КАРИКА КОЈА ЈЕ НЕДОСТАЈАЛА

Прошлог понедељка у Дому војске у Београду, представљена је књига Бранислава В. Станковића “Српска војска, оружје наших победа 1914-1918”. О делу су, поред самог аутора, говорили историчар и музејски саветник Светланка Милутиновић, сарадник Историјског архива Србије Бранко Богдановић и пуковник авијације у пензији мр Драган Крсмановић. У програму је учествовала вокална група “Видовдан” из Београда.
- На преко 400 страна текста аутор је у првој половини књиге обрадио Пешадијско наоружање војске Краљевине Србије 1914.-1918. Приказани су до најситнијих детаља, оружје, муниција и припадајућа опрема, коју је српска војска користила током Првог светског рата. Аутор је детаљно истражио све врсте ватреног пешадијског оружја и пратеће муниције и опреме која иде уз њега. Дати су подаци о томе ко, како и где је произведено, начину набавке и количинама које су набављане. За сваки примерак оружја али муниције, и бајонета, дата је фотографија, фабрички број, пресеци и цртежи уз објашњење како функционишу поједини механизми, техничке карактеристике.
У другом делу књиге под називом: Ратни пут српске војске 1914.-1918 аутор је дао приказ догађања током Првог светског рата, односно Великог рата како се тада називао. Оно што је посебно занимљиво а везано је за овај други део јесте чињеница да је Брана био на свим кључним тачкама и местима ових дешавања, тако је рецимо, на Гучеву открио ровове који су и данас сачувани, обрасли у шуму и трње, за које мало ко зна. С тим у вези, сматрам да би Станковић био и одличан водич за обилазак ових терена - истакла је између осталог у свом излагању Светланка Милутиновић.
Пуковник авијације у пензији мр Драган Крсмановић осврнуо се на јединственост ове књиге у обиљу литературе објављене у време обележавања века од почетка Првог светског рата.
- Ова књига представља карику која је недостајала. Наиме, обележавање века од почетка Великог рата иницирало је објављивањем великог броја књига посвећених тој теми. Дела која на значајан начин сведоче о догађајима од пре сто година, али се углавном баве реконструкцијом самих дешавања и причама о људима који су извојевали победу. За разлику од њих, сада имамо причу о оружју. Оружју наших победа. На основу чињеница и докумената који су овде предочени, на основу фотографија и дугогодишњег рада, ми овде можемо да испратимо како се једна држава озбиљно припремала за рат. У књизи можемо да испратимо све фазе наоружања, припреме, и да видимо величину једне мале Србије, која је упркос материјалним ограничењима успела да издвоји средства да буде спремна у војном смислу - рекао је Крсмановић, и нагласио као савет неким данашњим или будућим генерацијама које се баве и одлучују о судбини војске.
- Можда ми немамо намеру да ратујемо, али увек има оних који имају. Зато ова држава треба да извуче поуку, да је лако демонтирати систем одбране, али, када затреба не можеш га чаробним штапићем оспособити за годину или две. Због тога се, треба угледати на тадашњу Краљевину Србију која је при Заводу у Крагујевцу формирала зачетке своје војне индустрије и успела из свог скромног бруто националног дохотка да издвоји средства за опремање војске. Подигла велике кредите у иностранству и купила најсавременије артиљеријско и стрељачко наоружање, јер да то није у том тренутку урадила показала би се као неозбиљна, као држава које је прескочила цео један век своје државности.
- Посебно интересантно, када говоримо о Брани је, да се он међу првима посветио области која тек данас постаје популарна. То је ратна археологија. Он је од малих ногу проучавао положаје српске војске током, пре свега у Мачви, где су се одвијале најкрвавије битке. Истовремено, он проучава и допуњава податке проучавањем стручне литературе. Он користи Јаковљевића, којег добро проверава али и многе друге ауторе као што је нпр. Киш. Упоређује места времена, догађаје. Све то након три деценије резултира предивном књигом која говори о наоружању српске војске, квалитету и предностима над непријатељским наоружањем али и о оружју које смо добили као помоћ од савезника. Поред овога, Станковић описује и борбе где је неоспорна важност малог човека и његовог оружја којим је извојевао битке и који је успео да створи велику државу- изјавио је Бранко Богдановић.
Сам аутор, је ближе објаснио сам процес његовог истраживачког рада, али и мотиве који су га водили приликом писања овог дела.
-Жеља ми је била да читаоце, посебно оне млађе, који ову књигу узму због оружја, упознам и са биткама које су њиме вођене а тиме и са људима који су га користили у одбрани отаџбине. У нади да ће их, сазнање о томе ко су им били преци, учинити поносним оним што су. У том смислу, ово дело доживљавам као враћање дуга према њима, мојим и вашим прадедовима и чувању успомене на њих, да се не забораве.
Када је реч о самом процесу рада, већина мојих познаника је упозната да је “Оружје наших победа” резултат вишедеценијске посвећености. Вршећи истраживања по бившим бојиштима и користећи сву, мени доступну литературу, документа као и сведочења савременика покушао сам да у књизи дам одговоре на питања која су, пре свега, мене интересовала и да их поделим са читаоцима. Наравно, многе чињенице су још непознате а верујем да неке никада нећемо сазнати. Ипак, надам се, да овом књигом дајем скроман допринос истраживању наоружања српске војске, у најславнијем периоду српске историје – изјавио је Бранислав В. Станковић.
Прво издање књиге у тиражу од 150 примерака, данас је пронашло пут до својих читалаца. У припреми је друго издање, док аутор посебним делом у овој књизи посвећеном артиљерији најављује тему свог следећег штампаног издања.