“ЗАРАЗНИ“ ОПТИМИЗАМ И РАДНА ЕНЕРГИЈА ОЦА ЗОРАНА
У МИНУТ ДО ДВАНАЕСТ
Свештеник Зоран, некадашњи рокер, отац четири сина, започео радове на реконструкцији храма у Платичеву. Велики одзив мештана
Свештеник Зоран Петровић рођен је 1968. године у Крчедину. После основне школе хтео је да заврши курс за вариоца у Инђији и да се запосли. Међутим, пошто је био добар ђак, мајка га је убедила да настави да се школује. Тог лета, 1983. године Господње, Зоран је отишао на море, задржао се мало дуже него што је планирао и пропусто уписне рокове. Остала му је само једна могућност ““ Богословија. Случајно? Данас је срећан што га је Промисао Божја упутила на службу Богу и ближњима.
- Прва парохија коју сам добио и на којој сам провео 16 година је у селу Доњи Петровци (код Путинаца). То место је много пострадало за време Другог светског рата, око 140 мушкараца одведено је у злогласни логор Маутхаузен, где је већина њих оставила своје кости. Нажалост, село се никад није потпуно повратило, каже Зоран који је претпрошле године дошао у Платичево.
У међувремену се породица умножила. Са супругом Силваном добио је четири сина. Он и „његови момци“ вредно раде на обнављању храма посвећеног Архангелу Гаврилу, благовеснику.
- Прво смо оспособили кућу да бисмо могли да живимо у њој. Саграђена је 1914. године и после неколико месеци, на почетку Великог рата, срушена. Једанаест година касније је поново сазидана да би овде живео свештеник и од тада ништа није мењано. Било је ту доста посла, али, црква је најважнија.
Храм, који је подигнут 1778. године, освојила је влага. Увукла се у зидове, у неким зонама и преко три метра. Када је, грешком, насута земља и изливена бетонска стаза, пре пар деценија, ситуација се погоршала. Кров је неопходно заменити. Но, кад се мора, није тешко. Зоран са својим момцима засуче рукаве и обија малтер. Позитиван и омиљен код мештана, анимирао је донаторе да помогну богомољу. Од августа прошле године, прикупљена су средства у вредности од око 11.000 евра, а од локалне самоуправе добијено је 400.000 динара.
- Одазивају се сви људи добре воље, ко како може, без обзира на националност и вероисповест. Добили смо електрифицирана звона и сатове за цркву, што ретко и градски храмови имају, полијелеј који је рађен по узору на онај у манастиру Дечани, имамо обећање за централно грејање... Најважније је да решимо проблем влаге и заменимо кровни покривач на пролеће. Ми радимо све што можемо, покушавамо да спасемо једну богомољу, лепотицу која је под заштитом државе, а која би требало да поново краси село.
Према речима наставника Владимира Стаменковића, „мештани су једва дочекали да дође неко као што је отац Зоран, јер је било крајње време за реновирање цркве, минут до дванаест“.
У Платичеву, које се некад звало Фемберек, мирно живе Срби, Мађари и Хрвати. Мештани се друже и уважавају. И подржавају акције као што је ова. А отац Зоран, у ретким тренуцима одмора, опушта се уз рок, музику своје младости.
Позивамо људе добре воље да помогну завршетак радова на храму Светог Архангела Гаврила, уплатом на рачун Црквене општине Платичево у Војвођанској банци 355106151302.
Свештеник Зоран Петровић рођен је 1968. године у Крчедину. После основне школе хтео је да заврши курс за вариоца у Инђији и да се запосли. Међутим, пошто је био добар ђак, мајка га је убедила да настави да се школује. Тог лета, 1983. године Господње, Зоран је отишао на море, задржао се мало дуже него што је планирао и пропусто уписне рокове. Остала му је само једна могућност ““ Богословија. Случајно? Данас је срећан што га је Промисао Божја упутила на службу Богу и ближњима.
- Прва парохија коју сам добио и на којој сам провео 16 година је у селу Доњи Петровци (код Путинаца). То место је много пострадало за време Другог светског рата, око 140 мушкараца одведено је у злогласни логор Маутхаузен, где је већина њих оставила своје кости. Нажалост, село се никад није потпуно повратило, каже Зоран који је претпрошле године дошао у Платичево.
У међувремену се породица умножила. Са супругом Силваном добио је четири сина. Он и „његови момци“ вредно раде на обнављању храма посвећеног Архангелу Гаврилу, благовеснику.
- Прво смо оспособили кућу да бисмо могли да живимо у њој. Саграђена је 1914. године и после неколико месеци, на почетку Великог рата, срушена. Једанаест година касније је поново сазидана да би овде живео свештеник и од тада ништа није мењано. Било је ту доста посла, али, црква је најважнија.
Храм, који је подигнут 1778. године, освојила је влага. Увукла се у зидове, у неким зонама и преко три метра. Када је, грешком, насута земља и изливена бетонска стаза, пре пар деценија, ситуација се погоршала. Кров је неопходно заменити. Но, кад се мора, није тешко. Зоран са својим момцима засуче рукаве и обија малтер. Позитиван и омиљен код мештана, анимирао је донаторе да помогну богомољу. Од августа прошле године, прикупљена су средства у вредности од око 11.000 евра, а од локалне самоуправе добијено је 400.000 динара.
- Одазивају се сви људи добре воље, ко како може, без обзира на националност и вероисповест. Добили смо електрифицирана звона и сатове за цркву, што ретко и градски храмови имају, полијелеј који је рађен по узору на онај у манастиру Дечани, имамо обећање за централно грејање... Најважније је да решимо проблем влаге и заменимо кровни покривач на пролеће. Ми радимо све што можемо, покушавамо да спасемо једну богомољу, лепотицу која је под заштитом државе, а која би требало да поново краси село.
Према речима наставника Владимира Стаменковића, „мештани су једва дочекали да дође неко као што је отац Зоран, јер је било крајње време за реновирање цркве, минут до дванаест“.
У Платичеву, које се некад звало Фемберек, мирно живе Срби, Мађари и Хрвати. Мештани се друже и уважавају. И подржавају акције као што је ова. А отац Зоран, у ретким тренуцима одмора, опушта се уз рок, музику своје младости.
Позивамо људе добре воље да помогну завршетак радова на храму Светог Архангела Гаврила, уплатом на рачун Црквене општине Платичево у Војвођанској банци 355106151302.
М. Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
