У ЧАСТ ДАНА ГРАДА У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ ОТВОРЕНА ВЕЛИКА ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА
ВЕЛИКАНИ ПИСАНЕ РЕЧИ
У интерпретацији доајена шабачког глумишта Петра Лазића песмом „Мишар“ највећег српског живог елегичара Крстивоја Илића, протеклог понедељка отворена је Велика годишња изложба „Шабачки писци, шабачки издавачи (2000. ““ 2015.)“. Око пет стотина књига стотинак шабачких аутора, али и издавача, нашло је своје место у стакленим витринама галеријског простора театра који, како рече директор Зоран Карајић, не може без књиге.
-Театар се прво пише па тек онда изводи. Отуда књиге у театру. Не да би се неком хлеб узимао него је књизи у позоришту природно станише као и слици и скулптури, нотама, клавиру и виолини. Желели смо да прикажемо укупну продукцију без неког посебног вредновања. Зато и извесне нелогичности, недефинисаност жанрова и спој наизглед неспојивих аутора. Да не заборавимо чији смо настављачи на почетку изложбе смо поставили витрину „Великани писане речи“. Заиста импресивно и обавезујуће. Желимо да Шабац на културној мапи Србије заузме место које му припада. Место у самом врху. А то можемо само афирмацијом домаћег стваралаштва и домаћих стваралаца. Шабац и шабачки ствараоци имају шта да кажу и покажу свету. Желимо концертну дворану, кућу писаца, биоскоп, велики позоришни фестивал у савремено опремљеном театру. Желимо дугорочну осмишљену културну политику базирану на стварним потребама и могућностима нашег града. Људе за то имамо. Стваралаштво препустити ствараоцима. Они који то нису увек покушавају да спрече или омаловаже ствараоце и стваралаштво у окружењу да би себи дигли цену. Стално машу великанима који су већ издржали пробу времена. Много је узбудљивије, верујте ми, препознати уметност у овом тренутку и тамо где се на први поглед и не очекује. Нека ова велика изложба буде мали прилог том истраживању и препознавању ““ истакао је Карајић.
Импозантан број песничких збирки и приповедака, романа, есеја, драма, критика, монографија, мемоара, превода, приређених издања, лексикона, библиографија, нашло се пред очима јавности, а у част Дана града, 22. априла. Сведоци времена у којој је писана реч бележила живот, размишљања, хтења и настојања умова попут Стојана Новаковића, Јована Цвијића, Михаила Радовановића, Павла Поповића, Милорада Шапчанина, Лазе Лазаревића, Владимира Јовановића, Љубомира Стојановића, Јанка Веселиновића, Станислава Винавера, Бранимира Ћосића, Оскара Давича, Живојина Павловића. Од великана писане речи до савремених стваралаца међу којима, на првом месту, и два жива класика српске књижевности Душана Ковачевића и Крстивоја Илића. Ковачевићева дела заступљена највећим бројем књига из сабраних дела у којима примат узимају величанствене драме које се памте и препричавају дуго после гледања. Из богатог и разноврсног Илићевог опуса изложене одабране збирке за све узрасте, издате од стране наших угледних издавача, а и шабачког „Чивија принта“, подсетиле су и старије и млађе генерације на време детињства, школовања и одрастања уз песме овог свестраног песника. Раме уз раме са њима вредно перо историчара Богдана Секендека чије књиге представљју праве мале ризнице историјског богатства српског народа али и Шапчана и шабачког краја.
Са жељом да ова манифестација заживи, а шабачки аутори своје место нађу на књижевном небу савремене српске сцене, изабрани опус шабачке писане речи заблистао је у свом пуном сјају.
-Театар се прво пише па тек онда изводи. Отуда књиге у театру. Не да би се неком хлеб узимао него је књизи у позоришту природно станише као и слици и скулптури, нотама, клавиру и виолини. Желели смо да прикажемо укупну продукцију без неког посебног вредновања. Зато и извесне нелогичности, недефинисаност жанрова и спој наизглед неспојивих аутора. Да не заборавимо чији смо настављачи на почетку изложбе смо поставили витрину „Великани писане речи“. Заиста импресивно и обавезујуће. Желимо да Шабац на културној мапи Србије заузме место које му припада. Место у самом врху. А то можемо само афирмацијом домаћег стваралаштва и домаћих стваралаца. Шабац и шабачки ствараоци имају шта да кажу и покажу свету. Желимо концертну дворану, кућу писаца, биоскоп, велики позоришни фестивал у савремено опремљеном театру. Желимо дугорочну осмишљену културну политику базирану на стварним потребама и могућностима нашег града. Људе за то имамо. Стваралаштво препустити ствараоцима. Они који то нису увек покушавају да спрече или омаловаже ствараоце и стваралаштво у окружењу да би себи дигли цену. Стално машу великанима који су већ издржали пробу времена. Много је узбудљивије, верујте ми, препознати уметност у овом тренутку и тамо где се на први поглед и не очекује. Нека ова велика изложба буде мали прилог том истраживању и препознавању ““ истакао је Карајић.
Импозантан број песничких збирки и приповедака, романа, есеја, драма, критика, монографија, мемоара, превода, приређених издања, лексикона, библиографија, нашло се пред очима јавности, а у част Дана града, 22. априла. Сведоци времена у којој је писана реч бележила живот, размишљања, хтења и настојања умова попут Стојана Новаковића, Јована Цвијића, Михаила Радовановића, Павла Поповића, Милорада Шапчанина, Лазе Лазаревића, Владимира Јовановића, Љубомира Стојановића, Јанка Веселиновића, Станислава Винавера, Бранимира Ћосића, Оскара Давича, Живојина Павловића. Од великана писане речи до савремених стваралаца међу којима, на првом месту, и два жива класика српске књижевности Душана Ковачевића и Крстивоја Илића. Ковачевићева дела заступљена највећим бројем књига из сабраних дела у којима примат узимају величанствене драме које се памте и препричавају дуго после гледања. Из богатог и разноврсног Илићевог опуса изложене одабране збирке за све узрасте, издате од стране наших угледних издавача, а и шабачког „Чивија принта“, подсетиле су и старије и млађе генерације на време детињства, школовања и одрастања уз песме овог свестраног песника. Раме уз раме са њима вредно перо историчара Богдана Секендека чије књиге представљју праве мале ризнице историјског богатства српског народа али и Шапчана и шабачког краја.
Са жељом да ова манифестација заживи, а шабачки аутори своје место нађу на књижевном небу савремене српске сцене, изабрани опус шабачке писане речи заблистао је у свом пуном сјају.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
