НОВА КЊИГА ИВАНА ГЛИШИЋА
МОЈЕ ПЕСМЕ, МОЈИ СНОВИ
Шабачки књижевник и некадашњи новинар у својеврсној надопуни претходног дела „Шабац моје младости“ нуди детаљне приче о настанку и снимању синглова, албума, касета, дискова и Yоутубе поставки са ауторовим стиховима уз уникатне фотографије
Почело је раних педесетих година прошлог века уз звуке староградских песама са радија и певушења мајке кројачице. Наставило током зимских и летњих распуста у мачвнаском селу Шеварице на славама, прелима, косидбама, вршидбама, али и на биоскопским пројекцијама и игранкама уз латино-америчке ритмове. Кулминирало на помно праћеним фестивалима у Сан Рему, Опатији, Загребу, „Београдском пролећу“, „Микрофон је ваш“ и „Златни микрофон“. Прве стихове написао је Иван Глишић гледајући филм „Дивљи ветар“ са Аном Мањани.
Од тада па до данас стихови су постали саставни део Глишићевог плодоносног књижевног живота чији је делић забележен у његовој најновијој књизи „Моје песме, моји снови“. У издању независне пулске ундергронд удруге „Шапула“ на скромних, али веома вредних, шездесет четири стране, својеврсна збирка стихова читаоцу нуди поглед у време и начин настанка синглова, албума, касета, дискова и Yоутубе поставки.
Листа оних који су са одушевљењем пригрлили Глишићеве стихове подугачка је. Ту су Љубиша Лолић Лолија с групом „Рондо“ и „Песма чувара детелине“, Михаило Миња Ђорђевић, Шапчанин, магистар класичне музике, који је компоновао десетак Глишићевих песама, за репертоар некадашњих шабачких група „Баш челик“ и „Мудра сова“, и за „Приручник за наставнике музике“. Глишићеви стихови инспирисали су и Рајмонда Руића, басисту култних еџ Ју бендова „Делфини“, „Роботи“, „Точкови ватре“. За „Вече у Луна парку“ (Јосипа Лисац) и „Улица јоргована“ и лп „Пастир крај ватре“ (Дарко Домијан), Глишић је двапут био текстописац године у бившој Југославији и то 1974. и 1975.
Приповеда нам аутор и о „Златној лири“ коју му је, за рнр стихове доделио загребачки „Поп експреса“, о освојеном „Златном Орфеју“ на Такмичењу музичке омладине Европе у Бургасу, Бугарска, о култном „Џубоксу“ где је био уредник за рнр поезију, и о сарадњи са доајенима наше класичне музике Душаном Радићем, Слободаном Атанацковићем и оперском дивом Радмилом Смиљанић, Мирјаном Божидар Живковић, некадашњом ректорком Музичке академије у Београду. Ту су и цртице о дружењу са Далибором Бруном, бас гитаристом Мишом Алексићем, оргуљашем Лазом Ристовским, Бором Ђорђевићем, Биљаном Крстић, Горицом Поповић, групама „Заједно“ и „С.О.С“, с којима је снимио химну култне емисије Радио Београда „Вече уз радио“. Пратимо и причу о настанку Глишићеве химне за Дане шабачког карневала и „Чивијаде“, композитора Миленка Божића и певача Николе Марковића Гибе, и о сарадњи са Микицом Антонићем и Мирјаном Бродић Тодоровић, Милутином Поповићем Захаром, Златком Голубовићем, Бети Ђорђевић, Жарком Данчуом, Јеленом Томашевић, Даницом Крстић, групом „Ђердан“, шабачким „Старим звуцима“, панк групом „Сирова смјеса“ из Осијека, земунском рнр „Цопy&Пасте“, па до најновијих музичких пројеката са младим Стеваном и Евитом Јовић, класичне гитаре, и Ањом Тодоровић пијанисткињом, професорима шабачке Музичке школе.
Посебно поглавље је и о дугогодишњој сарадњи са Радославом Граићем, који је на Глишићеве стихове компоновао двадесетак староградских и етно песама. Пратимо и причу о емисији „Од злата јабука“, Радио Београда, у којој је Цане Фирауновић, некадашњи првак Шабачког позоришта, казивао Глишићеве стихове уз мачванску етно музику, по избору Миће Пантелића.
УЛИЦА ЈОРГОВАНА
Плави вео, златна жица,
Нежан ветар, много птица,
Распукла се свака грана
Над улицом јоргована
Одсјај јутра, роса блиста,
Цвет до цвета, лист до листа,
Пчела сања бели венац
Дубок као горски зденац
Једна клупа, тиха лука,
Твоје усне, моја рука,
Опет букти она ватра
Згасла давно испод храста
Гори земља, гори камен,
Сунце угљен, небо пламен,
То у сенци ломе крила
Заљубљена два лептира...
ПРИЧА СЕ НАСТАВЉА
Недуго по објављивању Глишићеве књиге „Моје песме, моји снови“ група „Хоркестар“ промовисала је у медијима и на Yоутубе спот „Хеј, радниче“, на Глишићеве стихове. Уједно то је и химна поново отвореног београдског биоскопа „Звезда“. Исту песму али на „електронску музику“, снимио је и Дарио Серавал, певач словеначке групе „Боргхесиа“, и нишка „Фигуративе Тхеатер“. Француска култна етно група „Геампа Ралер“™“™, снимила је, и то на српском, „Жубор вода жуборила“, а египатска етно група „Заман Фабриљ“ „Руменику“.
И НА ФИЛМУ
Централно место у цомебацк филму „Смрдљива бајка“ Жарка Лаушевића заузела је Глишићева и Руићева „Улица јоргована“, која на Yоутубе има пола милиона прегледа, а однедавно је и на топ листи ЊЛДН РАДИО ЛОНДОН. Ове стихове, Глишић је написао почетком седамдесетих, у сокаку препуном јоргована, уз шабачки Велики парк.
Од тада па до данас стихови су постали саставни део Глишићевог плодоносног књижевног живота чији је делић забележен у његовој најновијој књизи „Моје песме, моји снови“. У издању независне пулске ундергронд удруге „Шапула“ на скромних, али веома вредних, шездесет четири стране, својеврсна збирка стихова читаоцу нуди поглед у време и начин настанка синглова, албума, касета, дискова и Yоутубе поставки.
Листа оних који су са одушевљењем пригрлили Глишићеве стихове подугачка је. Ту су Љубиша Лолић Лолија с групом „Рондо“ и „Песма чувара детелине“, Михаило Миња Ђорђевић, Шапчанин, магистар класичне музике, који је компоновао десетак Глишићевих песама, за репертоар некадашњих шабачких група „Баш челик“ и „Мудра сова“, и за „Приручник за наставнике музике“. Глишићеви стихови инспирисали су и Рајмонда Руића, басисту култних еџ Ју бендова „Делфини“, „Роботи“, „Точкови ватре“. За „Вече у Луна парку“ (Јосипа Лисац) и „Улица јоргована“ и лп „Пастир крај ватре“ (Дарко Домијан), Глишић је двапут био текстописац године у бившој Југославији и то 1974. и 1975.
Приповеда нам аутор и о „Златној лири“ коју му је, за рнр стихове доделио загребачки „Поп експреса“, о освојеном „Златном Орфеју“ на Такмичењу музичке омладине Европе у Бургасу, Бугарска, о култном „Џубоксу“ где је био уредник за рнр поезију, и о сарадњи са доајенима наше класичне музике Душаном Радићем, Слободаном Атанацковићем и оперском дивом Радмилом Смиљанић, Мирјаном Божидар Живковић, некадашњом ректорком Музичке академије у Београду. Ту су и цртице о дружењу са Далибором Бруном, бас гитаристом Мишом Алексићем, оргуљашем Лазом Ристовским, Бором Ђорђевићем, Биљаном Крстић, Горицом Поповић, групама „Заједно“ и „С.О.С“, с којима је снимио химну култне емисије Радио Београда „Вече уз радио“. Пратимо и причу о настанку Глишићеве химне за Дане шабачког карневала и „Чивијаде“, композитора Миленка Божића и певача Николе Марковића Гибе, и о сарадњи са Микицом Антонићем и Мирјаном Бродић Тодоровић, Милутином Поповићем Захаром, Златком Голубовићем, Бети Ђорђевић, Жарком Данчуом, Јеленом Томашевић, Даницом Крстић, групом „Ђердан“, шабачким „Старим звуцима“, панк групом „Сирова смјеса“ из Осијека, земунском рнр „Цопy&Пасте“, па до најновијих музичких пројеката са младим Стеваном и Евитом Јовић, класичне гитаре, и Ањом Тодоровић пијанисткињом, професорима шабачке Музичке школе.
Посебно поглавље је и о дугогодишњој сарадњи са Радославом Граићем, који је на Глишићеве стихове компоновао двадесетак староградских и етно песама. Пратимо и причу о емисији „Од злата јабука“, Радио Београда, у којој је Цане Фирауновић, некадашњи првак Шабачког позоришта, казивао Глишићеве стихове уз мачванску етно музику, по избору Миће Пантелића.
УЛИЦА ЈОРГОВАНА
Плави вео, златна жица,
Нежан ветар, много птица,
Распукла се свака грана
Над улицом јоргована
Одсјај јутра, роса блиста,
Цвет до цвета, лист до листа,
Пчела сања бели венац
Дубок као горски зденац
Једна клупа, тиха лука,
Твоје усне, моја рука,
Опет букти она ватра
Згасла давно испод храста
Гори земља, гори камен,
Сунце угљен, небо пламен,
То у сенци ломе крила
Заљубљена два лептира...
ПРИЧА СЕ НАСТАВЉА
Недуго по објављивању Глишићеве књиге „Моје песме, моји снови“ група „Хоркестар“ промовисала је у медијима и на Yоутубе спот „Хеј, радниче“, на Глишићеве стихове. Уједно то је и химна поново отвореног београдског биоскопа „Звезда“. Исту песму али на „електронску музику“, снимио је и Дарио Серавал, певач словеначке групе „Боргхесиа“, и нишка „Фигуративе Тхеатер“. Француска култна етно група „Геампа Ралер“™“™, снимила је, и то на српском, „Жубор вода жуборила“, а египатска етно група „Заман Фабриљ“ „Руменику“.
И НА ФИЛМУ
Централно место у цомебацк филму „Смрдљива бајка“ Жарка Лаушевића заузела је Глишићева и Руићева „Улица јоргована“, која на Yоутубе има пола милиона прегледа, а однедавно је и на топ листи ЊЛДН РАДИО ЛОНДОН. Ове стихове, Глишић је написао почетком седамдесетих, у сокаку препуном јоргована, уз шабачки Велики парк.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
