ПОЉОПРИВРЕДНИК ИЗ МАЈУРА МИЛАН ВИТОРОВИЋ
БЕЗ БЕСОВА И НЕРВОЗЕ
Успех у неком послу је ствар добре организације. Биљкама и воћу се приступа без бесова и нервозе, то су жива бића која осећају енергетске промене, и само ако им исправно приступимо дају одличне приносе
Уколико имате здрв приступ животу имате и могућност да од релативно малих ствари извучете највише. Да превазиђете све жвотне препреке и уживате у сваком тренутку. О свему томе сведочи пример Милана Виторовића из Мајура.
Наиме, Милан је некадашњи радник шабачког предузећа „7. Јул.“ 2007. године узима социјални програм и добијену отпремнину улаже у пољопривредну производњу. Данас, са добро промишљеним одабиром култура и ефикасном расподелом посла унутар породице, на нешто више од једног хектара земље са успехом измирује све своје обавезе.
-Супруга је почела да се бави цвећем 2000. године, али тада није било речи о озбиљнијој производњи. Тек 2007. када сам добио око 4000 евра отпремнине, почињемо интензивније да се бавимо пољопривредом. План је био да током целе године имамо приходе- објашњава Виторовић.
Сходно плану, Виторовићеви су засадили 15 ари малина, исто толико купина и од недавно 30 ари дуња. Два мања пластеника су остала под цвећем. Од зарађеног новца успевају, како кажу, да одржавају кућу, школују дете и уплаћују социјално.
-У нашој кући све је ствар договора. Увече се договарамо за сутрашњи дан и свако поштује своје обавезе. Оно чиме се сви руководимо је да нема трошења незарађеног новца. Дакле, ником ништа не дугујуемо, немамо кредите у банци- каже Милан.
У скоријој будућности не планирају проширење производње, јер како наводе веће површине траже више улагања, а њима је ово што имају за сад сасвим довољно.
-Уколико добро распоредите посао, и на пластеник и воћњак гледате као на два радна места више вам и не треба. Уз добру негу мале парцеле дају одличне приносе- тврди Милан, и објашњава свој однос према биљкама о којима се брине.
-Све су то жива бића. То на жалост многи заборављају. Свима њима је потребна љубав и нега да би дале максимум од себе. Када сам недавно копао дуње, свако стабло, од 150 колико их има сам удостојио пажње, попричао са њиме. То је једноставно мој начин.
Насупрот филозофији већине која живи са уверењем да у животу прво мораш испунити неки циљ а потом уживати, Милан се труди да ужива у сваком тренутку и све што ради обавије топлином и љубављу.
-Не можеш у овај посао уносити бесове и нервозе. Све мораш радити са пуном пажњом и лагано. Треба у потпуности променити приступ. Када сам тек почињао болела су ме леђа од копања. Онда сам на то почео да гледам као на пливање. Четири пута сам пливао маратон Јарак-Шабац, и као искусан пливач знам колико је правилно дисање важно за овај спорт. То сам искористио приликом копања. Неколико замаха мотиком и узимам ваздух, тако да је сада много лакше. Људи, нису довољно свесни колико је битно уживати у сваком тренутку у сваком дану, сви нешто “јуримо“ и на крају схватимо да нам је прошао живот у тој јурњави и да нисмо имали времена да уживамо. Због тога мислим да у сваком послу треба пронаћи лепоту и задовољство, јер само тако можемо у потпуности искористити све своје потенцијале- тврди Милан.
Осигурање покрије само себе
Последњих година природа није била наклоњена воћарима. Велика поплава 2014. и све учесталија појава града нанеле су произвођачима велике штете.
-То је човеку најтеже. Када однегујеш нешто максимално до пред бербу, а онда то нестане. Највећу штету смо имали на малини 2014. године. Још се од тога опорављамо. Иначе редовно осигуравамо купину, и руководећи се ранијим искуствима то осигурање, када се све сабере и одузме отплати само себе.
Наиме, Милан је некадашњи радник шабачког предузећа „7. Јул.“ 2007. године узима социјални програм и добијену отпремнину улаже у пољопривредну производњу. Данас, са добро промишљеним одабиром култура и ефикасном расподелом посла унутар породице, на нешто више од једног хектара земље са успехом измирује све своје обавезе.
-Супруга је почела да се бави цвећем 2000. године, али тада није било речи о озбиљнијој производњи. Тек 2007. када сам добио око 4000 евра отпремнине, почињемо интензивније да се бавимо пољопривредом. План је био да током целе године имамо приходе- објашњава Виторовић.
Сходно плану, Виторовићеви су засадили 15 ари малина, исто толико купина и од недавно 30 ари дуња. Два мања пластеника су остала под цвећем. Од зарађеног новца успевају, како кажу, да одржавају кућу, школују дете и уплаћују социјално.
-У нашој кући све је ствар договора. Увече се договарамо за сутрашњи дан и свако поштује своје обавезе. Оно чиме се сви руководимо је да нема трошења незарађеног новца. Дакле, ником ништа не дугујуемо, немамо кредите у банци- каже Милан.
У скоријој будућности не планирају проширење производње, јер како наводе веће површине траже више улагања, а њима је ово што имају за сад сасвим довољно.
-Уколико добро распоредите посао, и на пластеник и воћњак гледате као на два радна места више вам и не треба. Уз добру негу мале парцеле дају одличне приносе- тврди Милан, и објашњава свој однос према биљкама о којима се брине.
-Све су то жива бића. То на жалост многи заборављају. Свима њима је потребна љубав и нега да би дале максимум од себе. Када сам недавно копао дуње, свако стабло, од 150 колико их има сам удостојио пажње, попричао са њиме. То је једноставно мој начин.
Насупрот филозофији већине која живи са уверењем да у животу прво мораш испунити неки циљ а потом уживати, Милан се труди да ужива у сваком тренутку и све што ради обавије топлином и љубављу.
-Не можеш у овај посао уносити бесове и нервозе. Све мораш радити са пуном пажњом и лагано. Треба у потпуности променити приступ. Када сам тек почињао болела су ме леђа од копања. Онда сам на то почео да гледам као на пливање. Четири пута сам пливао маратон Јарак-Шабац, и као искусан пливач знам колико је правилно дисање важно за овај спорт. То сам искористио приликом копања. Неколико замаха мотиком и узимам ваздух, тако да је сада много лакше. Људи, нису довољно свесни колико је битно уживати у сваком тренутку у сваком дану, сви нешто “јуримо“ и на крају схватимо да нам је прошао живот у тој јурњави и да нисмо имали времена да уживамо. Због тога мислим да у сваком послу треба пронаћи лепоту и задовољство, јер само тако можемо у потпуности искористити све своје потенцијале- тврди Милан.
Осигурање покрије само себе
Последњих година природа није била наклоњена воћарима. Велика поплава 2014. и све учесталија појава града нанеле су произвођачима велике штете.
-То је човеку најтеже. Када однегујеш нешто максимално до пред бербу, а онда то нестане. Највећу штету смо имали на малини 2014. године. Још се од тога опорављамо. Иначе редовно осигуравамо купину, и руководећи се ранијим искуствима то осигурање, када се све сабере и одузме отплати само себе.
Т.Т./Н.К.
Најновији број
30. април 2025.
