ПОЉОПРИВРЕДНИК ПОЗНАТИ ЧИПКАР

Милојко Ковачевић из Мрђеновца живи и ради као и сваки други пољопривредник у свом селу, свакодневно обаваљајући радове у пољу. Али, у слободно време, а нарочито зими, он се прихвата помало необичног посла: чипка чипке, везе, тка ћилиме, плете џемпере и сличних послова, а својом вештином, надмашио је све девојке и жене у свом селу, јер је у том послу постао прави уметник.
Овим необичним послом почео је да се бави, када је имао 13 година. Још као дечак је показао велику наклоност и љубав за ову врсту домаће радиности. Тај посао, постепено је толико заволео, да га касније никада није остављао. Он се у тој вештини из године у годину све випе усавршавао, тако да је убрзо постао по томе познат у Мрђеновцу и осталим селима у околини.
Милојко сада има педесет година и свој омиљени посао не оставља и њиме се бави кад год има слободног времена. Кад га неко за то упита, он каже:
- Вид ме још добро служи, а на овај посао толико сам се навикао и заволео га, да не могу да га оставим. Зими у селу нема друго шта да се ради, и да бих избегао досаду, ја се прихватим плетења и чипкања да би ми време брже прошло.
И данас многе жене, а нарочито оне које имају девојке за удају, долазе код Милојка да би га замолиле да им исплете неку украсну чипку, отка ћилим и слично. Милојко се уопште не сећа колико је до сада исплео чипака, џемпера, чарапа и других сличних радова, јер о томе није водио забелешке, али сигурно зна, да је до сада својим уметничким чипкама, везовима и ћилимима опремио око 30 удавача.
За своје услуге он наплаћује врло мало, јер се овим послом бави више из разоноде. Уз то, Милојко често посећује прела и седељке у селу које се приређују у току зиме по кућама и тамо поучава младе девојке и жене овој врсти вештине.
Поред тога, Милојко је прилично добар пољопривредник. Редовно кооперира са задругом и на својим њивама постиже добре приносе.