ЗА „ГЛАС ПОДРИЊА“ ГОВОРИ БОЖИДАР ЦЕКИЋ, ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА СРБИЈЕ
КРИЗА ПОСТОЈИ АЛИ, НИСМО ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА
У Шапцу има око 8.000 инвалида (3.987 инвалида рада и 4.000 особа са посебним потребама), који су организовани у Општинској организацији инвалида рада. Шабачка организација је међу најактивнијим у Србији, каже Божидар Цекић
Изборна скупштина Општинске организације инвалида рада Шабац, одржана прошле недеље, потврдила је предлоге који су стигли из свих месних организација да се Мирослава Савковић, по други пут, изабере за председника. Предложена је и за члана Скупштине Савеза инвалида Србије и члана Извршног одбора. На овој Скупштини и Божидар Цекић је предложен да поново буде биран за председника СИР-а Србије. Била је то прилика за разговор са председником ове републичке организације.
ПОСЕБНО УГРОЖЕНИ
Криза и беспарица нису мимоишле ни Србију. Чини се да су посебно погодиле инвалиде рада?
Можда звучи као фраза, али истина је да се цивилизацијски однос и развој једног друштва огледа у односу према најрањивијим групама, а то су инвалидна лица, међу којима су и инвалиди рада. У поређењу са другима, може се рећи, да инвалиди рада припадају категорији становништва која је посебно угрожена и рањива и којој је потребна заштита јер је у знатно тежем положају ““ у просеку примају 30 одсто нижу пензију него старосни пензионери, многи немају решено стамбено питање јер су отишли у пензију пре краја радног стажа, остали су без бенефиција у здравству па морају да плаћају партиципацију приликом куповине ортопедских помагала, а лекове често морају да плаћају у пуном износу. Обим плаћања комуналних услуга могао би да буде мањи и да се чак и не плаћа
ПОСЕБНО УГРОЖЕНИ
Криза и беспарица нису мимоишле ни Србију. Чини се да су посебно погодиле инвалиде рада?
Можда звучи као фраза, али истина је да се цивилизацијски однос и развој једног друштва огледа у односу према најрањивијим групама, а то су инвалидна лица, међу којима су и инвалиди рада. У поређењу са другима, може се рећи, да инвалиди рада припадају категорији становништва која је посебно угрожена и рањива и којој је потребна заштита јер је у знатно тежем положају ““ у просеку примају 30 одсто нижу пензију него старосни пензионери, многи немају решено стамбено питање јер су отишли у пензију пре краја радног стажа, остали су без бенефиција у здравству па морају да плаћају партиципацију приликом куповине ортопедских помагала, а лекове често морају да плаћају у пуном износу. Обим плаћања комуналних услуга могао би да буде мањи и да се чак и не плаћа
Најновији број
25. април 2024.
