштина је да он када дође у Шабац схвати да је дошао међу озбиљне људе који ће му омогућити да нешто заради. А то ће моћи ако овде постоји адекватна, стручна радна снага, ако брзо може да дође до свих грађевинских дозвола, ако постоји добра веза са Републиком.
Каква је сада сарадња са републичким органима власти?
- До сада сам се трудио да имамо добру комуникацију са Републиком. Било кроз пројекте: град Шабац је добио највише новца (80 милиона динара) за подизање нивоа образовања, потом са Министарством грађевине смо заједно урадили обилазницу око Дреновца на магистралном путу ка Сремској Митровици (по принципу пола пола), недавно смо се договорили са „Србија Водама“ око заједничког наступа пред Међународним комисијама за изградњу насипа. Дакле, сарадња је добра.
Чињеница да је у току седам огласа за куповину земљишта што домаћих што страних инвеститора говори о томе да постоји интересовање за улагање у Шабац. Међутим, инвестирање је смањено у целој Србији, и то је наша реалност, али упркос томе се трудимо да будемо атрактивнији од других градова у земљи. То као што сам рекао не можемо бити ако неком поклонимо нешто, већ ако водимо административне процедуре уместо инвеститора. У том смислу је добро што је донет Закон о планирању и изградњи којим је смањен рок за издавање грађевинских дозвола. Потом, наша предност је што имамо потпуно опремљену индустријску зону, везу са Босном и Хрватском, Београдом. Друмски, речни, железнички саобраћај. Проблем је што немамо ауто пут, и искрено ћу се трудити да и он буде решен јер је то предуслов за долазак већих инвеститора.
Крајем 2014. године, предата је парцела код аутобуске станице “Лидлу“. Како бисте оценили искуства са овом немачком компанијом?
- Продали смо парцелу “Лидлу“, и ни у једној од 20 тачака са којима имају сарадњу, по њиховом тврђењу, нису имали успеха као са нама. Према уговору, парцела је требала да им буде предата 31. 12., а ми смо посао завршили раније и тиме се показали као озбиљан и добар партнер једној немачкој компанији. Пошто смо пре задатог рока испоштовали своје обавезе, немамо разлога да сумњамо да ће и они испоштовати све што је договорено. Имали смо преговоре и са другим немачким фирмама које се баве сличном делатношћу и имам разлога да се надам да ћемо и у будућности имати добру сарадњу.
Последњих месеци је интензивирано гостовање програма институција културе у сеоске средине. Колико ће се и у будуће водити рачуна о томе?
- Често када причамо о селу ми се базирамо на пољопривреду, али живот на селу није само обрада земље, већ наши грађани који живе на сеоском подручју имају иста права као и остали, права на исте садржаје у култури, образовању. Шабац је претходних година доста радио на томе, а то ће се и у будућности наставити. При томе, оно што могу да обећам је да ћемо се у будућности бавити суштинским стварима а не само формом.
То значи?
- Суштина је да ти људи почну да одлучују о свом новцу. Сви они имају право да оно што се прикупи од пореза на имовину у селу ту и остане. Ми смо учинили први корак у том смеру, а следећи је да се уреде неке будуће градске општине и да оне почну да троше новац према утврђеним захтевима. Намера нам је да у догледном периоду Шабац почне да личи на савремене европске градове где грађани одлучују о свом новцу и свом развоју. Ми смо поставили поверенике у све месне заједнице. То нису људи који воде матичне књиге, већ градски повереници који су у непосредној комуникацији са грађанима и као испостава градске управе завршавају све послове у том месту, тако да грађани не морају да се муче и долазе до градске управе како би остварили неко право. Ти повереници би требало временом да прерасту у секретаре неких будућих градских општина у којима ће се одлучивати о образовању, здравственој заштити, путној мрежи, политици у пољопривреди... Ни један део Србије није исти да би се њиме из Београда управљало, тако да ни један део Шапца нема исте потребе да би се о њима из једног центра одлучивало. Ако је овакав систем могао да заживи у Америци, Швајцарској, зашто не би и код нас.
Порука за 2015. годину?
- Радујем се 2015. години, иако знам да ће бити тешка. Радујем се јер знам да ћемо завршити градски базен, уредити централни трг и друге јавне површине. Верујем да ће у Шабац доћи нови инвеститори и да ће ово бити година интензивних разговора Града и привредника који ће довести до отварања нових радних места, већег запошљавања.
Т.Трифковић
Најновији број
18. април 2024.
