ПРИСТОЈНО ЗА ПРИСТОЈНЕ

Кажу у Влади да ће до краја године око десет хиљада људи остати без посла, и то из јавне, односно државне управе али и из локалних управа. И сад настала општа паника оних који се сматрају државним службеницима који нису ни трепнули када су се гасиле велике фирме, компаније, индустрије, фабрике, погони... и кад су многи други остајали на белом хлебу. Код нас су увек скоро сви за промене и економске резове, али да тај поступак крене од неког другог.
А премијер обећао пензионерима да ће до краја године живети пристојно. Чак и да ће моћи помагати своје млађе. Е сад, пензионери као пензионери, већ су навикли на немаштину, дакле непристојан живот, па мирно чекају обећане боље дане, али проблем је у њиховим млађим који немају стрпљења да дочекају најављену пристојност.
Уствари било би најпристојније да само пристојни дођу до пристојнијих повластица. Непристојнима је довољно што су непристојни.
У нашем политичком животу, рекло би се, ништа ново. Позиција и опозиција још увек се прегањају ко је главни. Позиција је она која влада и хтела би још да влада, а опозиција је она која не влада а хтела би да влада. И сад ту, по правилу и закону физике и хемије, долази до неспоразума. Тако један члан опозиције у недавној скупштинској дискусији у предлогу за решење неког проблема рече “Ја да сам на вашем месту, тако би урадио“. И сад, ту је проблем у схватању места ко је где, као овај мученик који још увек не схвата да је ту где јесте стицајем прилика. Политичких.