ШЕП УПРИЛИЧИО ТРИБИНУ
ВОДА НАША НАСУШНА
Поводом Светског дана вода, који се обележава 22. марта, Шабачки еколошки покрет је организовао трибину под називом “Какву воду пијемо“.
- Проблем у вези са водом постаје све израженији. Само три посто воде на нашој планети сматра се пијаћом, теоретски, а у пракси је то, на жалост, само један посто. Позната је чињеница да је количина воде неравномерно распоређена, најквалитетнија је на северу планете, у земљама као што су Шведска, Канада, Русија и друге, док је највећи проблем у афричким земљама. У свету умире три до четири милиона људи годишње, услед недостатка воде, истакао је Трифун Дробњак, председник Шабачког еколошког покрета.
Говорили су Горан Ћорилић технолог из ЈКП “Водовод“ и др Игор Драгичевић из Завода за јавно здравље Шабац.
- Познато је да се у Мачванском округу пије дринска вода. Изворишта се налазе у Табановићу, Малом Забрану и Прњавору. Шапчани имају срећу да пију воду која је високог квалитета, нагласио је Ћорилић, који је говорио о производњи воде.
Укупна производња у ЈКП “Водовод“ Шабац, у протеклој години, износила је 6.717.081 кубик, што је, без обзира што је данас дупло више потрошача, цифра слична онима из деведесетих година.
- Људи су почели да штеде воду. То је тренд који је довео до тога да се нека изворишта затварају, као у Мађарској и неким другим земљама. Снага изворишта у Малом Забрану је 200, а у Табановићу 400 литара у секунди. Нама би било довољно једно извориште, постојање другог је више из сигуроносних разлога, додао је Ћорилић.
У нашем народу је уврежено мишљење да је вода Богом дана кад се једном направи извориште или ископа бунар, међутим, без испитивања, контроле и улагања, сви водни објекти су изложени ризицима и потенцијално опасни по здравље. Хигијенски исправна вода, продужила је животни век.
- У Мачванском округу, велики проценат људи не пије воду са водоводних система, чак око 40% њих пију воду која није под надзором и која је често, ако не неисправна, онда под ризиком од загађења по разним основама. На нашу срећу, ми „лежимо“ на највећем подземном резервоару воде у југоисточној Европи, али имамо и ризике по квалитет воде, од којих је први пољопривреда, односно примена вештачких ђубрива, неадекватно решено питање канализације - септичне јаме негативно утичу на квалитет воде, док трећу опасност представља индустрија, пре свега, „пропала“ индустрија ““ Зајача, депонија у Столицама, Зорка, Вискоза и многи други објекти, нагласио је др Драгичевић који је препоручио воду из Шабачког водовода, једном од пет најбољих у Србији, за разлику од индивидуалних водних објеката, у којима је ситуација веома лоша.
“Бог нам је дао да дрински шљунак у који река понире има енормну филтрациону моћ и, за сада, сама природа брани квалитет воде. Верујем да ће тако остати и у будућности“.
Др Игор Драгичевић
- Проблем у вези са водом постаје све израженији. Само три посто воде на нашој планети сматра се пијаћом, теоретски, а у пракси је то, на жалост, само један посто. Позната је чињеница да је количина воде неравномерно распоређена, најквалитетнија је на северу планете, у земљама као што су Шведска, Канада, Русија и друге, док је највећи проблем у афричким земљама. У свету умире три до четири милиона људи годишње, услед недостатка воде, истакао је Трифун Дробњак, председник Шабачког еколошког покрета.
Говорили су Горан Ћорилић технолог из ЈКП “Водовод“ и др Игор Драгичевић из Завода за јавно здравље Шабац.
- Познато је да се у Мачванском округу пије дринска вода. Изворишта се налазе у Табановићу, Малом Забрану и Прњавору. Шапчани имају срећу да пију воду која је високог квалитета, нагласио је Ћорилић, који је говорио о производњи воде.
Укупна производња у ЈКП “Водовод“ Шабац, у протеклој години, износила је 6.717.081 кубик, што је, без обзира што је данас дупло више потрошача, цифра слична онима из деведесетих година.
- Људи су почели да штеде воду. То је тренд који је довео до тога да се нека изворишта затварају, као у Мађарској и неким другим земљама. Снага изворишта у Малом Забрану је 200, а у Табановићу 400 литара у секунди. Нама би било довољно једно извориште, постојање другог је више из сигуроносних разлога, додао је Ћорилић.
У нашем народу је уврежено мишљење да је вода Богом дана кад се једном направи извориште или ископа бунар, међутим, без испитивања, контроле и улагања, сви водни објекти су изложени ризицима и потенцијално опасни по здравље. Хигијенски исправна вода, продужила је животни век.
- У Мачванском округу, велики проценат људи не пије воду са водоводних система, чак око 40% њих пију воду која није под надзором и која је често, ако не неисправна, онда под ризиком од загађења по разним основама. На нашу срећу, ми „лежимо“ на највећем подземном резервоару воде у југоисточној Европи, али имамо и ризике по квалитет воде, од којих је први пољопривреда, односно примена вештачких ђубрива, неадекватно решено питање канализације - септичне јаме негативно утичу на квалитет воде, док трећу опасност представља индустрија, пре свега, „пропала“ индустрија ““ Зајача, депонија у Столицама, Зорка, Вискоза и многи други објекти, нагласио је др Драгичевић који је препоручио воду из Шабачког водовода, једном од пет најбољих у Србији, за разлику од индивидуалних водних објеката, у којима је ситуација веома лоша.
“Бог нам је дао да дрински шљунак у који река понире има енормну филтрациону моћ и, за сада, сама природа брани квалитет воде. Верујем да ће тако остати и у будућности“.
Др Игор Драгичевић
М.Ф.
Најновији број
8. мај 2025.
