ШАПЧАНИН ЗОРАН ГАЈИЋ ПРОФЕСОР АМЕРИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
ШАБАЦ И БУДАН САЊА
Одрастао крај Саве. У САД дошао 1980. и одмах постављен за асистента на Универзитету Мичиген у Лансингу, а данас је редовни професор државног Универзитета РАДГЕРС у Њу Џерсију
Средњешколско образовање Зоран Гајић, угледни научни радник, редован професор државног Универзитета Радгерс у Њу Џерсију, стекао је током трогодишњег школовања у Шабачкој гимназији и једногодишњег у једанаестој београдској. Електротехнику је дипломирао 1984, а само у размаку од седам месеци стекао магистарско звање из математике и докторско из електротехнике. Високо образовање и више објављених научних радова сврстали су га у ред професора, једног од најстаријих Универзитета у Америци, основаног 1766. године. Универзитет запошљава 20.000 радника, а на њему знање стиче 65.000 студената. Годишњи буџет му је око 3,5 милијарди долара. Наш саговорник, кога смо затекли на годишњем одмору који редовно проводи у родном граду у трајању од месец и по дана, каже да ће му државни Универзитет у Њу Џерсију вероватно бити последња станица пре пензионисања. Угледан је и цењен научни радник и брижан отац, а родни град и будан сања и сваке године му се враћа.
- Шабац је у мени и ја сам део овог града. Феноменална је ова река, коју сам и као дечак волео. Фудбалски клуб “Мачва“ и рукометни “Металопластика“, за мене су увек били институције од великог значаја. Свиђа ми се хиподром, позориште, тениски и шах клуб... Обожавам шетње на Старом граду. Срећем доста пријатеља и радо евоцирамо успомене на гимназијске дане и овде ми никад није досадно, каже Зоран.
А у Америци је сасвим другачије и доста сложено. Тамо је мало времена за одмор.
- Науку треба да волите. Ту је теорија система, аутоматско управљање, користи се доста математика и честа су нова достигнућа на која увек треба рачунати. Ради се пуно, а током дана има времена, тридесетак минута за шетњу. Редовни су и годишњи лекарски прегледи, каже наш саговорник, који и ове године дане одмора проводи у Шапцу. Изузетно је скроман и повучен, а пријатељи кажу да је својевремено био шаховски јуниорски првак Југославије. И данас с посебним жаром говори о овом спорту и колико може помаже градски шаховски клуб, где је “поникао“.
Син Радивоја и Олге Гајић из улице Стојана Новаковића број три, где данас живи сестра Светлана, је поносан отац, двоје деце. Његовог сина Зорана више занима молекуларна биологија, а намерава да се више бави медицином. Ћерка Марија, коју из милоште зову Маја има свега 14 година али сигурно неће изневерити пододичну традицију. Супруга Верица, родом из Велике Плане је исто научни радник.
- Шабац је у мени и ја сам део овог града. Феноменална је ова река, коју сам и као дечак волео. Фудбалски клуб “Мачва“ и рукометни “Металопластика“, за мене су увек били институције од великог значаја. Свиђа ми се хиподром, позориште, тениски и шах клуб... Обожавам шетње на Старом граду. Срећем доста пријатеља и радо евоцирамо успомене на гимназијске дане и овде ми никад није досадно, каже Зоран.
А у Америци је сасвим другачије и доста сложено. Тамо је мало времена за одмор.
- Науку треба да волите. Ту је теорија система, аутоматско управљање, користи се доста математика и честа су нова достигнућа на која увек треба рачунати. Ради се пуно, а током дана има времена, тридесетак минута за шетњу. Редовни су и годишњи лекарски прегледи, каже наш саговорник, који и ове године дане одмора проводи у Шапцу. Изузетно је скроман и повучен, а пријатељи кажу да је својевремено био шаховски јуниорски првак Југославије. И данас с посебним жаром говори о овом спорту и колико може помаже градски шаховски клуб, где је “поникао“.
Син Радивоја и Олге Гајић из улице Стојана Новаковића број три, где данас живи сестра Светлана, је поносан отац, двоје деце. Његовог сина Зорана више занима молекуларна биологија, а намерава да се више бави медицином. Ћерка Марија, коју из милоште зову Маја има свега 14 година али сигурно неће изневерити пододичну традицију. Супруга Верица, родом из Велике Плане је исто научни радник.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
