ГДЕ НЕСТАДЕ ЕМПАТИЈА

“Где је нестала емпатија, љубав према ближњем, поштовање, осећај солидарности ...
Данас се навршава 7 дана од зверског и монструозног убиства Љубинке Поповић, медицинске сестре у шабачком Дому здравља. Ево једног последичног дешавања, тог трагичног догађаја, чији сам учесник била.
Дакле, одем ја на контролу код ортопеда, чекаоница испред амбуланте пуна, лекар прозива по више пацијената улазе прозвани, али има и оних који улазе „по договору“ (увек има таквих и увек је неко од нас код неког лекара ушао „по договору“), наравно има оних и који се буне, у реду и они имају право (увек некоме од нас нису по вољи они који улазе „по договору), елем у једном од таквих момената бунта, једно створење (не могу да га назовем господин, или човек) изговара реченицу, цитирам: „Па није ни чудо што су преклали ону сестру, ма требали су две!!!!!“ У том тренутку тајац у чекаоници нико не проговара. Наравно ја побесним и створењу кажем: „Како Вас није срамота!?! Како можете тако нешто да кажете?!“
Створење: „Што како могу?!?“
Ја: “То је била нечија мајка, супруга, сестра, како Вас није срамота.“
У том моменту Створење, пошто у свом малом болесном мозгу, на јавном месту се уплашио да каже нешто горе и црње, погледа мене у оним колицима и одмери ме једним супериорним погледом јер стоји на две здраве ноге са болесним умом у глави и рече: „Ћути ту и седи, боље ти је!!!!!!!!!!!“
Било је у наставку још мало речи између нас двоје, али то је мање битно ...
Да се разумемо, није мене погодило то што морам да седим, морам те морам да седим следећа 3 месеца. Оно што ме је погодило то је што нико од 40 људи у чекаоници, осим мене, није њему одговорио на идиотску и монструозну изјаву. Он је и даље као Алфа мужјак међу овцама наставио да се шепури јер му се може, јер што си насилнији и више агресивности показујеш људи ће те се више плашити и ћутати, као мишеви отићи ће својим кућама и рећи „Да си видео једну будалу, рекао то и то, ма хтео сам да му одговорим, ал’ ето нисам“ или ће рећи „ Ма види ону луду, свађа се из колица са оним грмаљем од 2 метра који ће јој то“ или ће једноставно отићи кући пуни горчине једа и срама јер су тако нешто чули ...
Даги моји, одсуство емпатије може да се надокнади. Одсуство храбрости да се супротставиш зове се КУКАВИЧЛУК и не може да се надокнади! Срби нису КУКАВИЦЕ, Срби су храбри људи који имају правилна мерила вредности! Срби су јунаци, Срби су ратници!
Моја Србија нису којекакви створови, неваспитани, безобразни, прости то није моја Србија!”