ПРЕМИЈЕРСКЕ СУЗЕ
ГОВОР НА ОТВАРАЊУ НЕЧЕГА
Поштовани грађани Чивијашке републике,
једна од најбитнијих обавеза сваког премијера, па тако и моја, јесте да отвара.
Ухватим тако себе да, од многобројних отварања током дана, заборавим шта сам отворио, шта тек треба да отворим, а шта уопште и није предвиђено за отварање. Јуче сам, рецимо, за доручком, отварајући конзерву сардине, грешком одржао пригодни говор намењен отварању фабрике мотора. А, никакве везе између сардине и мотора. Евентуално уље. Али, признаћете, мало је натегнуто правити паралелу типа : ““¦ово уље које повезује и сардине и мотор哦“.
Таква импровизација у говору пред масом, уосталом, приказала би ме у неозбиљном светлу. Зато сам одлучио да саставим један универзални говор који се може применити практично у свакој прилици у којој се нешто отвара.
С обзиром да, драги мој народе, отварања ових дана има и више него што могу да постигнем, ја вам, за сваки случај шаљем мој говор на отварању нечега.
Чега ““ упишите сами.
“Даме и господо, драги пријатељи (па набројим још што више могу.
Пуно набрајања на почетку говора даје привид битности скупа), представници овога, драги гости онога, поштовани господине онај ћелави како ли се зваше, уважене екселенције (ово обавезно чак иако нема ниједне екселенције, сама реч одлично звучи), ситна боранијо. (Увек на крају поменути и раднике. Биће им драго.)
Пре свега, хвала вам што сте по овом прохладном дану (прохладни дан је “муст хаве“ јер приказује жртву ових јадника што су се скупили) и усред радног времена дошли да поздравите отварање још једног нечега које вековима“¦(не, боље звучи миленијумима), није било отворено, а ево сада ће, захваљујући нама, а кад кажем нама мислим наравно мени, бити отворено.
Јасно, захваљујем вам се просто да би камере забележиле моје захваљивање, а међу нама речено и ви и ја добро знамо да нисте дошли јер вам се долази, него што вам је то у опису посла. И топлог оброка. А, и запрећено вам је. А , и шта би сте друго, у вашим досадним, испразним животићима и радили? Овако ћете бар видети нешто лепо. Неког лепог. Мене.
Историја“¦ Карађорђе“¦ Милош“¦ ја“¦ јунаштв тешкоће“¦ прохујали веков蓦 мали али поносан наро䓦 визија“¦ Тесла“¦ Пупи퓦 ја“¦ увек ићи напре䓦 гледати у будућност“¦ кинеска пословица“¦ Черчилова миса народна мудрост“¦ моје обећање“¦ спој традиције и још нечега“¦ реформ哦 да је лако није ал蓦 копање“¦ бушење“¦ страна инвестиција“¦ мој пријатељ Арапи퓦 мој пријатељ Немац“¦ мој пријатељ Чак Норис“¦ цео свет“¦ препознају вредан ра䓦 ра䓦 ра䓦 ра䓦 а они који оспоравају“¦ показали с哦 изрод蓦. а неће на полиграф“¦ народ зна“¦ народ вид蓦 народ памт蓦 народ ће ово и он. тек почетаꓦ пред нама је то и т поносо проглашавам отворени쓦 ја.
(Ово касније уобличити, мада прилично добро звучи и овако.
Можда да пробам једном да одржим баш овакав говор, састављен само одтеза и да то оправдам, такође, тезама “многи причају“¦ слабо рад哦 нема се времена“¦ уместо говоранције“¦ засукати рукав哦 суштина изнад форм哦 резултати изнад обећања“¦ ра䓦 ра䓦 ра䓦 ја.)“
једна од најбитнијих обавеза сваког премијера, па тако и моја, јесте да отвара.
Ухватим тако себе да, од многобројних отварања током дана, заборавим шта сам отворио, шта тек треба да отворим, а шта уопште и није предвиђено за отварање. Јуче сам, рецимо, за доручком, отварајући конзерву сардине, грешком одржао пригодни говор намењен отварању фабрике мотора. А, никакве везе између сардине и мотора. Евентуално уље. Али, признаћете, мало је натегнуто правити паралелу типа : ““¦ово уље које повезује и сардине и мотор哦“.
Таква импровизација у говору пред масом, уосталом, приказала би ме у неозбиљном светлу. Зато сам одлучио да саставим један универзални говор који се може применити практично у свакој прилици у којој се нешто отвара.
С обзиром да, драги мој народе, отварања ових дана има и више него што могу да постигнем, ја вам, за сваки случај шаљем мој говор на отварању нечега.
Чега ““ упишите сами.
“Даме и господо, драги пријатељи (па набројим још што више могу.
Пуно набрајања на почетку говора даје привид битности скупа), представници овога, драги гости онога, поштовани господине онај ћелави како ли се зваше, уважене екселенције (ово обавезно чак иако нема ниједне екселенције, сама реч одлично звучи), ситна боранијо. (Увек на крају поменути и раднике. Биће им драго.)
Пре свега, хвала вам што сте по овом прохладном дану (прохладни дан је “муст хаве“ јер приказује жртву ових јадника што су се скупили) и усред радног времена дошли да поздравите отварање још једног нечега које вековима“¦(не, боље звучи миленијумима), није било отворено, а ево сада ће, захваљујући нама, а кад кажем нама мислим наравно мени, бити отворено.
Јасно, захваљујем вам се просто да би камере забележиле моје захваљивање, а међу нама речено и ви и ја добро знамо да нисте дошли јер вам се долази, него што вам је то у опису посла. И топлог оброка. А, и запрећено вам је. А , и шта би сте друго, у вашим досадним, испразним животићима и радили? Овако ћете бар видети нешто лепо. Неког лепог. Мене.
Историја“¦ Карађорђе“¦ Милош“¦ ја“¦ јунаштв тешкоће“¦ прохујали веков蓦 мали али поносан наро䓦 визија“¦ Тесла“¦ Пупи퓦 ја“¦ увек ићи напре䓦 гледати у будућност“¦ кинеска пословица“¦ Черчилова миса народна мудрост“¦ моје обећање“¦ спој традиције и још нечега“¦ реформ哦 да је лако није ал蓦 копање“¦ бушење“¦ страна инвестиција“¦ мој пријатељ Арапи퓦 мој пријатељ Немац“¦ мој пријатељ Чак Норис“¦ цео свет“¦ препознају вредан ра䓦 ра䓦 ра䓦 ра䓦 а они који оспоравају“¦ показали с哦 изрод蓦. а неће на полиграф“¦ народ зна“¦ народ вид蓦 народ памт蓦 народ ће ово и он. тек почетаꓦ пред нама је то и т поносо проглашавам отворени쓦 ја.
(Ово касније уобличити, мада прилично добро звучи и овако.
Можда да пробам једном да одржим баш овакав говор, састављен само одтеза и да то оправдам, такође, тезама “многи причају“¦ слабо рад哦 нема се времена“¦ уместо говоранције“¦ засукати рукав哦 суштина изнад форм哦 резултати изнад обећања“¦ ра䓦 ра䓦 ра䓦 ја.)“
Зоран Кесић
Најновији број
25. април 2024.
