У ПРИПРЕМИ ПРЕДСТАВА СЦЕНЕ „МАСКА“ И КУЛТУРНЕ СЦЕНЕ „МАЛЕ СТВАРИ“ ИЗ ТРЕБИЊА
НУШИЋ (ИЛИ МИ) ЗА СВА ВРЕМЕНА
Сарадња која је започета пре седам година на Интердисциплинарном фестивалу „Дани малих ствари“ у Требињу крунисаће се комедијом за коју текст и режију потписује Иван Томашевић
Ових дана у Шабачком позоришту увелико трају пробе које су окупиле глумце Сцене „Маска“ и Културне сцене „Мале ствари“ у Требињу. Текст и режију комедије потписује Иван Томашевић иако су, по његовим речима, за настанак овог новог позоришног дела заслужни подједнако и његова супруга Анета и глумац и пријатељ Жељко Милошевић из Требиња.
- Радни назив представе мењали смо више пута али смо дошли до закључка да би најбоље било да њено име буде „Нушићев оптималан број“. Питање које се намеће је да ли је Нушић био писац за сва времена или смо ми остали исти за сва времена. Наиме, сви ти карактери о којима је писао Нушић су, наравно, присутни и данас око нас. На исти начин као што су се смејали људи Нушићевим ликовима пре сто година смеју се и данас. Идеја је била да се ти ликови из његових представа, у одређеном тренутку, појаве са одређеним захтевима и притужбама, да се јаве Нушићу, да дођу код њега и да га малтретирају тражећи да им измени те карактере и негативне особине којима се он смејао. Очекујемо да ће то бити једна добра комедија у којој ће публика уживати али у којој ће поставити себи нека питања и замислити се над неким стварима - рекао је Иван.
Тако ће се поново на сцени, али сада у истом комаду, прошетати Агатон, Јеротије, Сарка, Госпођа министарка, Госпа Миса у Нушићевом кошмару како би га мучили својим захтевима и прохтевима. Да је позориште огледало живота потврђују и ситуације из данашњег живота у коме ће још већу перипетију створити психијатар који је, како је речено, „луђи од свих ликова па и од самог Нушића“.
- Од петнаестог августа „селимо“ се у Требиње. Иако нас очекује још већа врућина надамо се да ћемо издржати, а да ће публика 22. августа уживати на премијери. Нарочито ми је драго што се у све ово укључио Културни центар при коме делује Градско позориште и где званично радим као уметнички руководилац. Полако се стичу услови, да кажем пре свега разумевање менаџмента Културног центра, за интензивирање позоришне продукције у Требињу. Циљ нам је да у Требињу почне да егзистира позориште као самостална установа. Овом приликом желим се захвалити и Ивану и Анети и Сцени „Маска“ што ће нам пружити и што пружају подршку у ономе што желимо да остваримо ““ истакао је Жељко Милошевић, уметнички руководилац Градског позоришта Требиње, оснивач Културне сцене „Мале ствари“ и истоименог фестивала професионалних представа малих форми.
Заједнички рад на представи отворио је многе могућности за прекограничну сарадњу у којој је култура, како је истакао Жељко, „нешто што прво пробија, разбија, анулира све оно што се зове границом и границама“.
- Она би требало и да буде неки мост могућих спојева и спајања не само између Републике Српске, БиХ и Србије него и тамо негде где су границе много тврђе, много видније, и где не постоје само као ваздух него као неке завјесе озбиљних димензија и тежина. Пре свјега, уметници раде и сарађују, покушавају у свом домену да те границе анулирају. Међутим, политика је нешто што код нас одређује животе, што одређује све што нам се дешава. Тако живимо и онда би некако било добро да и те политике још више препознају, схвате и да се коначно дође до тога да ни без културе ни без уметности нема ни свега онога зашта се опет декларативно залаже, а то је националност, нација, држава, економија и све остало. Дакле, то је нешто што је једно ткиво интегрисано у једно биће и треба да заједно постоји, заједно да се развија. То је неки наш мали, лијепи, допринос свему томе и ми ћемо, наравно, поред овог пројекта верујем, наставити и са неким другим. Уз подршку Културног центра Требиње то ће ићи на неки бржи начин, а ми ћемо се потрудити да квалитет не изостане ““ уверен је Жељко.
Сам свој мајстор, како би се могло рећи и за ове глумачке ентузијасте, што и потврђује и сам рад на представи за коју је костиме урадила Анета Томашевић, а сценографију, избор музике сви заједно.
- Требиње је постало моја љубав. Мислим да је то један од најлепших градова на овим просторима. Откако смо први пут отишли са представом „Клара, догодило се нешто неочекивано“ пре седам година, упознали се са Жељком и са људима из Позоришта „Мале ствари“ осетила сам Требиње као неки мој други дом. Некако је неизоставно да једном годишње посетимо Требиње било као учесници Фестивала, било као чланови жирија или само као гости. Утолико је сад ова сарадња још један разлог више да се и радујем а и да опет одемо у Требиње. Мислим да је лепо да се ради на отварању новог позоришта и учествовању у томе. Све то ће резултирати једном лепом представом и једним спојем две средине ““ истакла је Анета.
Сцена „Маска“ већ тринаест година опстаје у позоришном свету захваљујући, пре свега великој љубави према овој врсти уметности, али и неизоставном ентузијазму и великој вољи. Иако њихове представе, због ограничених финансијских могућности, нису са великим ансамблом то не умањује њихов квалитет. Функционишући као мала група људи спремних и расположених за било какав изазов то потврђују и сваком својом представом, од „Клара, десило се нешто неочекивано“, преко „Краљице смеха“, „Зорана Радмиловића“, „Све о оним стварима и шире са женскама“, „Омера и Мериме“ како на домаћој тако и на сценама ван граница наше земље.
- Мислим да је најважније наше задовољство док стварамо нешто сами своје и нешто можда мало другачије од онога што играмо у нашем матичном позоришту које нам је, наравно, увек на првом месту, али и много више од онога што доносе материјалне ствари ““ уверена је Анета.
Ми смо уверени да ће и ова представа заживети на сценама широм Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије, па и шире судећи по „заврзлама“ глумачког тројца „скуваног“ у њиховом позоришном лонцу који ће проврити 22. августа на сцени у Требињу, а у октобру и у Шапцу.
- Радни назив представе мењали смо више пута али смо дошли до закључка да би најбоље било да њено име буде „Нушићев оптималан број“. Питање које се намеће је да ли је Нушић био писац за сва времена или смо ми остали исти за сва времена. Наиме, сви ти карактери о којима је писао Нушић су, наравно, присутни и данас око нас. На исти начин као што су се смејали људи Нушићевим ликовима пре сто година смеју се и данас. Идеја је била да се ти ликови из његових представа, у одређеном тренутку, појаве са одређеним захтевима и притужбама, да се јаве Нушићу, да дођу код њега и да га малтретирају тражећи да им измени те карактере и негативне особине којима се он смејао. Очекујемо да ће то бити једна добра комедија у којој ће публика уживати али у којој ће поставити себи нека питања и замислити се над неким стварима - рекао је Иван.
Тако ће се поново на сцени, али сада у истом комаду, прошетати Агатон, Јеротије, Сарка, Госпођа министарка, Госпа Миса у Нушићевом кошмару како би га мучили својим захтевима и прохтевима. Да је позориште огледало живота потврђују и ситуације из данашњег живота у коме ће још већу перипетију створити психијатар који је, како је речено, „луђи од свих ликова па и од самог Нушића“.
- Од петнаестог августа „селимо“ се у Требиње. Иако нас очекује још већа врућина надамо се да ћемо издржати, а да ће публика 22. августа уживати на премијери. Нарочито ми је драго што се у све ово укључио Културни центар при коме делује Градско позориште и где званично радим као уметнички руководилац. Полако се стичу услови, да кажем пре свега разумевање менаџмента Културног центра, за интензивирање позоришне продукције у Требињу. Циљ нам је да у Требињу почне да егзистира позориште као самостална установа. Овом приликом желим се захвалити и Ивану и Анети и Сцени „Маска“ што ће нам пружити и што пружају подршку у ономе што желимо да остваримо ““ истакао је Жељко Милошевић, уметнички руководилац Градског позоришта Требиње, оснивач Културне сцене „Мале ствари“ и истоименог фестивала професионалних представа малих форми.
Заједнички рад на представи отворио је многе могућности за прекограничну сарадњу у којој је култура, како је истакао Жељко, „нешто што прво пробија, разбија, анулира све оно што се зове границом и границама“.
- Она би требало и да буде неки мост могућих спојева и спајања не само између Републике Српске, БиХ и Србије него и тамо негде где су границе много тврђе, много видније, и где не постоје само као ваздух него као неке завјесе озбиљних димензија и тежина. Пре свјега, уметници раде и сарађују, покушавају у свом домену да те границе анулирају. Међутим, политика је нешто што код нас одређује животе, што одређује све што нам се дешава. Тако живимо и онда би некако било добро да и те политике још више препознају, схвате и да се коначно дође до тога да ни без културе ни без уметности нема ни свега онога зашта се опет декларативно залаже, а то је националност, нација, држава, економија и све остало. Дакле, то је нешто што је једно ткиво интегрисано у једно биће и треба да заједно постоји, заједно да се развија. То је неки наш мали, лијепи, допринос свему томе и ми ћемо, наравно, поред овог пројекта верујем, наставити и са неким другим. Уз подршку Културног центра Требиње то ће ићи на неки бржи начин, а ми ћемо се потрудити да квалитет не изостане ““ уверен је Жељко.
Сам свој мајстор, како би се могло рећи и за ове глумачке ентузијасте, што и потврђује и сам рад на представи за коју је костиме урадила Анета Томашевић, а сценографију, избор музике сви заједно.
- Требиње је постало моја љубав. Мислим да је то један од најлепших градова на овим просторима. Откако смо први пут отишли са представом „Клара, догодило се нешто неочекивано“ пре седам година, упознали се са Жељком и са људима из Позоришта „Мале ствари“ осетила сам Требиње као неки мој други дом. Некако је неизоставно да једном годишње посетимо Требиње било као учесници Фестивала, било као чланови жирија или само као гости. Утолико је сад ова сарадња још један разлог више да се и радујем а и да опет одемо у Требиње. Мислим да је лепо да се ради на отварању новог позоришта и учествовању у томе. Све то ће резултирати једном лепом представом и једним спојем две средине ““ истакла је Анета.
Сцена „Маска“ већ тринаест година опстаје у позоришном свету захваљујући, пре свега великој љубави према овој врсти уметности, али и неизоставном ентузијазму и великој вољи. Иако њихове представе, због ограничених финансијских могућности, нису са великим ансамблом то не умањује њихов квалитет. Функционишући као мала група људи спремних и расположених за било какав изазов то потврђују и сваком својом представом, од „Клара, десило се нешто неочекивано“, преко „Краљице смеха“, „Зорана Радмиловића“, „Све о оним стварима и шире са женскама“, „Омера и Мериме“ како на домаћој тако и на сценама ван граница наше земље.
- Мислим да је најважније наше задовољство док стварамо нешто сами своје и нешто можда мало другачије од онога што играмо у нашем матичном позоришту које нам је, наравно, увек на првом месту, али и много више од онога што доносе материјалне ствари ““ уверена је Анета.
Ми смо уверени да ће и ова представа заживети на сценама широм Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије, па и шире судећи по „заврзлама“ глумачког тројца „скуваног“ у њиховом позоришном лонцу који ће проврити 22. августа на сцени у Требињу, а у октобру и у Шапцу.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
