ВОДЕНИЦА НА КРАЈ ГРАДА

У улици Суреповој, стара воденица пристигла из завичаја, где мисли вазда ходе, почела је да меље зрно које је одувек било све, каже творац етно раја Живко Поповић који додаје да их је било сијасет на Добрави а сада је једна, не ко у песми на крај села већ града ако му, додаје у шали, има краја.
- Захваљујући Спасоју Панићу који је уткао свој рад и у 80. години живота да би оживео стару воденицу. Ту је слика комплетирана или није, додаје уз смех и наставља, од балвана и дасака храстових ето лепоте за причу. Са супругом Олгом уживам а ту су и пријатељи у чекетању старине коју безмерно волимо. Кад би још знала да прича која би то лепота била. „Још кад јој је Теча додао оно што се душа зове ето приче за наследнике да не забораве”.
Додаје Поповић да је то мељава на љуску а Добрава и даље тече и сетно се присећа своје чељади воденица. Нема их више а ова ће надају се дуго битисати у Суреповој улици. Па ко је радознао и жели дах времена нека сврати, ту су врата добронамернику увек отворена.