„ХЕЈ МАРКЕТ“ ДАНАШЊИХ ДАНА

Три године раније, тог 1. маја 1886. године, стотинак хиљада радника изашло је на улице Чикага, захтевајући осмочасовно радно време. Мало је познато да су 3. маја те демонстрације прерасле у масовну тучу, у којој је живот изгубило четворо радника. А до кулминације је дошло следећег дана, 4. маја када је на тргу „Хеј маркет“ од детонације бомбе погинуло 7, а рањено 67 полицајаца. Власти су ухапсиле 8 демонстраната, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт, а да никада нису нашли никакве доказе против њих. На тај начин су угушили тај раднички устанак у Чикагу, који је претио да се прошири на остатак Америке.
Тај трагичан догађај се сваке године обележава као дан међународне радничке солидарности. „Хеј маркет“ је постао симбол неједнакости и неправде капиталистичког друштва.
Права радника су потпуно
занемарена и запостављена
И данас, после 131 године, права радника су потпуно занемарена и запостављена. У целом свету, безобразлук послодаваца према запосленима је невероватан. Обичан радник је, дужан да понизно слуша и испуњава све захтеве и хирове послодавца, јер ће у противном остати без посла. Не сме да се буни што „ради на црно“, не сме да узме боловање, а ради прековремено и викендом иако за то неће ни бити плаћен. Треба да буде срећан што уопште ради.
Ово модерно робовласништво узело је маха и много је горе од оног које је постојало у старом и средњем веку. Тадашњи робовласник је имао обавезу да се стара о својим робовима и обезбеди им услове за живот током целе године, иако није имао потребу за њиховим радом свих 12 месеци. Данас, чим посао опадне, послодавац отпушта раднике, не хајући да ли ће они успети да подмире основне животне потребе и да задрже кров над главом.
Морате се борити за повећање
минималне цене рада
Желимо да подсетимо раднике да се стално морају борити за своја права и своју будућност. Морате се борити за повећање минималне цене рада. Јер приватни предузетници искључиво користе доњу границу, па и то не исплаћују у потпуности. Не дозволите да се ваши послодавци и угњетавачи бесомучо богате на вашем раду и зноју, док ви немате довољно за голи живот. Пре свега требали би опет после 100 година да се изборимо за осмочасовно радно време. Заслужили сте да се посветите себи и својој деци. Тиме би се такође отворила и нова радна места, јер послодавац не би могао раднике да држи по цео дан и преко викенда на послу, већ би морао да запосли другу смену. У вашим рукама је велика моћ, они то знају и тога се плаше. Победимо заједно неправду и вратимо осмех на лица радника.
Срећан вам 1. мај, дан борбе за права радника на живот.