ПОСЛУШАТИ РЕЧ ГРАЂАНА

Поводом најава Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да је донета одлука да се храст у селу Савинац посече а да се сагради спомен ““ парк, Зелени Србије траже да се обезбеди начин на који ће грађани Савинца и стручњаци заједнички одлучити о томе на који начин ће се решити проблем. Све досадашње одлуке доношене су нетранспарентно, без учешћа јавности и стручњака који својим именом и презименом стоје иза одлуке о сечи храста. Убеђени смо да ће се грађани изјаснити за очување храста и померање аутопута, ако им се дозволи прилика да одлуче.
Ако се посече, храст ће у памћењу свих нас бити споменик и симбол за неодговорност. Примера је много ““ почели смо од тога да се посече 600 година стар споменик природе, до тога да се затрпа седамнаест векова стара хришћанска базилика, да грађани Ужица остану месецима без воде за пиће, а грађани Зрењанина више од деценију, да се грађани Панчева и Обреновца гуше загађеним ваздухо쓦 Храст ће бити симбол свих грађана и грађанки Србије којима је ускраћено право на одлуку у каквој средини желе да живе, симбол еколошких, културних и социјалних права које се у држави у којој још увек није изграђена владавина права пречесто гурају у страну. Храст ће бити симбол свега лошег у Србији а сигурни смо да ће грађани то препознати и казнити на следећим изборима.
Зелени Србије то знају по томе што су у последње три године увећали чланство и грађани нам се све више обраћају за подршку у њиховим локалним еколошким и социјалним борбама.
Зелени Србије подсећају да је тадашњи министар грађевинарства и инфраструктуре, а данас министар задужен за ванредне ситуације Велимир Илић обећао да ће се наћи решење за храст, а то обећање је дао и тадашњи први потпредседник а данашњи председник владе РС Александар Вучић. Пошто је данас то суштински иста влада, није нам јасно зашто се не држе својих чврстих обећања датих грађанима већ ћуте и скривају се иза министарке Зоране Михајловић и православне цркве. Православна црква не може да одлучује о судбини храста, као што не може ни држава, већ треба да покаже више солидарности и толеранције према свим верама и веровањима, али и према вољи грађана.
Зелени Србије желе да истакну да је Министарка Михајловић особа која је прво срушила еколошку администрацију у Србији а сад је решила да уништи једино што је остало као симбол еколошке Србије. Још једном се показало да је политика бацила професију, науку и стручњаке на колена. Стручњаци у Србији су први морали да стану у одбрану симбола непрофесионалности, лошег пројектовања и управљања а не да бране ставове несавесних и неодговорних политичара.
Цела шумарска струка је против сече старог храста у Савинцу. Сматрамо да је за очување храста потребна само добра воља и врло мало улагања. Оно што нас брине је то што је ова ситуација више ствар политичког ината него разума.
Кажу, патријарх дао благослов да се храст посече. А које је вере храст? Сигурно није само једне. Храст у Савинцу није само дрво, то је место вере и наде, помоћи свима који су застали испод његове богате крошње. И зато се он не може накалемити и пренети на друго место. У овом случају калемљење ће бити неуспешно и ни једна спомен шума не може га заменити.
У другим земљама траса ауто пута се помера, ако се приликом израде наиђе на место где се птице гнезде. Зашто и ми не би тако поштовали и чували природу и биолошку разноврсност?
Жао нам је што више институција и стручњака не реагује јавно на најаву сече старог храста. И ни један чиновник министарства надлежног за животну средину, више неће смети да се побуни ако неко сутра посече шуму Копаоника, Голије, јер сада ћуте када се сече храст стар 6 векова.
Надамо се да ће ипак превладати разум и да ће се наћи решење да сачувамо стари храст у Савинцу.