ДЕДА ВЕЉКО ДОЖИВОТНО

У бројној и вредној породици Паунића у Бадовинцима, крај Дрине, глава куће и најстарији пчелар у читавом крају, а и шире је деда Вељко Паунић. Овом уносном послу, за који је потребно уложити доста труда, посветио се веома рано. Може се рећи да је посао пчелара наследио од деде Димитрија и оца Милосава.
Од деде му је, каже старина, данас 89. годишњи Вељко, остало седам осам вршки. Мајка Милева, уштедела је од свог тежачког рада 500 динара и поклонила их сину. Деда Вељко је додао на то још пет динара и купио прву кошницу од извесног Милутина Петрушића из Бадовинаца. Тако је све почело. Наравно, љубав према пчеларству је била велика.
Деда Вељка данас у друштву “Милутин Рајлић“ које је основао, 1953. године у селу сви изузетно цене. Почасни је члан друштва и убедљиво најстарији пчелар у Мачви.
- Било је година, кад сам имао и 105 кошница и врцао седам хиљада тона меда. Тада се и добро зарађивало. Ни данас није лоше, код пласмана и наплате меда, само је потребан мукотрпан и убедљив рад. Наравно, најважнија је љубав према пчеларству. Често причам са својим вредницама и ако данас имам само десет кошница. Пчеларство је леп осећај, а највише ми помаже праунук Вељко. То је и здрав посао, каже наш саговорник.
У пчелињаку има и малу барачицу, где је сместио све неопходне реквизите за рад. Ту се каже, посебно лети и најбоље осећа. Ради за своју душу и ништа му није тешко.
Поштовање и помоћ, несебично долазе и од осталих чланова ове породице. Посебно је срећан деда Вељко, јер домаћинство стално напредује.
- Пчеларство је мој живот. У нашем друштву данас, двадесетак млађих људи наставља да негује пчеле. Држава то треба више да цени и стимулише, наглашава деда Вељко, очекујући с нестрпљењем Скупштину друштва и нова решења за квалитетнији рад. Он је спреман свима да помогне, а све у интересу интензивнијег пчеларења у овом крају.