Теби

Гледај капи како падају,
тужна је судбина кише,
чим такну земљу недужно страдају,
а ново Сунце им трагове брише.

Не желим трагове, не желим сећања,
хоћу да живот ми испуниш ти,
молим те чујеш ли моја осећања,
гледам у небо... опет ће падати.

Нисам никад овако плакала,
па се потом смејала од срца
ником као теби,
свака моја суза са осмехом се стапала,
кад чујем ти глас од среће
вриштим у себи.

Одбацим жељу да летим,
када треснем о тврдо тло,
ал’ крила се шире чим се тебе сетим,
тад нема страха, љубав убија зло.

Сећам се широких загрљаја,
и гомиле пољубаца уз песму мира,
кад руке обгрле широко до бескраја,
кад пусте звуке дирке клавира.

То моја душа теби пева
за тебе живи, о теби снева,
те дирке моја су туга и смех,
кад затребаш ми ти
сузе потекну као лек...