РАСПОЛУЋЕНОСТ ЦЕРА
Коначно. Насловљено је проговорило. Нема више аутистичног између ове прелепе и “Плаве планине“, која чини природно размеђе и тужну разделноцу између два дивна суседна града и свих нас ““ привилегованих житеља Шапца и Лознице.
Коначно. Неприродна “раселина“, која се, не случајно, успоставила венчаницом ове, по много чему јединствене планине и њених 687 метара надморске висине, биће овасјана досегнутом спознајом. Јарке су светлоносне сунчане салве, које га исконски запљускују, а са лековитим топлоносним, чине базно камење исцелитељној Церској магми.
Коначно. Располућеност Цера постаде и остаде деградација и незајаживост, јер је нанесена нашим, српским рукотворјима и плиткоумним умотворјима. Не могу и нећу више да тајим сопствену спознају, па је посвећенички исповедам испред иконостаса и олтара “Парка природе“, како је то заискрило у завичајном недељнику (“Глас Подриња“, 02.07.2015.)
Просветљење ми принесе зелену плаштаницу заједничке планине и још једанпут јарко озари српско проклетство ““ “Српску неслогу“. Бесмртни Арчибалд Рајс у Великом рату, а светитељ и светлитељ Лазар Хребељановић у Косовском боју (1389.), оставише неизбрисив траг својим животима уз Српску неслогу.
Проникао сам, ево, и у разорно дејство наше Српске Ахилове пете, због које легендарни и митски Цер, као и сви ми испред њега, таворимо и таљигамо, уместо да се заједнички разиграмо, уплетени у јединствено Бранково коло, које се надигравало у Сремским Карловцима и око Стражилова.
Српска неслога је располутила изузетно лековиту планину, којом се и даље мешетари у оба чудесна и суседна града. Када се још појави ““ Ваљевац да буде менаџерски навигатор у јубиларном обележавању дивовске Церске битке, проистекне још једно незаборавно дизајнирање, рестаурација споменичког перформанса и поново утонуће у скрајнутост осиромашеног живљења у месним заједницама из подножја ове величанствене и веома лековите планине, о чијој лековитости чами рукопис, чекајући свога издавача.
Текст Лазареве клетве угравиран је у споменичко и камено здање на Газиместану, а његово извориште је у гејзиру Српске исконске неслоге. Поуздан лек за проклетство још увек не постоји. Каним позвати у свесрпску одисеју, да на Српском Олимпу, управо сада определимо узајамно праштање и исцељење Српске неслоге. Тим искораком Шабац и Лозница крећу у обострани препород, на радост свих наших потомака и следбеника.
Српска неслога, пред којом сам небројено пута застао, остављао записни траг, нађе своје пожудно напајалиште кроз Располућеност Цера. И сада, стајем уз наш Цер и његове храстове столетне, у његовој фотосинтезној плаштаници и растућој удаљености од Лознице и Шапца, уз предивне обале плаховите Дрине и наизглед мирне Саве.
Понесен сам раскриљеном одисејом стизања до “Парка природе“, па исповедно приносим себе тој изазовној композицији троје младих, са жарком жељом да доживим њену реализацију кроз узајамно оркестрирано извођење Шапца и Лознице, са свим њеним рефренима и несагледивим фрекфенцијама.
Одважно и луцидно придружујем себе читавом подвизивању и вапијем за ојачавањем и убрзавањем корака до промоције опредељеног Парка природе, недалеко од два суседна града. Биће то најлепши начин сагласја симболошког гравирања наших градова у подножјима заједничке планине.
Захвалност и задивљеност потомака не може изостати. Ројиће се отварање нових радних места. Умножаваће се и усложњавати изласци на древну планину, која је у доба Византије имала свој Караван сарај, на фасцинантном путу од Дубровника до Цариграда. Остаци тог магистралног пута и данас су видљиви, уз сву закоровљеност на падинама Цера. Комплетно урађен пројекат ““ Центар за одмор и рекреацију радника широка раван Цера“ (1980.) чека на своју реализацију у депоима “Плана“ у Шапцу, који је и њен сачинитељ. Неслућене развојне добити су на видику. Сагледавам ово као нестваран и највећи развојни пројекат за оба града, који ће препородити и саобраћајнице од Румске раскрснице па све до Мачковог камена. Изнад свега, читаво ово поднебесје, са термалним водама Мачве, постаће окосница економског напретка и унапређења културе живљења осиромашених људи.
Хоћу да верујем у оживотворење Парка природе. Следујући корак може бити креативан сусрет са аналогним удружењима из Лознице, уз институисање Иницијативног извођача пројекта ““ Парка природе. Динамика и увремењавање непрестаног и непресушног извођења нека буду боје и базна обележја Српске слоге и слоге суседних градова - Шапца и Лознице.
Коначно. Неприродна “раселина“, која се, не случајно, успоставила венчаницом ове, по много чему јединствене планине и њених 687 метара надморске висине, биће овасјана досегнутом спознајом. Јарке су светлоносне сунчане салве, које га исконски запљускују, а са лековитим топлоносним, чине базно камење исцелитељној Церској магми.
Коначно. Располућеност Цера постаде и остаде деградација и незајаживост, јер је нанесена нашим, српским рукотворјима и плиткоумним умотворјима. Не могу и нећу више да тајим сопствену спознају, па је посвећенички исповедам испред иконостаса и олтара “Парка природе“, како је то заискрило у завичајном недељнику (“Глас Подриња“, 02.07.2015.)
Просветљење ми принесе зелену плаштаницу заједничке планине и још једанпут јарко озари српско проклетство ““ “Српску неслогу“. Бесмртни Арчибалд Рајс у Великом рату, а светитељ и светлитељ Лазар Хребељановић у Косовском боју (1389.), оставише неизбрисив траг својим животима уз Српску неслогу.
Проникао сам, ево, и у разорно дејство наше Српске Ахилове пете, због које легендарни и митски Цер, као и сви ми испред њега, таворимо и таљигамо, уместо да се заједнички разиграмо, уплетени у јединствено Бранково коло, које се надигравало у Сремским Карловцима и око Стражилова.
Српска неслога је располутила изузетно лековиту планину, којом се и даље мешетари у оба чудесна и суседна града. Када се још појави ““ Ваљевац да буде менаџерски навигатор у јубиларном обележавању дивовске Церске битке, проистекне још једно незаборавно дизајнирање, рестаурација споменичког перформанса и поново утонуће у скрајнутост осиромашеног живљења у месним заједницама из подножја ове величанствене и веома лековите планине, о чијој лековитости чами рукопис, чекајући свога издавача.
Текст Лазареве клетве угравиран је у споменичко и камено здање на Газиместану, а његово извориште је у гејзиру Српске исконске неслоге. Поуздан лек за проклетство још увек не постоји. Каним позвати у свесрпску одисеју, да на Српском Олимпу, управо сада определимо узајамно праштање и исцељење Српске неслоге. Тим искораком Шабац и Лозница крећу у обострани препород, на радост свих наших потомака и следбеника.
Српска неслога, пред којом сам небројено пута застао, остављао записни траг, нађе своје пожудно напајалиште кроз Располућеност Цера. И сада, стајем уз наш Цер и његове храстове столетне, у његовој фотосинтезној плаштаници и растућој удаљености од Лознице и Шапца, уз предивне обале плаховите Дрине и наизглед мирне Саве.
Понесен сам раскриљеном одисејом стизања до “Парка природе“, па исповедно приносим себе тој изазовној композицији троје младих, са жарком жељом да доживим њену реализацију кроз узајамно оркестрирано извођење Шапца и Лознице, са свим њеним рефренима и несагледивим фрекфенцијама.
Одважно и луцидно придружујем себе читавом подвизивању и вапијем за ојачавањем и убрзавањем корака до промоције опредељеног Парка природе, недалеко од два суседна града. Биће то најлепши начин сагласја симболошког гравирања наших градова у подножјима заједничке планине.
Захвалност и задивљеност потомака не може изостати. Ројиће се отварање нових радних места. Умножаваће се и усложњавати изласци на древну планину, која је у доба Византије имала свој Караван сарај, на фасцинантном путу од Дубровника до Цариграда. Остаци тог магистралног пута и данас су видљиви, уз сву закоровљеност на падинама Цера. Комплетно урађен пројекат ““ Центар за одмор и рекреацију радника широка раван Цера“ (1980.) чека на своју реализацију у депоима “Плана“ у Шапцу, који је и њен сачинитељ. Неслућене развојне добити су на видику. Сагледавам ово као нестваран и највећи развојни пројекат за оба града, који ће препородити и саобраћајнице од Румске раскрснице па све до Мачковог камена. Изнад свега, читаво ово поднебесје, са термалним водама Мачве, постаће окосница економског напретка и унапређења културе живљења осиромашених људи.
Хоћу да верујем у оживотворење Парка природе. Следујући корак може бити креативан сусрет са аналогним удружењима из Лознице, уз институисање Иницијативног извођача пројекта ““ Парка природе. Динамика и увремењавање непрестаног и непресушног извођења нека буду боје и базна обележја Српске слоге и слоге суседних градова - Шапца и Лознице.
Поштовалац Српског Олипма ““ Цера, &#
Најновији број
25. април 2024.
