ПОЧЕТАК ВАТЕРПОЛА И ПЛИВАЧКОГ СПОРТА У ШАПЦУ 1955. ГОДИНЕ
СЕЋАЊЕ НА ГИМНАЗИЈСКЕ ДАНЕ
Прегледајући ових дана фотографије из мојих гимназијских дана у Шапцу од 1952. до 1956. године, нашао сам три фотографије које се односе на пливачко такмичење и ватерполо утакмицу које су одржане крајем августа 1955. године на Сави код тадашње Агенције. Шабац тада није имао пливачки базен, па је ово такмичење одржано на Сави крајем августа месеца када је водостај био најмањи, а Сава најспорија. Колико се сећам, ово такмичење је организовала Југословенска народна армија, која је са својим понтонима направила импровизовани базен, где је могла да се одигра ватерполо утакмица.
Тада у Шапцу је Југословенска народна армија имала и речну морнарицу, поред пешадије, инжињерије и ваздухопловства. У Шапцу су се стално одржавала спортска такмичења у фудбалу, одбојци, рукомету, кошарци, стоном тенису, шаху као и у трчању у кросевима на Летњиковцу и Хиподруму. Армија је имала свој ватерполо тим који су сачињавали војници у морнарици и предложила је да се одигра једна ватерполо утакмица са Шапчанима. Тада у Шапцу није постојао ни пливачки ни ветерполо клуб, као ни базен. Међутим, опште познато је било да у Шапцу постоји велики број млађих људи, гимназијалаца и студента који су одлични пливачи, који су често препливавали Саву, што није било једноставно, па се претпостављало да они знају да играју ватерполо. Вероватно да су контактирали са неким од наших професора фискултуре, тако да је уговорена и та ватерполо утакмица.
На једној од ове три фотографије се види ватерполо тим Шапца укупно шест играча са прописаним ватерполо капицама. На слици стоје с лева на десно: Драгољуб Савчић Аља (1935.-2011.) касније адвокат, Душан Ђукановић Дуца (1939.-1999.) касније инжењер, један играч чијег имена се не сећам, Никола Шарић (немам о њему ближих података сем да је био од нас старији око пет година), тада је био војно лице, у доњем реду чуче с лева на десно: професор фискултуре Биба Шешић (о њему немам податке), Ђорђе Н. Лопичић (1938.) касније дипломирани правник, доктор права, дипломата, Дејан Н. Лопичић (1940.) касније економиста и још један играч чијег имена се не сећам. Никола Шарић, свестрани спортиста, добар организатор и веома заслужан за развој спорта у Шапцу је 1977. године био први руководилац пливачког базена у Шапцу и учитељ пливања.
На другој фотографији се види да је голман шабачког тима, мој млађи брат Дејан Н. Лопичић успешно одбранио један шут. Не сећам се који је резултат ове утакмице, јер је од тада прошло шезедесет година и нигде то нисам забележио! Разговарао сам и са мојим братом и са неколико школских другова, али нико није могао да ми саопшти поуздане податке о лицима са тих фотографија као и о ватерполо утакмици и пливачком такмичењу.
Поред ватерполо утакмице, одржано је такмичење у пливању. Колико се сећам, било је то такмичење у свега три дисциплине на 50 метара: краул, бетерфлај, прсно и леђно. Сећам се да су победници у краулу, бетерфлају и прсном били: Драган Јевтић, Шура Морозовић, Милошевић (чијег се имене не сећам). Ја сам био први у леђном пливању. Могуће да је била још нека дисциплина и да је још неко био победник, тако да се ограђујем.
На трећој фотографији се види нас неколико пливача који смо учествовали у пливачком такмичењу, чак нам је и један пехар додељен што се на слици види.
На жалост, других детаља се не сећам, јер не само што је од тада прошло шездесет година, него ја нисам Шапчанин, само сам од 1952.-1956. године живео у Шапцу, када је мој отац Никола који је био официр ЈНА службовао тамо. Када сам матурирао 1956. године, мој отац је премештен за Београд, и ми смо се одселили заједно са њим, исте године. Везе са Шапцом сам одржавао повремено, само са неколико мојих другова из Гимназије, познатим шабачким спортистима фудбалерима „Мачве“ и лекарима - примариусом др Љубомиром Ж. Поповићем Микицом (1937.) и примариусом др Радомиром Василићем Радетом (1937.) и долазио сам на годишњице обележавања наше матуре. Да само наведем да је др Љубомир Ж. Поповић поред осталог био свестрани и успешни спортиста, не само фудбалер него и кошаркаш, рукометаш и пливач. Сећам се да смо у јулу 1954. године као гимназијалци Љубомир Ж. Поповић, Веселин Дражић Лацко и ја препливавали Саву. На мене и нашу породицу, Шабац и његови грађани су оставили трајан и веома позитиван утисак, па смо се осећали као да смо рођени Шапчани, и стекли смо трајне пријатеље. Посебно је на наше образовање Виша мешовита гимназија у Шапцу са својим угледним професорима који су мени предавали, па је прилика да их споменем: Властимир Поповић, Домна Сербин, Никита Саљников, Раде Адамов, Олгица Миловановић, Љубица Константиновић, Милица Мирковић, Слободан Петровић, Ђорђе Костић, Ружица Гачић, Петар Герман, Александар Керковић, Радмила Јовичић-Медаковић, Милева Јовановић-Радић, Весна Шевић, Лепосава Јевремовић, Зорка Ерчић, Виорка Бајић, Милан Антонић, Радмила Ковачевић, Живко Савић, Вера Николић-Јерић, Милан Шешић и Јоца Јанчић.
Желео сам да овај чланак буде обајвљен у “Гласу Подриња”, зато што је везан за почетак историје пливања у Шапцу, а претпостављам да ће се неко од читалаца јавити и препознати лица са фотографија, а можда и допунити овај текст новим подацима.
Тада у Шапцу је Југословенска народна армија имала и речну морнарицу, поред пешадије, инжињерије и ваздухопловства. У Шапцу су се стално одржавала спортска такмичења у фудбалу, одбојци, рукомету, кошарци, стоном тенису, шаху као и у трчању у кросевима на Летњиковцу и Хиподруму. Армија је имала свој ватерполо тим који су сачињавали војници у морнарици и предложила је да се одигра једна ватерполо утакмица са Шапчанима. Тада у Шапцу није постојао ни пливачки ни ветерполо клуб, као ни базен. Међутим, опште познато је било да у Шапцу постоји велики број млађих људи, гимназијалаца и студента који су одлични пливачи, који су често препливавали Саву, што није било једноставно, па се претпостављало да они знају да играју ватерполо. Вероватно да су контактирали са неким од наших професора фискултуре, тако да је уговорена и та ватерполо утакмица.
На једној од ове три фотографије се види ватерполо тим Шапца укупно шест играча са прописаним ватерполо капицама. На слици стоје с лева на десно: Драгољуб Савчић Аља (1935.-2011.) касније адвокат, Душан Ђукановић Дуца (1939.-1999.) касније инжењер, један играч чијег имена се не сећам, Никола Шарић (немам о њему ближих података сем да је био од нас старији око пет година), тада је био војно лице, у доњем реду чуче с лева на десно: професор фискултуре Биба Шешић (о њему немам податке), Ђорђе Н. Лопичић (1938.) касније дипломирани правник, доктор права, дипломата, Дејан Н. Лопичић (1940.) касније економиста и још један играч чијег имена се не сећам. Никола Шарић, свестрани спортиста, добар организатор и веома заслужан за развој спорта у Шапцу је 1977. године био први руководилац пливачког базена у Шапцу и учитељ пливања.
На другој фотографији се види да је голман шабачког тима, мој млађи брат Дејан Н. Лопичић успешно одбранио један шут. Не сећам се који је резултат ове утакмице, јер је од тада прошло шезедесет година и нигде то нисам забележио! Разговарао сам и са мојим братом и са неколико школских другова, али нико није могао да ми саопшти поуздане податке о лицима са тих фотографија као и о ватерполо утакмици и пливачком такмичењу.
Поред ватерполо утакмице, одржано је такмичење у пливању. Колико се сећам, било је то такмичење у свега три дисциплине на 50 метара: краул, бетерфлај, прсно и леђно. Сећам се да су победници у краулу, бетерфлају и прсном били: Драган Јевтић, Шура Морозовић, Милошевић (чијег се имене не сећам). Ја сам био први у леђном пливању. Могуће да је била још нека дисциплина и да је још неко био победник, тако да се ограђујем.
На трећој фотографији се види нас неколико пливача који смо учествовали у пливачком такмичењу, чак нам је и један пехар додељен што се на слици види.
На жалост, других детаља се не сећам, јер не само што је од тада прошло шездесет година, него ја нисам Шапчанин, само сам од 1952.-1956. године живео у Шапцу, када је мој отац Никола који је био официр ЈНА службовао тамо. Када сам матурирао 1956. године, мој отац је премештен за Београд, и ми смо се одселили заједно са њим, исте године. Везе са Шапцом сам одржавао повремено, само са неколико мојих другова из Гимназије, познатим шабачким спортистима фудбалерима „Мачве“ и лекарима - примариусом др Љубомиром Ж. Поповићем Микицом (1937.) и примариусом др Радомиром Василићем Радетом (1937.) и долазио сам на годишњице обележавања наше матуре. Да само наведем да је др Љубомир Ж. Поповић поред осталог био свестрани и успешни спортиста, не само фудбалер него и кошаркаш, рукометаш и пливач. Сећам се да смо у јулу 1954. године као гимназијалци Љубомир Ж. Поповић, Веселин Дражић Лацко и ја препливавали Саву. На мене и нашу породицу, Шабац и његови грађани су оставили трајан и веома позитиван утисак, па смо се осећали као да смо рођени Шапчани, и стекли смо трајне пријатеље. Посебно је на наше образовање Виша мешовита гимназија у Шапцу са својим угледним професорима који су мени предавали, па је прилика да их споменем: Властимир Поповић, Домна Сербин, Никита Саљников, Раде Адамов, Олгица Миловановић, Љубица Константиновић, Милица Мирковић, Слободан Петровић, Ђорђе Костић, Ружица Гачић, Петар Герман, Александар Керковић, Радмила Јовичић-Медаковић, Милева Јовановић-Радић, Весна Шевић, Лепосава Јевремовић, Зорка Ерчић, Виорка Бајић, Милан Антонић, Радмила Ковачевић, Живко Савић, Вера Николић-Јерић, Милан Шешић и Јоца Јанчић.
Желео сам да овај чланак буде обајвљен у “Гласу Подриња”, зато што је везан за почетак историје пливања у Шапцу, а претпостављам да ће се неко од читалаца јавити и препознати лица са фотографија, а можда и допунити овај текст новим подацима.
Проф. др Ђорђе Н. Лопичић
Најновији број
25. април 2024.
