МАЛОЗВОРНИЧАНИН ВЛАДО ИЛИЋ УГОСТИТЕЉСТВОМ, ХУМАНОШЋУ, СЛИКАМА И ЦВЕЋЕМ ОСВОЈИО БЕОГРАД
“ШЕШИР МОЈ “, СВЕТСКИ А НАШ
Сипао вино Титу. Квалитетна кухиња и широк асортиман понуде, изнад свега. Преко 13.000 уплата хуманитарне помоћи. Бори се да у кафани пуној уметничкиих слика и цвећа, очува етно стил. Украс боемске четврти престонице
Владо Илић, родом из Малог Зворника је један од ретких привредника, угоститеља, пре свега младих, образованих људи, који своју срећу није потражио преко “велике баре“, већ у престоном српском граду, крај ушћа великих река. Београд га је опчинио и заувек освојио 1969. године, када је овде сасвим случајно дошао из хотела“ Дрина“ у Зворнику.
Жељан знања и напредовања, одмах је прионуо на рад. Прво запослење било је у ресторану “Банија“. Ту је често свраћао тадашњи управник, угледног скадарлијског ресторана “Три шешира“ Недељко Гавриловић. Одмах је запазио амбициозног и вредног Владу. Није дуго прошло и после “Шумадије“, “Хајдука“ и кратког усавршавања “ на Голфу“, дошао је у “Три шешира“, а убрзо потом отворио сопствену кафану “Шешир мој“. Она је преко две деценије прави драгуљ, култне боемске четврти Београда.
Са сетом, ове благе зиме 2015. године у свом, данас престижном ресторану, где је почео давних осамдесетих са четири стола, прича о свом дружењу с Титом. Посебно истиче како је председнику бивше државе, пажљиво сипао вино и празнио пикслу. Љубазност и гостопримство, тада младог угоститеља, није промакло маршалу, а Владо је упорно настојао да увек и према сваком госту буде услужан и пријатног опхођења. Беспрекоран квалитет, који тражи од сваког добављача и врхунска забава су и данас најважнији у његовом „Шеширу“.
- Наравно увек уз свежу храну, велики избор пића и других специјалитета уз свакодневну музику на увце, каже Владо.
Зидове увек лепо уређеног ресторана, “Шешир мој“, старог преко две деценије красе многобројне уметничке слике, које су прави одмор од монотоне свакодневице великог града. Још кад се свему додају раскошни цветни аранжмани, пажљиво одабран намештај и изван свега квалитет кухиње и љубазност особља, задовољство сваког госта, тера га да овде поново дође. Није ни чудо што у “Шеширу мом“, често бораве позната имена из света политике, уметности, спорта... Владин ресторан је постао незаобилазна станица на туристичкој мапи посетилаца Београда, који не пропуштају прилику да се овде разоноде и уживо разумеју дух Београда.
Газда Влада ће ускоро подизањем скадарлијске заставе означити почетак овогодишње туристичке сезоне у Скадарској улици. Цењени привредник и угоститељ успео је да у свој угоститељски објекат унесе дух старог времена и некадашњег стила бекријашког живота, који води беспоштедну борбу с изазовима новог времена.
Поред свега није изостала ни хуманитарна линија живота овог предузимљивог и вредног човека. У много случајева био је на услузи унесрећенима и увек је спреман да помогне. Ни награде нису изостале.
- Два пута сам награђиван значкама Културно просветне заједнице Србије за туризам и угоститељство. Од мноштва диплома и захвалница, издвајам награду за животно дело Удружења привредних новинара Србије.
Ресторан је 2006. и прошле године проглашаван за најбољи у Србији, а титулу најбољег освојили смо и за југоисточну Европу, додаје Владо. На крају овог разговора за “Глас Подриња“ истиче да би се добијало треба и давати.
Жељан знања и напредовања, одмах је прионуо на рад. Прво запослење било је у ресторану “Банија“. Ту је често свраћао тадашњи управник, угледног скадарлијског ресторана “Три шешира“ Недељко Гавриловић. Одмах је запазио амбициозног и вредног Владу. Није дуго прошло и после “Шумадије“, “Хајдука“ и кратког усавршавања “ на Голфу“, дошао је у “Три шешира“, а убрзо потом отворио сопствену кафану “Шешир мој“. Она је преко две деценије прави драгуљ, култне боемске четврти Београда.
Са сетом, ове благе зиме 2015. године у свом, данас престижном ресторану, где је почео давних осамдесетих са четири стола, прича о свом дружењу с Титом. Посебно истиче како је председнику бивше државе, пажљиво сипао вино и празнио пикслу. Љубазност и гостопримство, тада младог угоститеља, није промакло маршалу, а Владо је упорно настојао да увек и према сваком госту буде услужан и пријатног опхођења. Беспрекоран квалитет, који тражи од сваког добављача и врхунска забава су и данас најважнији у његовом „Шеширу“.
- Наравно увек уз свежу храну, велики избор пића и других специјалитета уз свакодневну музику на увце, каже Владо.
Зидове увек лепо уређеног ресторана, “Шешир мој“, старог преко две деценије красе многобројне уметничке слике, које су прави одмор од монотоне свакодневице великог града. Још кад се свему додају раскошни цветни аранжмани, пажљиво одабран намештај и изван свега квалитет кухиње и љубазност особља, задовољство сваког госта, тера га да овде поново дође. Није ни чудо што у “Шеширу мом“, често бораве позната имена из света политике, уметности, спорта... Владин ресторан је постао незаобилазна станица на туристичкој мапи посетилаца Београда, који не пропуштају прилику да се овде разоноде и уживо разумеју дух Београда.
Газда Влада ће ускоро подизањем скадарлијске заставе означити почетак овогодишње туристичке сезоне у Скадарској улици. Цењени привредник и угоститељ успео је да у свој угоститељски објекат унесе дух старог времена и некадашњег стила бекријашког живота, који води беспоштедну борбу с изазовима новог времена.
Поред свега није изостала ни хуманитарна линија живота овог предузимљивог и вредног човека. У много случајева био је на услузи унесрећенима и увек је спреман да помогне. Ни награде нису изостале.
- Два пута сам награђиван значкама Културно просветне заједнице Србије за туризам и угоститељство. Од мноштва диплома и захвалница, издвајам награду за животно дело Удружења привредних новинара Србије.
Ресторан је 2006. и прошле године проглашаван за најбољи у Србији, а титулу најбољег освојили смо и за југоисточну Европу, додаје Владо. На крају овог разговора за “Глас Подриња“ истиче да би се добијало треба и давати.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
