СРПСКИ ВЕРДЕН ПАМТИ СВОЈЕ ЖРТВЕ

Аустроугарске трупе су 2. новембра 1918. године прешле Саву и напустиле Шабац после четири године окупације. Оставили су разрушен град и сећање на зверства која су починили. У порти храма у коме су наши суграђани били мучени, а потом и убијени, владика Лаврентије са свештенством, служио је парастос жртвама у Првом светском рату.
Венце на споменик положиле су делегације Војске Србије, Градске управе, Удружења потомака ратника ослободилачких ратова од 1912. до 1920. године, Субнора, Удружења војних пензионера и Покрета шабачких социјалиста.
- Шабац је у Први светски рат ушао са 14.000, а изашао са 7.000 становника, што значи да је сваки други становник био жртва. Поред тога, Шабац је у то време био, после Београда, најцивилизованији град у Србији, кад је у питању култура, трговина, индустрија... Крај је дочекао скоро потпуно разорен, морао се градити изнова. Много је жртава било, морамо их се сећати, они су то заслужили, а то је наша обавеза према њима, рекао је Илија Товаровић, председник Удружења потомака ратника од 1912. до 1920. године.
Одајући пошту свима који су положили животе за слободу, градоначелник Шапца Небојша Зеленовић је рекао да је наша обавеза да памтимо дела оних који су гледали у будућност, да их као наслеђе преносимо на млађе генерације, са поруком и надом да ће ратови остати део прошлости - Осим Београда, Шабац је једини град који је добио висока признања за заслуге, херојство и страдање у Првом светском рату - францусти Ратни крст са палмином гранчицом, чехословачки Бели орао и Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда. Данас је прилика да се запитамо да ли као појединци и друштво чинимо довољно и доприносимо култури сећања, јер народ који не познаје своју историју, осуђен је да је понови. Сама чињеница да је велики број грађана и представника друштвених организација дошао данас довољно говори.
Дан ослобођења употпунио је хор Музичке школе “Михајло Вукдраговић”.