ЛЕПОТОМ У СЛАВУ ПОЕЗИЈЕ

Међуопштински историјски архив прошлог петка одисао је необичном атмосфером. Венчанице, мини хаљине, коктел дуге хаљине прошетале су манекенке импровизованом модном пистом у галеријском простору Архива. А све поводом и у славу Светског дана поезије у организацији Асоцијације жена Српског покрета обнове. Музика, плесни парови, стихови песника Љиљане Перић, Бошка Живановића и Божидара Деспотовића Деспе допринели су вечери у чијем су централном делу били предивни модели Снежане Васиљевић, власнице Салона венчаница „Јунона“.
- Драго ми је да сам видела толико људи на ревији. Стварно нисам очекивала. Не могу сама себе да хвалим али мислим да је и то показатељ успешног рада претходних година - рекла је Снежана.
Петогодишњица постојања овог модног салона прослављена је на најбољи могући начин. А све је кренуло пре двадесет шест година. Још као средњошколка Снежана је шила за себе и другарице. Нешто што је била прека потребна касније је прерасло у љубав коју и дан данас негује.
- Не бих мењала ништа зато што то сад волим. У почетку није било тако. Сад просто не знам шта бих друго радила - искрена је Снежана.
Када се осврне уназад схвата да ни сама не зна колики је број венчаница, матурских хаљина и хаљина за друге прилике прошло кроз њене руке. Задовољна је односом са муштеријама које јој се враћају.
- Дешавало се најчешће да девојке које раде хаљине за пунолетства раде и за матуру, а онда даље иде свадба и остале свечане прилике. Углавном после тога долазе више пута. Има доста и захтевних младих девојака. Тражи се све и свашта али уз мало стрпљења, разумевања, може све да се реши - додаје уз осмех.
Период који је пред нама за Снежану представља знак за даноноћни рад. Са доласком пролећа стижу и венчања, матуре, пунолетства.
- Углавном кад девојке дођу код мене већ имају осмишљену хаљину коју желе. Уколико у нечему претерају дам им сигнал да је то превише. Некоме то и вреди рећи а неком и не. Просто, нека уважи, нека не уважи мишљење али придржавају се тога углавном. Нпр. не иде чипка у комбинацији са цирконима, ако је муслин треба да се комбинује са сатеном и слично.
Извежбаном креативном оку не промакне ништа. Идеје се ређају саме од себе. Дугогодишње искуство много значи.
- Ја углавном за матуре користим свилу, чипку свих врста. Она може бити баш разноврсна. Циркони, бисерчићи, муслин, органдин, разне врсте сатена. То је оно што се углавном користи за свечане хаљине. Ове године, када су боје у питању, биће актуелна светло плава, краљевско плава и бордо. Срећом од прошле године вратиле су се салонке што је јако важно. Деца су носила велике, високе неудобне платформе. Чак шта више нису ни лепо изгледале у томе али тренд је тренд. Са салонкама све је женственије - истиче Снежана додајући да је најважнији гледати шта добро стоји, а не пратити тренд по сваку цену.
Сама ревија показала је заинтересованост Шапчанки за моду, али и за оно што Снежана са великом љубављу ради. Својим креацијама улепшава најбитније тренутке живота девојака и њихових породица.
- Имам ту срећу да су моје муштерије углавном задовољне. Мислим да им излазим у сусрет зато што имају могућности да све то доведу онако како оне хоће па бар и са три пробе. Волела бих да наставим да радим што дуже ово што радим, да напредујем у томе.
Све оно што ће у наредном периоду урадити Снежанине вредне и спретне руке видеће се на некој будућој ревији јер како је и сама рекла није била свесна колико интересовање влада за овакав догађај. Препун галеријски простор Међуопштинског историјског архива управо је то потврдио прошлог петка.