МАЧВА КАО ВЕЧНА ЉУБАВ
Сада се опраштамо од једног доброг и поштеног човека, супруга, оца и деде породице, новинара, професора и књижевника, мога врлог и драгог колеге, друга и пријатеља Томислава Јеротића. Тешка болест и неумитна судбина одвојише га од нас, али само „физички, док ће ње-гов дух кроз његових десет књига кореспондирати с нама и многим његовим читаоцима и у временима која долазе.
Биографију Томислава Јеротића познају његови читаоци одавно, а нарочито његова Мачва, коју је прославио својим делом, којој је био веран до краја, и свим својим интелектом настојао да је одбрани од историјских измишљотина и неистина. Мачва је била његова опсесија, једина књижевна тема и идеја и њом се бавио у свакој својој књизи. После Јанка Веселиновића о којем је и књигу написао (заједно са мном) Мачва нема већег писца, нема већег свог духовног биографа. Ја сам убеђен да ће „ова највећа равница у Србији“, како ју је Јанко назвао, знати ценити интелектуални допринос свога сина Томислава Јеротића, који се својом Мачвом бавио пола века.
Ж. - НАЗДРАВЉАО ЈЕ
У овом, ионако невеселом времену, са тугом се опраштамо од драгом нам оца, деде, брата, рођака, колеге и пријатеља, Томислава Јеротића. Опраштамо се у Његовом “Гласу“, у згради, чијој је изградњи, као директор “Гласа Подриња“, уз колегу из комерцијалне службе Велимира Милошевића, понајвише допринео. И још у тадашњој сали за састанке Редакције, коју је желео од тренутка када је почео да се бави новинарством, коју је замислио... И док је Томислав седео ту, којих десетак метара даље, ова просторија је и служила тој намени.
Отишао је први главни и одговорни уредник Радио Шапца, тада најслушаније радио-станице у Југославији, отишао је вечно ведри, за шалу и виц увек спремни, шармер и горки шерет Томислав Јеротић у - како би он то рекао - старијој младости.
Остао је и остаје заувек у срцима супруге Вере, кћерке Љиљане, унука Уне, Данила и Филипа, зета Мирослава, шире породице и пријатеља.
Стигао је, за овоземаљског живота, много тога да уради. Написао је 11 књига, међу којима и: “Белу књигу“, “Белегу“, “Одбрану Мачве“, “Мачванску рапсодију“ и “Мачванску трилогију“... за сва времена “најлепше равнице у Србији“. Заступљен је у више лексикона и антологија, и добитник је многих вредних, оних највреднијих, признања и награда за радио и писано новинарство, књижевност и културно прегалаштво.
Биографију Томислава Јеротића познају његови читаоци одавно, а нарочито његова Мачва, коју је прославио својим делом, којој је био веран до краја, и свим својим интелектом настојао да је одбрани од историјских измишљотина и неистина. Мачва је била његова опсесија, једина књижевна тема и идеја и њом се бавио у свакој својој књизи. После Јанка Веселиновића о којем је и књигу написао (заједно са мном) Мачва нема већег писца, нема већег свог духовног биографа. Ја сам убеђен да ће „ова највећа равница у Србији“, како ју је Јанко назвао, знати ценити интелектуални допринос свога сина Томислава Јеротића, који се својом Мачвом бавио пола века.
Ж. - НАЗДРАВЉАО ЈЕ
У овом, ионако невеселом времену, са тугом се опраштамо од драгом нам оца, деде, брата, рођака, колеге и пријатеља, Томислава Јеротића. Опраштамо се у Његовом “Гласу“, у згради, чијој је изградњи, као директор “Гласа Подриња“, уз колегу из комерцијалне службе Велимира Милошевића, понајвише допринео. И још у тадашњој сали за састанке Редакције, коју је желео од тренутка када је почео да се бави новинарством, коју је замислио... И док је Томислав седео ту, којих десетак метара даље, ова просторија је и служила тој намени.
Отишао је први главни и одговорни уредник Радио Шапца, тада најслушаније радио-станице у Југославији, отишао је вечно ведри, за шалу и виц увек спремни, шармер и горки шерет Томислав Јеротић у - како би он то рекао - старијој младости.
Остао је и остаје заувек у срцима супруге Вере, кћерке Љиљане, унука Уне, Данила и Филипа, зета Мирослава, шире породице и пријатеља.
Стигао је, за овоземаљског живота, много тога да уради. Написао је 11 књига, међу којима и: “Белу књигу“, “Белегу“, “Одбрану Мачве“, “Мачванску рапсодију“ и “Мачванску трилогију“... за сва времена “најлепше равнице у Србији“. Заступљен је у више лексикона и антологија, и добитник је многих вредних, оних највреднијих, признања и награда за радио и писано новинарство, књижевност и културно прегалаштво.
Најновији број
25. април 2024.
