У ВОЈНОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “СРПСКИ САНИТЕТ 1914-1918“
АУТЕНТИЧНИ СВЕДОЦИ СТРАДАЊА
Реконструкције, фотографије, графике и филмски записи са успехом транспортују посетиоце кроз време и сведоче о неустрашивости војске, храбрости становништва, величини војних лекара и особља у периоду Првог светског рата. Највећи број предмета први пут пред очима јавности
Прошлог четвртка на платоу испред Војног музеја на Калемегдану свечано је отворена изложба “Српски санитет 1914 -1918“. Аутори још једне у низу поставки посвећених обележавању стогодишњице Првог светског рата су Гордана Буловић из Музеја града Новог Сада, др Мирко Пековић из Војног музеја у Београду и Бранислав Станковић из Народног музеја у Шапцу.
Атрактивном отварању, приликом којег је на зиду Војног музеја приказан кратак филм о најважнијим моментима из Првог светског рата, присуствовали су представници Министарства одбране и Генералштаба предвођени државним секретаром у Министарству одбране Зораном Ђорђевићем, вршилац дужност помоћника за људске ресурсе Милош Јанковић, представници шабачке Градске управе на челу са градоначелником Небојшом Зеленовићем. Свечаност је увеличана песмом црквеног хора “Свети Јован Богослов“ из Шапца.
- Трудили смо се да испричамо појединачне људске приче. Акценат је био на обичном човеку, његовом страдању, ранама, патњи. Први светски рат је приказан из другог угла- истакла је Гордана Буловић, кустос историчар из Музеја града Новог Сада, и навела да је жеља аутора била да у време обележавања века од Великог рата обогате музејске збирке новим предметима које је још увек могуће пронаћи у приватним колекцијама.
- Свако од нас има претка који је тај рат памтио, преживео или у њему живот изгубио. Бавећи се истраживачким радом чули смо велики број потресних прича. Управо оне су окосница поставке ““ додала је Буловићева.
Судбина појединца преточена у колективно страдање једног народа овом приликом је презентована реконструкцијом војног шатора са санитетским лежајима, репликама пољског санитетског кревета, простиркама за смештај војника, носила, запрежних кола, санитетским материјалом и инструментима, фотографијама, графикама и видео записима.
- Велики број предмета су оригинали, углавном из приватног власништва. Но оно чиме смо се приликом одабира материјала за излагање пре свега водили је да то буду највећим делом предмети које јавност до сада није имала прилике да види- истакао је др Мирко Пековић из Војног музеја у Београду и најавио даљу сарадњу ова три музеја.
- Ово је друга изложба која се реализује у сарадњи Војног музеја, Музеја града Новог Сада и Народног музеја у Шапцу. Прва је отворена у октобру прошле године у САНУ где је била једна од најпосећенијих. Друга је ова, посвећена санитетима, а за 2018. спремамо својеврсну круну свих дешавања, али је рано да откривам детаље.
Када већ спомињемо судбину, и њене нити које људе, времена и догађаје повезују у нераскидиву целину не можемо а да не споменемо личност Милана Вакањца. Добровољца из Првог светског рата који је био инспирација за назив претходна изложба посвећена обележавању јубилеја.
- Ова изложба је наставак изложбе “Немојте нас заборавити“ приказане прошле године у галерији САНУ. Та изложба је добила име по називу дневника српског добровољца Милана Вакањца. За потребе ове поставке смо ступили у контакт са његовом ћерком која живи у Риму, и она нам је открила податак који је за нас до сада био непознаница. Наиме, Милан Вакањац је до 1941. био директор Гимназије у Осјеку. Пошто је био Србин, Усташе га хапсе. Жена му је била Хрватица па су га ипак пустили на слободу и он долази у Шабац. Ратне године, проводи у нашем граду, у кући доктора Теодора Божина. Дакле, ништа није случајно - објашњава Бранислав Станковић, кустос историчар Народног музеја у Шапцу.
О заслугама Шапца у Првом светском рату и важности оваквих културних дешавања у неговању исправног односа према прошлости заменик председника Скупштине града Шапца, Зоран Бортић је на отварању изложбе рекао следеће: “ Шабац, Мачва и Поцерина су поднели велике жртве током Првог светског рата. Како војне, тако и цивилне. Због тога, Шабац као град с правом носи један овакав догађај уз Београд и Нови Сад.“
Поставка је отворена до 12. јула.
У тешким условима, надчовечанским напорима, малобројни кадар, огромне материјалне тешкоће, српски санитет дао је огроман допринос у највећем периоду српске војске у историји. На њиховом колективном али и појединачним примерима треба градити етику за будућност- истакао је отварајући изложбу вршилац дужност помоћника министра за људске ресурсе Милош Јанковић.
У Велики рат српски санитет улази са застарелом опремом, опустошеном у време балканских ратова. Но, у невољи до изражаја долази креативност припадника војног санитета. Они смишљају “српско буре“, “направу“ од непроцењивог значаја у борби против тифуса. Оно се сасастојало од казана на који се стављало буре и помоћу паре се уништавала ваш у вешу и гардероби.
Прва трансфузија свеже крви, из вене даваоца у вену рањеника извршио је др Никола Крстић 1915. године. Већ годину дана касније, извршено је прво конзервисање крви.
Атрактивном отварању, приликом којег је на зиду Војног музеја приказан кратак филм о најважнијим моментима из Првог светског рата, присуствовали су представници Министарства одбране и Генералштаба предвођени државним секретаром у Министарству одбране Зораном Ђорђевићем, вршилац дужност помоћника за људске ресурсе Милош Јанковић, представници шабачке Градске управе на челу са градоначелником Небојшом Зеленовићем. Свечаност је увеличана песмом црквеног хора “Свети Јован Богослов“ из Шапца.
- Трудили смо се да испричамо појединачне људске приче. Акценат је био на обичном човеку, његовом страдању, ранама, патњи. Први светски рат је приказан из другог угла- истакла је Гордана Буловић, кустос историчар из Музеја града Новог Сада, и навела да је жеља аутора била да у време обележавања века од Великог рата обогате музејске збирке новим предметима које је још увек могуће пронаћи у приватним колекцијама.
- Свако од нас има претка који је тај рат памтио, преживео или у њему живот изгубио. Бавећи се истраживачким радом чули смо велики број потресних прича. Управо оне су окосница поставке ““ додала је Буловићева.
Судбина појединца преточена у колективно страдање једног народа овом приликом је презентована реконструкцијом војног шатора са санитетским лежајима, репликама пољског санитетског кревета, простиркама за смештај војника, носила, запрежних кола, санитетским материјалом и инструментима, фотографијама, графикама и видео записима.
- Велики број предмета су оригинали, углавном из приватног власништва. Но оно чиме смо се приликом одабира материјала за излагање пре свега водили је да то буду највећим делом предмети које јавност до сада није имала прилике да види- истакао је др Мирко Пековић из Војног музеја у Београду и најавио даљу сарадњу ова три музеја.
- Ово је друга изложба која се реализује у сарадњи Војног музеја, Музеја града Новог Сада и Народног музеја у Шапцу. Прва је отворена у октобру прошле године у САНУ где је била једна од најпосећенијих. Друга је ова, посвећена санитетима, а за 2018. спремамо својеврсну круну свих дешавања, али је рано да откривам детаље.
Када већ спомињемо судбину, и њене нити које људе, времена и догађаје повезују у нераскидиву целину не можемо а да не споменемо личност Милана Вакањца. Добровољца из Првог светског рата који је био инспирација за назив претходна изложба посвећена обележавању јубилеја.
- Ова изложба је наставак изложбе “Немојте нас заборавити“ приказане прошле године у галерији САНУ. Та изложба је добила име по називу дневника српског добровољца Милана Вакањца. За потребе ове поставке смо ступили у контакт са његовом ћерком која живи у Риму, и она нам је открила податак који је за нас до сада био непознаница. Наиме, Милан Вакањац је до 1941. био директор Гимназије у Осјеку. Пошто је био Србин, Усташе га хапсе. Жена му је била Хрватица па су га ипак пустили на слободу и он долази у Шабац. Ратне године, проводи у нашем граду, у кући доктора Теодора Божина. Дакле, ништа није случајно - објашњава Бранислав Станковић, кустос историчар Народног музеја у Шапцу.
О заслугама Шапца у Првом светском рату и важности оваквих културних дешавања у неговању исправног односа према прошлости заменик председника Скупштине града Шапца, Зоран Бортић је на отварању изложбе рекао следеће: “ Шабац, Мачва и Поцерина су поднели велике жртве током Првог светског рата. Како војне, тако и цивилне. Због тога, Шабац као град с правом носи један овакав догађај уз Београд и Нови Сад.“
Поставка је отворена до 12. јула.
У тешким условима, надчовечанским напорима, малобројни кадар, огромне материјалне тешкоће, српски санитет дао је огроман допринос у највећем периоду српске војске у историји. На њиховом колективном али и појединачним примерима треба градити етику за будућност- истакао је отварајући изложбу вршилац дужност помоћника министра за људске ресурсе Милош Јанковић.
У Велики рат српски санитет улази са застарелом опремом, опустошеном у време балканских ратова. Но, у невољи до изражаја долази креативност припадника војног санитета. Они смишљају “српско буре“, “направу“ од непроцењивог значаја у борби против тифуса. Оно се сасастојало од казана на који се стављало буре и помоћу паре се уништавала ваш у вешу и гардероби.
Прва трансфузија свеже крви, из вене даваоца у вену рањеника извршио је др Никола Крстић 1915. године. Већ годину дана касније, извршено је прво конзервисање крви.
Т.Т.
Најновији број
25. април 2024.
