ТРИБИНА У ИМЕ НАРОДА
ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА
У сали Културног центра, протеклог петка, одржана је трибина и презентација изложбе У име народа репресија у Србији 1944 - 1945. Ову поставку у Историјском музеју у Београду, од априла до августа 2014. године је видело око 50.000 људи.
Према речима др Срђана Цветковића, који је представио друго и допуњено издање књиге Између српа и чекића, тема политичке репресије после Другог светског рата надилази научни значај, јер од нашег односа према прогонима и хапшењима у име било које вере, идеологије и нације, зависи наш однос једних према другима и будућност српског народа.
- По свим параметрима, време од 1944. до 1953. године, неупоредиво је са било којим временом пре и после њега по броју људи који су убијени без икаквог суђења или оних који су, као политички осуђеници, преваспитавани у логорима. Не може се разумети овакав интензитет насиља и савршени репресивни апарат без једног фактора који сматрам најважнијим, а то је победа бољшевичке идеологије, која је до екстрема довела схватање да је политички неистомишљеник државни непријатељ. Друго, репресија није била кратког века, него је реч о добро уређеном систему, у ком су се технике, методе и интензитет мењали током времена, како је то режиму одговарало. Циљ је био да се успостави совјетски модел друштва, рекао је Цветковић и додао да је то у свету привреде подразумевало елиминацију приватне својине и предузетништва, као и колективизацију села, а уметници, научници и истраживачи били су упрегнути у кола једне идеологије без икаквог права на критичко мишљење.
Мултимедијални пројекат У име народа, резултат је вишедеценијског проучавања др Цветковића, заснованог на документима и сведочењима. Прећуткивана и болна тема, изазвала је контроверзе у јавности, али, како је рекао професор Бојовић ако не савладамо историјско наслеђе, савладаће оно нас.
Према речима др Срђана Цветковића, који је представио друго и допуњено издање књиге Између српа и чекића, тема политичке репресије после Другог светског рата надилази научни значај, јер од нашег односа према прогонима и хапшењима у име било које вере, идеологије и нације, зависи наш однос једних према другима и будућност српског народа.
- По свим параметрима, време од 1944. до 1953. године, неупоредиво је са било којим временом пре и после њега по броју људи који су убијени без икаквог суђења или оних који су, као политички осуђеници, преваспитавани у логорима. Не може се разумети овакав интензитет насиља и савршени репресивни апарат без једног фактора који сматрам најважнијим, а то је победа бољшевичке идеологије, која је до екстрема довела схватање да је политички неистомишљеник државни непријатељ. Друго, репресија није била кратког века, него је реч о добро уређеном систему, у ком су се технике, методе и интензитет мењали током времена, како је то режиму одговарало. Циљ је био да се успостави совјетски модел друштва, рекао је Цветковић и додао да је то у свету привреде подразумевало елиминацију приватне својине и предузетништва, као и колективизацију села, а уметници, научници и истраживачи били су упрегнути у кола једне идеологије без икаквог права на критичко мишљење.
Мултимедијални пројекат У име народа, резултат је вишедеценијског проучавања др Цветковића, заснованог на документима и сведочењима. Прећуткивана и болна тема, изазвала је контроверзе у јавности, али, како је рекао професор Бојовић ако не савладамо историјско наслеђе, савладаће оно нас.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.