ПРЕМИЈЕРСКЕ СУЗЕ

Када се већ, пре неки дан о пензијама изјаснио Милан Кркобабић, ред је да и ја, као чивијашки премијер прозборим коју реч на ту тему. Немам намеру да вас плашим као тај господин, али о пензијама се мора разговарати.
Даме и господо, можда и кључна ставка нашег програма, то јест Владе Чивијашке Републике, јесте како попунити рупе у буџету?
Врло једноставно. Погледати на шта годишње одлази највише новца.
Веровали или не, годишњи издаци за исплату пензија нашим најстаријим суграђанима прелазе 500 милијарди динара. Еј, 500 милијарди за пензије? Па мени мајка дан данас за џепарац не даје више од хиљаду динара недељно. Стипсе маторе.
Тих 500 милијарди је скоро 15 одсто свега што привреда створи за годину дана.
Мере штедње удариле су, сећате се на најбогатије пензионере.
Грешка. Грешка!
Мудрије би било ударити на најстарије.
Чујте, људи од 70, 75, па ајде да кажемо и 80 година старости, наравно да треба да имају свој динар, заслужили су. Али ови старији“¦.Међу нама речено, они су се већ наживели. Шта њима значи да ли ће још годиницу, две или тр蓦Значајно би се уштедело уколико би се пензије исплаћивале само до, ајде да кажемо, 82. године живота, па полак
Пазите, нико те старе не тера, али што рече једном Патријарх, нека живе, али о сопственом трошку“¦
Наравно, ту се сад поставља етичко питање како нашим бакама и декама објаснити да више неће добијати пензије. Па тако што ће се надлежно министарство, социјалне службе, медији, па на крају и црква укључити у једну кампању која афирмише ову неопходну меру и која на један леп, хуман начин охрабрује пензионере на одлазак.
Ми желимо да видимо насмејане, срећне пензионере који одлазе поносни што су растеретили буџет и омогућили нама млађима нешто бољи и нешто луксузнији живот.
А, ми их нећемо заборавити. Чак ни после 40 дана.