НАЈБОЉА СПОРТИСТКИЊА 2015.
ЉУДСКЕ ВРЕДНОСТИ ПРАТЕ СПОРТСКИ УСПЕСИ
Најбоља спортисткиња у избору „Гласа Подриња“ за прошлу годину поново је била атлетичарка „АШК-Темпо“ Јагода Зечевић. Како ју је повреда омела да понови прошлогодишњи успех када је била првакиња Балкана у јуниорској конкуренцији, каже да је била изненађена овим признањем али да јој је драго због тога и да јој значи као додатна мотивација.
-Пехар видим као додатну подршку што сам успела да одржим континуитет у свом раду. Претходни пут то је било донекле и очекивано јер сам освајањем злата на првенству Балкана остварила значајан помак у каријери. Прошле године нисам имала толико запажене резултате, каже Јагода.
После напрснућа метатарзалне кости на стопалу најбитније јој је да се потпуно опорави. Сезоном је релативно задовољна, али истиче да има много веће амбиције. Свој главни циљ, норму за Европско првенство, није остварила, фалила јој је једна секунда.
-Нећу да жалим за тим. Прошло је. Сада сам фокусирана на 2016. годину. Мислим да могу још много да напредујем. Када посматрам ову и прошлу сезону потпуно су различите. Успела сам да се одржим на неком нивоу. Била сам на нивоу личног рекорда, али опет нисам успела да постигнем све што сам желела. Психа је веома битна и можда сам створила себи притисак па нисам све изнела на прави начин. Сада сам променила и начин посматрања тренинга и такмичења. Верујем да ће то ове године дати резултате. Дешавало ми се да пред такмичење на тренинзима почнем да сумњам у себе што ме је само кочило, наводи Јагода.
Ипак, две златне медаље на државним првенствима за јуниоре, сребрна на сениорском и медаље на куповима у обе конкуренције показатељ су да је пехар отишао у праве руке.
Јагоди је ове године била на прекретници, да ли предност дати спорту или образовању. Завршила је четврту годину средње медицинске школе „Др Андра Јовановић“ и уписала ДИФ ванредно.
-Образовање је веома важно и није исто студирати редовно и ванредно. Међутим, стичем искуства у спорту која неко ко редовно иде на предавања неће моћи да има. Уписала сам ДИФ у Источном Сарајеву јер тамо постоји одељење за ванредне студенте, а повезан је са новосадским па ако будем желела моћи ћу да се пребацим.
Професори у средњој школи су имали разумевања за њене честе изостанке. Ипак, нису јој попуштали када је знање у питању. Каже да је из школе понела добро знање и да је одлична за спортисте. Њој је посебно значајно што је факултет који је одабрала спој спорта и медицине.
-Време је тешко и услови за спортисте нису савршени, али ја се у овоме проналазим. Будући посао ће ми бити професор физичког васпитања и тренер. Волим рад са младима и децом и то ми је друга љубав поред спорта.
Сада има знатно више времена. Поред тога што га користи за учење, јер је први испитни рок већ крајем овог месеца, може више да се посвети и друштву, али и читању књига и гледању филмова.
-Много читам. Немам омиљени књижевни жанр, али највише ми се до сада свидела „Тврђава“ Меше Селимовић. Волим да слушам и музику, и то углавном домаћи рок и поп из 80-их. Не излазим често јер спорт захтева одрицање у неком смислу, наводи Јагода.
Спортски узор јој је Новак Ђоковић, за ког истиче да је, поред тога што је врхунски спортиста, и комплетна личност.
-Поред спортских успеха показује и лепу људску страну и хуманост, а нама осталим спортистима шта су праве вредности и врлине. Деси ми се да ме препознају у граду, али никада ми није био циљ популарност. Ипак, то ствара одговорност. Видим да се деца код мене у клубу у некој мери угледају на мене и треба да им будем пример. Драго ми је да могу да им укажем које су праве врлине и сматрам да ми је мисија да им пренесем своје знање. Човек треба да код других препозна вредности и оно што је добро преузме, али исто тако да препозна и оно што не ваља и што треба да избегне, каже Јагода.
Породица и тренер Борко Антонић су јој највећа подршка. Прво је због брата почела да тренира одбојку, али је пре шест година схватила да је више предодређена за индивидуалне спортове. На тренинге из Јеленче када је лепо време долази бициклом. Два тренинга дневно трају укупно око пет сати.
-То није пет сати трчања, него и истезање, вежбе јоге, али и фитнес вежбе. Јога ми је доста помогла код концентрације, али тек сам почетник. Трудим се и да се храним здраво. Неколико година сарађујем са нутриционистима Данијелом и Жиком Цвејић који ми праве јеловник. Имала сам проблема са крвном сликом, нарочито на прелазцима сезоне, што ме је доста ограничавало. Сада једем храну богату гвожђем, а неопходни су и суплементи. Здраве навике ми помажу да померим своје границе у спорту. Дешавало ми се да ми је тешко да одем на тренинг, али препреке су оне страшне ствари које човек види када спусти поглед са циља. Сетим се дивних људи који су око мене, породице, тренера и пријатеља, и све ми буде лакше.
Стаза би довела до процвата атлетике
Јагоду је много обрадовала најава да ће Шабац добити тартан атлетску стазу. Поред Градског стадиона, тренирају и на Старом граду и Летњиковцу, а током пролећа и лета неколико пута недељно одлазе у Сремску Митровицу.
- Стаза би била феноменална ствар. Атлетика има доста дисциплина, а то ништа не може да се развија на оваквом Градском стадиону. Када одемо у Сремску Митровицу видимо огромне групе деце која тренирају атлетику. То је базични спорт и они се касније могу усмерити и на друге спортове, а добар је и за опште здравље. Стаза би довела до процвата атлетике у Шапцу, сматра Јагода.
-Пехар видим као додатну подршку што сам успела да одржим континуитет у свом раду. Претходни пут то је било донекле и очекивано јер сам освајањем злата на првенству Балкана остварила значајан помак у каријери. Прошле године нисам имала толико запажене резултате, каже Јагода.
После напрснућа метатарзалне кости на стопалу најбитније јој је да се потпуно опорави. Сезоном је релативно задовољна, али истиче да има много веће амбиције. Свој главни циљ, норму за Европско првенство, није остварила, фалила јој је једна секунда.
-Нећу да жалим за тим. Прошло је. Сада сам фокусирана на 2016. годину. Мислим да могу још много да напредујем. Када посматрам ову и прошлу сезону потпуно су различите. Успела сам да се одржим на неком нивоу. Била сам на нивоу личног рекорда, али опет нисам успела да постигнем све што сам желела. Психа је веома битна и можда сам створила себи притисак па нисам све изнела на прави начин. Сада сам променила и начин посматрања тренинга и такмичења. Верујем да ће то ове године дати резултате. Дешавало ми се да пред такмичење на тренинзима почнем да сумњам у себе што ме је само кочило, наводи Јагода.
Ипак, две златне медаље на државним првенствима за јуниоре, сребрна на сениорском и медаље на куповима у обе конкуренције показатељ су да је пехар отишао у праве руке.
Јагоди је ове године била на прекретници, да ли предност дати спорту или образовању. Завршила је четврту годину средње медицинске школе „Др Андра Јовановић“ и уписала ДИФ ванредно.
-Образовање је веома важно и није исто студирати редовно и ванредно. Међутим, стичем искуства у спорту која неко ко редовно иде на предавања неће моћи да има. Уписала сам ДИФ у Источном Сарајеву јер тамо постоји одељење за ванредне студенте, а повезан је са новосадским па ако будем желела моћи ћу да се пребацим.
Професори у средњој школи су имали разумевања за њене честе изостанке. Ипак, нису јој попуштали када је знање у питању. Каже да је из школе понела добро знање и да је одлична за спортисте. Њој је посебно значајно што је факултет који је одабрала спој спорта и медицине.
-Време је тешко и услови за спортисте нису савршени, али ја се у овоме проналазим. Будући посао ће ми бити професор физичког васпитања и тренер. Волим рад са младима и децом и то ми је друга љубав поред спорта.
Сада има знатно више времена. Поред тога што га користи за учење, јер је први испитни рок већ крајем овог месеца, може више да се посвети и друштву, али и читању књига и гледању филмова.
-Много читам. Немам омиљени књижевни жанр, али највише ми се до сада свидела „Тврђава“ Меше Селимовић. Волим да слушам и музику, и то углавном домаћи рок и поп из 80-их. Не излазим често јер спорт захтева одрицање у неком смислу, наводи Јагода.
Спортски узор јој је Новак Ђоковић, за ког истиче да је, поред тога што је врхунски спортиста, и комплетна личност.
-Поред спортских успеха показује и лепу људску страну и хуманост, а нама осталим спортистима шта су праве вредности и врлине. Деси ми се да ме препознају у граду, али никада ми није био циљ популарност. Ипак, то ствара одговорност. Видим да се деца код мене у клубу у некој мери угледају на мене и треба да им будем пример. Драго ми је да могу да им укажем које су праве врлине и сматрам да ми је мисија да им пренесем своје знање. Човек треба да код других препозна вредности и оно што је добро преузме, али исто тако да препозна и оно што не ваља и што треба да избегне, каже Јагода.
Породица и тренер Борко Антонић су јој највећа подршка. Прво је због брата почела да тренира одбојку, али је пре шест година схватила да је више предодређена за индивидуалне спортове. На тренинге из Јеленче када је лепо време долази бициклом. Два тренинга дневно трају укупно око пет сати.
-То није пет сати трчања, него и истезање, вежбе јоге, али и фитнес вежбе. Јога ми је доста помогла код концентрације, али тек сам почетник. Трудим се и да се храним здраво. Неколико година сарађујем са нутриционистима Данијелом и Жиком Цвејић који ми праве јеловник. Имала сам проблема са крвном сликом, нарочито на прелазцима сезоне, што ме је доста ограничавало. Сада једем храну богату гвожђем, а неопходни су и суплементи. Здраве навике ми помажу да померим своје границе у спорту. Дешавало ми се да ми је тешко да одем на тренинг, али препреке су оне страшне ствари које човек види када спусти поглед са циља. Сетим се дивних људи који су око мене, породице, тренера и пријатеља, и све ми буде лакше.
Стаза би довела до процвата атлетике
Јагоду је много обрадовала најава да ће Шабац добити тартан атлетску стазу. Поред Градског стадиона, тренирају и на Старом граду и Летњиковцу, а током пролећа и лета неколико пута недељно одлазе у Сремску Митровицу.
- Стаза би била феноменална ствар. Атлетика има доста дисциплина, а то ништа не може да се развија на оваквом Градском стадиону. Када одемо у Сремску Митровицу видимо огромне групе деце која тренирају атлетику. То је базични спорт и они се касније могу усмерити и на друге спортове, а добар је и за опште здравље. Стаза би довела до процвата атлетике у Шапцу, сматра Јагода.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
