ПРОТЕКЛОГ ПОНЕДЕЉКА У ГАЛЕРИЈИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
ЗАНАТСКИ ТРИПТИХ
Првонаграђени матуранти конкурса за занатско умеће Школе примењених уметности Иван Пантелић, Никола Глишић и Александар Поповић својом првом самосталном изложбом доказали су да се „таленат рађа, а уметник постаје“
Уметник је крупна реч и мало људи који се баве уметношћу јесу уметници, док је много занатлија који могу тако да се дефинишу, рекао је Френсис Бејкон, енглески филозоф, државник и есејиста. Управо ово Бејконово запажање може се применити на тројицу матураната Школе примењених уметности који су на недавном конкурсу за занатско умеће освојили прве три награде и самим тим за награду добили самосталну изложбу која је традиционално била отворена у галерији Културног центра. Иван Пантелић, Никола Глишић и Александар Поповић показали су у понедељак своје клесарске, граверске и фирмописачке радове.
- Овај занат стварно волим. Захваљујући професору и нашем труду остварили смо те резултате. Међу њима је и камени иконостас у Цркви Св. Тројице на Летњиковцу. Проналазим се у овом послу. То сам стварно заволео иако је испало непланирано. Уопште нисам требао да упишем тај смер али сам га сад заволео и не кајем се што сам клесар ““ рекао је првонаграђени Иван Пантелић, ученик ИВ2.
Током четворогодишњег школовања Иван је, по речима проф. практичног рада Саше Стаменковића, показао невиђену истрајност.
- У току целог школовања он од првог до задњег дана поступно и фино ради без неког прекида. Мислим да је за то била пресудна љубав. Првобитна намера приликом уписа није му била овај смер али је на крају испливао као један од врсних клесара. Шта год да буде хтео да ради он ће моћи зато што има ту стабилност, али и све што је потребно за рад и напредак ““ уверен је проф. Стаменковић.
За другонаграђеног Николу Глишића, ученика ИВ4, нема дилеме када је у питању будућност. Доследан себи и свом школовању у родном Ваљеву наставиће да се бави граверским послом.
- Веома ми значи ова награда. Млад сам, имам деветнаест година а ово је самостална изложба нас тројице. Када је у питању овај посао није тешко за онога ко воли да га ради. Највише волим ручну гравуру на камену, на граниту конретно, али волим и све остале врсте гравирања ““ на стаклу, ецовање, тј гравирање на металу.
У сећању професора Владимира Којића Никола ће остати као изузетан, јако прецизан, концизан, послушан ђак.
- Добар у смислу сарадње, односа професор и ученик. Његов рад је овде приказан у сегментима али показује једно знање које је понео из ове школе. Касније следи та нека надоградња која остаје на њима самима. Ово су ђаци којима заиста треба посветити пажње и који су били добри током четири године школовања ““ нагласио је проф. Којић.
Са образовног смера фирмописац-калиграф ове године ће изаћи још један таленовани ђак, а то је Александар Поповић, ученик ИВ2, који је за дизајн амбалаже добио трећу награду.
- Награда ми значи доста јер је она потврда мога рада током протеклог периода. Пошто сам волео рачунаре одабрао сам овај смер на којем имате велике могућности. Сви који се определе за њега могу да пронађу себе у томе. Потребно је бар мало знања из ове области а професори, који су дивни, помоћи ће вам у стицању нових знања ““ поручио је Александар.
Фокусиран на постпродукцију филмског и видео материјала, на креацију интересантних знакова, иконица и атрактивних плаката захваљујући подршци професора Михаила Симовића и Младена Пантелића, Александар реализује своја дела ексцентричним спојем маркетинга, критичког хумора и асоцијативног поигравања симболима комуникације.
- Надам се и очекујем да ће Александар Поповић свој дар да буде сугестиван у изразу удружити са знањима и вештинама које је стекао кроз четворогодишње школовање и да ће се придружити плејади младих стваралаца који учествују у формирању визуелног идентитета нашег града, а који су у великом проценту управо бивши ученици Школе примењених уметности ““ уверен је проф. Симовић.
Говорећи о појединачним квалитетима ових младих уметника проф. Иванка Трифуновић, историчар уметности, истакла је да све њих повезује љубав према професијама које су одабрали.
- Заједничко је то што су сва тројица матуранти, што похађају Школу примењених уметности и што воле свој посао. Појединачно квалитет сваког од ових дела, линија, унутрашњи сензибилитет који их разликује и раздваја од других ученика школе исто тако добрих и талентованих ““ рекла је проф. Трифуновић
Уметник је крупна реч и мало људи који се баве уметношћу јесу уметници, док је много занатлија који могу тако да се дефинишу, рекао је Френсис Бејкон, енглески филозоф, државник и есејиста. Управо ово Бејконово запажање може се применити на тројицу матураната Школе примењених уметности који су на недавном конкурсу за занатско умеће освојили прве три награде и самим тим за награду добили самосталну изложбу која је традиционално била отворена у галерији Културног центра. Иван Пантелић, Никола Глишић и Александар Поповић показали су у понедељак своје клесарске, граверске и фирмописачке радове.
- Овај занат стварно волим. Захваљујући професору и нашем труду остварили смо те резултате. Међу њима је и камени иконостас у Цркви Св. Тројице на Летњиковцу. Проналазим се у овом послу. То сам стварно заволео иако је испало непланирано. Уопште нисам требао да упишем тај смер али сам га сад заволео и не кајем се што сам клесар ““ рекао је првонаграђени Иван Пантелић, ученик ИВ2.
Током четворогодишњег школовања Иван је, по речима проф. практичног рада Саше Стаменковића, показао невиђену истрајност.
- У току целог школовања он од првог до задњег дана поступно и фино ради без неког прекида. Мислим да је за то била пресудна љубав. Првобитна намера приликом уписа није му била овај смер али је на крају испливао као један од врсних клесара. Шта год да буде хтео да ради он ће моћи зато што има ту стабилност, али и све што је потребно за рад и напредак ““ уверен је проф. Стаменковић.
За другонаграђеног Николу Глишића, ученика ИВ4, нема дилеме када је у питању будућност. Доследан себи и свом школовању у родном Ваљеву наставиће да се бави граверским послом.
- Веома ми значи ова награда. Млад сам, имам деветнаест година а ово је самостална изложба нас тројице. Када је у питању овај посао није тешко за онога ко воли да га ради. Највише волим ручну гравуру на камену, на граниту конретно, али волим и све остале врсте гравирања ““ на стаклу, ецовање, тј гравирање на металу.
У сећању професора Владимира Којића Никола ће остати као изузетан, јако прецизан, концизан, послушан ђак.
- Добар у смислу сарадње, односа професор и ученик. Његов рад је овде приказан у сегментима али показује једно знање које је понео из ове школе. Касније следи та нека надоградња која остаје на њима самима. Ово су ђаци којима заиста треба посветити пажње и који су били добри током четири године школовања ““ нагласио је проф. Којић.
Са образовног смера фирмописац-калиграф ове године ће изаћи још један таленовани ђак, а то је Александар Поповић, ученик ИВ2, који је за дизајн амбалаже добио трећу награду.
- Награда ми значи доста јер је она потврда мога рада током протеклог периода. Пошто сам волео рачунаре одабрао сам овај смер на којем имате велике могућности. Сви који се определе за њега могу да пронађу себе у томе. Потребно је бар мало знања из ове области а професори, који су дивни, помоћи ће вам у стицању нових знања ““ поручио је Александар.
Фокусиран на постпродукцију филмског и видео материјала, на креацију интересантних знакова, иконица и атрактивних плаката захваљујући подршци професора Михаила Симовића и Младена Пантелића, Александар реализује своја дела ексцентричним спојем маркетинга, критичког хумора и асоцијативног поигравања симболима комуникације.
- Надам се и очекујем да ће Александар Поповић свој дар да буде сугестиван у изразу удружити са знањима и вештинама које је стекао кроз четворогодишње школовање и да ће се придружити плејади младих стваралаца који учествују у формирању визуелног идентитета нашег града, а који су у великом проценту управо бивши ученици Школе примењених уметности ““ уверен је проф. Симовић.
Говорећи о појединачним квалитетима ових младих уметника проф. Иванка Трифуновић, историчар уметности, истакла је да све њих повезује љубав према професијама које су одабрали.
- Заједничко је то што су сва тројица матуранти, што похађају Школу примењених уметности и што воле свој посао. Појединачно квалитет сваког од ових дела, линија, унутрашњи сензибилитет који их разликује и раздваја од других ученика школе исто тако добрих и талентованих ““ рекла је проф. Трифуновић
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
