ПУКЛА „ФЕЈСБРУКА“

Имо ја компјутер али турио оглас у новине и дао на радијо да мењам за коке носиље па овај први што ми се јавио пито ме: Пријатељу јел може нешто у пилићима? Ја му онако па ајде добро, а све у глави мислим дођи само, изнеси ми ово зло из куће. Да сам знао шта ћу проживети уз њега не би то говно ушло никад у моју кућу, никад, прве су речи Живослава сељака, јунака монодраме „Фејсбрука“, која је премијерно изведена прошлог петка на Великој сцени Шабачког позоришта. И тако су кренуле позоришне једночасовне „Компјутерске муке Живослава сељака“, како стоји у поднаслову текста писца Зорана Мијаљевића, писаног по идеји глумца и редитеља Синише Максимовића.
Камерним извођењем на мизансцени Шабачког позоришта уз малу дозу музике и пијук пилића који заменише несрећни компјутер нашег јунака, Максимовић је и овога пута, гестом, мимиком, сведеним кретањем у ограниченом простору и „лицем у лице“ са публиком дочарао на духовит начин први сусрет човека из руралне средине са компјутерским појмовима и пратећом техником. Човека, који и не слутећи, постаје предмет и једног научног рада пријатељице са фејсбука под називом „Утицај социјалних мрежа на руралну средину“.
Динамични заплети приче у којима се открива право лице корисника друштвене мреже, скривене намере, „пријатељства“ која то и нису, само су део онога што чини нашу свакодневицу а која је и овога пута на позоришној сцени „бачена“ публици у лице освешћујући је голом истином. Истином пропраћеном смехом и аплаузима јер „велика је мука, а бога ми и брука, кад се мотика и кука дохвати фејсбука“.