ГРАЂАНСКА ИНИЦИЈАТИВА “КОРАК“
ФОНОТЕКА
Музика је прва на ранг-листи уметности. Она је нераскидиво везана за људски развој и огледало је културног и цивилизацијског напретка човечанства
Шабац је град богате историје и развијене музичке традиције. Вековима се музика преносила највише усменим, делимично писаним /штампаним путем, а савремени развој технологије омогућио је и бележење музичког наслеђа на трајније носаче звука. Историја модерне Србије бележи да је 30-их година ЏИЏ века у Шапцу боравио Јосиф Шлезингер, први пропагатор и организатор музичког живота у кнежевини Милоша Обреновића, а клавир Ане Обреновић је већ готово митски симбол тог периода. Музичка култура ових крајева је бележена и записивана. Милан Ђ. Милићевић је боравио неколико пута у овим крајевима, па је шездесетих година ЏИЏ века забележио најпознатија кола у шабачком крају.
1877. године, Томас Едисон је постао прва особа која је икада снимила и репродуковала људски глас. Десет година касније немачки грађанин Емил Берлинер, настањен у Вашингтону, такође се укључио у технологију снимања. 1888. године конструисао је и патентирао „машину која говори“, која је такође снимала и репродуковала звук. Назвао ју је грамофон.
Недуго затим, нова технологија се појављује и у српским градовима. Најстарији податак говори да су већ у периоду између 1900. и 1903. године снимљене прве песме. То је период „златног доба“ привредног и трговачког развитка Шапца, чији се врхунац огледао и у богатом музичком животу. У периоду између два светска рата, један од најпознатијих певача тадашње Југославије био је родом из Шапца. После Другог светског рата се појављују нови музички правци и стилови. Како технологија напредује, у великом броју се, све до данашњих дана, бележе, записују и снимају многа музичка дела.
Дневнополитичка збивања у Србији, покренула су питање бриге о музичко-културном наслеђу. Локалне радио-станице и телевизије у државном власништву које су до сада, по природи свог посла, сакупљале разне формате носача звука, промениле су власничку структуру. Самим тим, и збирке су добиле нове власнике, чиме је њихово коришћење онемогућено широј заједници. Збирке су препуштене самовољним проценама вредности појединаца и угрожене су могућим уништењем. Пројекти дигитализације колекција националних институција још нису окончани и неизвесно је да ли ће икада бити завршени.
Због новоносталих опасности и због истицања културне особености овог краја, потребно је основати Шабачку фонотеку која ће бити дигитализована и јавно доступна. Основни критеријум за сабирање били би музичко наслеђе града Шапца и крајева који гравитирају ка нашем граду, као и обухватање свих оних који су у нашем граду рођени, који су радили и које је овај град инспирисао. Велики број традиционалних етнографских записа још увек се налази у рукописима или на магнетофонским тракама по разним институцијама. У сарадњи са постојећим културно-уметничким друштвима, било би од великог значаја да се сниме и објаве.
Звучни записи могу бити забележени како на традиционално коришћеним носачима звука ““ грамофонској плочи, компакт диску, магнетофонској траци, звучној касети, тако и на ЦД рому, рачунарском диску, филмској и видео траци. Све ове облике носача звука потребно је прикупити на једно место, архивирати, дигитализовати и учинити доступним за све заинтересоване. Огроман број тих нумера одавно не подлеже заштити ауторских права, а музичко наслеђе које је под заштитом ауторских права могуће је учинити доступним корисницима у опремљеним слушаоницама. Технолошки напредак учинио је опрему за дигитализацију и слушање јефтином и приступачном свима и њена набавка не изискује велика новчана средства. Дигитализација и презентација шабачких музичких дела треба да обухвати и она дела која су део минулих традиција, која су заборављена, и чији је утицај минимализован. Такође, треба да се прикупи на једно место и она дела музичке културе која су без обзира на стил и жанр достигла високу популарност. Шабачка фонотека би требало да буде дигитални музеј, али и место на којем се може, у складу са шабачком традицијом, добро забавити и уз коју се може и провеселити. Будући дигитални архив би био изузетан светионик и путоказ за времена прошла и времена будућа.
Грађанска иницијатива „КОРАК“ ће код градских власти покренути иницијативу да се у оквиру неке од постојећих институција културе града Шапца (библиотека, музеј или историјски архив), музичка дела свих епоха и жанрова прикупе, дигитално обраде и учине доступним свим заинтересованима кроз уређену слушаоницу и дигиталну фонотеку доступну на Интернету.
Шабац је град богате историје и развијене музичке традиције. Вековима се музика преносила највише усменим, делимично писаним /штампаним путем, а савремени развој технологије омогућио је и бележење музичког наслеђа на трајније носаче звука. Историја модерне Србије бележи да је 30-их година ЏИЏ века у Шапцу боравио Јосиф Шлезингер, први пропагатор и организатор музичког живота у кнежевини Милоша Обреновића, а клавир Ане Обреновић је већ готово митски симбол тог периода. Музичка култура ових крајева је бележена и записивана. Милан Ђ. Милићевић је боравио неколико пута у овим крајевима, па је шездесетих година ЏИЏ века забележио најпознатија кола у шабачком крају.
1877. године, Томас Едисон је постао прва особа која је икада снимила и репродуковала људски глас. Десет година касније немачки грађанин Емил Берлинер, настањен у Вашингтону, такође се укључио у технологију снимања. 1888. године конструисао је и патентирао „машину која говори“, која је такође снимала и репродуковала звук. Назвао ју је грамофон.
Недуго затим, нова технологија се појављује и у српским градовима. Најстарији податак говори да су већ у периоду између 1900. и 1903. године снимљене прве песме. То је период „златног доба“ привредног и трговачког развитка Шапца, чији се врхунац огледао и у богатом музичком животу. У периоду између два светска рата, један од најпознатијих певача тадашње Југославије био је родом из Шапца. После Другог светског рата се појављују нови музички правци и стилови. Како технологија напредује, у великом броју се, све до данашњих дана, бележе, записују и снимају многа музичка дела.
Дневнополитичка збивања у Србији, покренула су питање бриге о музичко-културном наслеђу. Локалне радио-станице и телевизије у државном власништву које су до сада, по природи свог посла, сакупљале разне формате носача звука, промениле су власничку структуру. Самим тим, и збирке су добиле нове власнике, чиме је њихово коришћење онемогућено широј заједници. Збирке су препуштене самовољним проценама вредности појединаца и угрожене су могућим уништењем. Пројекти дигитализације колекција националних институција још нису окончани и неизвесно је да ли ће икада бити завршени.
Због новоносталих опасности и због истицања културне особености овог краја, потребно је основати Шабачку фонотеку која ће бити дигитализована и јавно доступна. Основни критеријум за сабирање били би музичко наслеђе града Шапца и крајева који гравитирају ка нашем граду, као и обухватање свих оних који су у нашем граду рођени, који су радили и које је овај град инспирисао. Велики број традиционалних етнографских записа још увек се налази у рукописима или на магнетофонским тракама по разним институцијама. У сарадњи са постојећим културно-уметничким друштвима, било би од великог значаја да се сниме и објаве.
Звучни записи могу бити забележени како на традиционално коришћеним носачима звука ““ грамофонској плочи, компакт диску, магнетофонској траци, звучној касети, тако и на ЦД рому, рачунарском диску, филмској и видео траци. Све ове облике носача звука потребно је прикупити на једно место, архивирати, дигитализовати и учинити доступним за све заинтересоване. Огроман број тих нумера одавно не подлеже заштити ауторских права, а музичко наслеђе које је под заштитом ауторских права могуће је учинити доступним корисницима у опремљеним слушаоницама. Технолошки напредак учинио је опрему за дигитализацију и слушање јефтином и приступачном свима и њена набавка не изискује велика новчана средства. Дигитализација и презентација шабачких музичких дела треба да обухвати и она дела која су део минулих традиција, која су заборављена, и чији је утицај минимализован. Такође, треба да се прикупи на једно место и она дела музичке културе која су без обзира на стил и жанр достигла високу популарност. Шабачка фонотека би требало да буде дигитални музеј, али и место на којем се може, у складу са шабачком традицијом, добро забавити и уз коју се може и провеселити. Будући дигитални архив би био изузетан светионик и путоказ за времена прошла и времена будућа.
Грађанска иницијатива „КОРАК“ ће код градских власти покренути иницијативу да се у оквиру неке од постојећих институција културе града Шапца (библиотека, музеј или историјски архив), музичка дела свих епоха и жанрова прикупе, дигитално обраде и учине доступним свим заинтересованима кроз уређену слушаоницу и дигиталну фонотеку доступну на Интернету.
Најновији број
25. април 2024.
