NAJSTARIJI PČELAR U MAČVI
DEDA VELjKO DOŽIVOTNO
Majčinih 500 dinara za početak. Srećnih godina vrcao sedam hiljada tona meda. Imao 105 košnica. Danas, u 89, samo deset ali ljubav prema pčelarstvu je nepresušna
U brojnoj i vrednoj porodici Paunića u Badovincima, kraj Drine, glava kuće i najstariji pčelar u čitavom kraju, a i šire je deda Veljko Paunić. Ovom unosnom poslu, za koji je potrebno uložiti dosta truda, posvetio se veoma rano. Može se reći da je posao pčelara nasledio od dede Dimitrija i oca Milosava.
Od dede mu je, kaže starina, danas 89. godišnji Veljko, ostalo sedam osam vrški. Majka Mileva, uštedela je od svog težačkog rada 500 dinara i poklonila ih sinu. Deda Veljko je dodao na to još pet dinara i kupio prvu košnicu od izvesnog Milutina Petrušića iz Badovinaca. Tako je sve počelo. Naravno, ljubav prema pčelarstvu je bila velika.
Deda Veljka danas u društvu “Milutin Rajlić“ koje je osnovao, 1953. godine u selu svi izuzetno cene. Počasni je član društva i ubedljivo najstariji pčelar u Mačvi.
- Bilo je godina, kad sam imao i 105 košnica i vrcao sedam hiljada tona meda. Tada se i dobro zarađivalo. Ni danas nije loše, kod plasmana i naplate meda, samo je potreban mukotrpan i ubedljiv rad. Naravno, najvažnija je ljubav prema pčelarstvu. Često pričam sa svojim vrednicama i ako danas imam samo deset košnica. Pčelarstvo je lep osećaj, a najviše mi pomaže praunuk Veljko. To je i zdrav posao, kaže naš sagovornik.
U pčelinjaku ima i malu baračicu, gde je smestio sve neophodne rekvizite za rad. Tu se kaže, posebno leti i najbolje oseća. Radi za svoju dušu i ništa mu nije teško.
Poštovanje i pomoć, nesebično dolaze i od ostalih članova ove porodice. Posebno je srećan deda Veljko, jer domaćinstvo stalno napreduje.
- Pčelarstvo je moj život. U našem društvu danas, dvadesetak mlađih ljudi nastavlja da neguje pčele. Država to treba više da ceni i stimuliše, naglašava deda Veljko, očekujući s nestrpljenjem Skupštinu društva i nova rešenja za kvalitetniji rad. On je spreman svima da pomogne, a sve u interesu intenzivnijeg pčelarenja u ovom kraju.
Od dede mu je, kaže starina, danas 89. godišnji Veljko, ostalo sedam osam vrški. Majka Mileva, uštedela je od svog težačkog rada 500 dinara i poklonila ih sinu. Deda Veljko je dodao na to još pet dinara i kupio prvu košnicu od izvesnog Milutina Petrušića iz Badovinaca. Tako je sve počelo. Naravno, ljubav prema pčelarstvu je bila velika.
Deda Veljka danas u društvu “Milutin Rajlić“ koje je osnovao, 1953. godine u selu svi izuzetno cene. Počasni je član društva i ubedljivo najstariji pčelar u Mačvi.
- Bilo je godina, kad sam imao i 105 košnica i vrcao sedam hiljada tona meda. Tada se i dobro zarađivalo. Ni danas nije loše, kod plasmana i naplate meda, samo je potreban mukotrpan i ubedljiv rad. Naravno, najvažnija je ljubav prema pčelarstvu. Često pričam sa svojim vrednicama i ako danas imam samo deset košnica. Pčelarstvo je lep osećaj, a najviše mi pomaže praunuk Veljko. To je i zdrav posao, kaže naš sagovornik.
U pčelinjaku ima i malu baračicu, gde je smestio sve neophodne rekvizite za rad. Tu se kaže, posebno leti i najbolje oseća. Radi za svoju dušu i ništa mu nije teško.
Poštovanje i pomoć, nesebično dolaze i od ostalih članova ove porodice. Posebno je srećan deda Veljko, jer domaćinstvo stalno napreduje.
- Pčelarstvo je moj život. U našem društvu danas, dvadesetak mlađih ljudi nastavlja da neguje pčele. Država to treba više da ceni i stimuliše, naglašava deda Veljko, očekujući s nestrpljenjem Skupštinu društva i nova rešenja za kvalitetniji rad. On je spreman svima da pomogne, a sve u interesu intenzivnijeg pčelarenja u ovom kraju.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
