У мреЖи стварних пријатеља

Буљимо у нашу паметну децу баш као што они буље у дисплеје својих паметних телефона и ништа нам није јасно. Јаза генерација увек је било, али шта да радимо са јазом мозгова? Мој савет: упознајте виртуелни свет свог детета, истражите га. Питајте своје дете шта је ту толико важно, а онда га саслушајте, без предубеђења и предрасуда. Са мном су разговарале две успешне, искрене, предивно насмејане девојке, Рада Бурмазовић и Ана Рогуља, ученице осмог разреда ОШ „Стојан Новаковић“.
Страничица: Можете ли да замислите живот без интернета?
Ана и Рада: Неееееее!
Страничица: Постоје ли добре стране интернета и друштвених мрежа?
Ана: Можемо нешто паметно да прочитамо, неке књиге, на пример, много тога може да се нађе на интернету, немате све књиге у библиотеци.
Рада: Осим тога, када се ради неки домаћи задатак, направимо групни чет, пратимо ко шта ради, објашњавамо једни другима. То дође као нека група за учење. Тинејџери баш и не прате редовно вести, знате. А овако будемо у току са неким важним дешавањима, не само у нашем малом друштву, него и у свету.
Ана: Згодно је и када неко од нас није био у школи, па треба да постигне оно што смо ми у међувремену радили. Лако се организујемо преко Скајпа, или преко Фејса и помогнемо другу. Јесте да због могућности које интернет пружа можда мало мање излазимо, али ипак су веће користи него мане. Да не причам, ако имате неког од породице у иностранству, можете да се са њима чујете и видите, а не кошта вас ништа.
Рада: Знам да одраслима није баш лако да то схвате скроз... Мислим, заиста се много тога променило за само двадесетак година. Они су се дружили на сасвим други начин.
Страничица: Како друштвене мреже утичу на ваш друштвени живот?
Ана и Рада: Много смо опуштенији на мрежи и то сви волимо. Међутим, некад се деси да буде много разговора на мрежи, а онда, када се стварно видимо, прођемо једни поред других као да се не познајемо. Тако да имаш виртуелни контакт, а стварни немаш. То је баш без везе. Буде ти непријатно.
Страничица: Значи, неко може да те синује и у стварном свету, не само у виртуелном? (За неупућене: послао си неком поруку, тај неко ти није одговорио, а ти знаш да је тај неко поруку видео, енгл. сеен.)
Рада и Ана: Јао, мислим да је било много лакше кад то није постојало. Грозно! Ти пошаљеш поруку, видиш да је то неко видео, а не одговара ти... Онда размишљаш, да ли је љут, љубоморан, незаинтересован... Има људи који те намерно синују по два дана... Одвратан је осећај.
Страничица: А како то иде када вам се неко свиђа? Мени делује да друштвене мреже имају нека неписана правила понашања. Шта радите, тражите симпатију на Фејсбуку?
Ана и Рада: Наравно. Онда проверимо ко су му пријатељи, надамо се да имамо неке заједничке. Некад направимо први корак, пошаљемо захтев за пријатељство... И онда чекамо! Ако су симпатије обостране, можеш да очекујеш да ће ти стићи неки стих из популарне песме, или тако нешто. Како ће се све развијати зависи и од једне и од друге стране.
Рада: Захваљујући ФБ лако ти је да будеш у контакту са оним ко ти се свиђа! За виђење уживо ти треба читава организација: блам те је, треба да кажеш родитељима, па онда се договараш са другарицом, „хеј, хајде да будемо ту и ту“.
Ана: Добро је што преко чета можеш мало боље да упознаш ту особу, ипак стекнеш неки утисак, то онда олакша даље упознавање.
Страничица: Колико сте безбедни на друштвеним мрежама?
Ана: Мислим да не воде увек сви људи довољно рачуна. Приступају на све сајтове, профиле. Ти данас не можеш сигурно да знаш ко је стварно иза неког профила. Нисам имала неко непријатно искуство, али мислим да је то зато што сам пажљива. Чујемо сви шта се дешава, почне на ФБ, а заврши се у полицији.
Рада: Моји родитељи имају шифру мог профила, такав је договор, али не улазе на њега, имају поверење у мене. Стварно пазим. Морамо тако, јер углавном сами себе можемо да увалимо у невољу. Сликамо слике и прослеђујемо их другарици, или другу, уопште не размислимо колико ће то брзо да прође кроз мрежу и како ће то другима изгледати.
Ана: Најсигурније је да ограничите приступ свом профилу. Не стављамо све личне податке да сви могу да их виде. Исто као и фотографије и остале ствари. Приступ треба да имају само пријатељи.
Рада: А пријатељи на ФБ треба да ти буду само они људи које стварно познајеш.