POLjOPRIVREDNIK IZ MAJURA MILAN VITOROVIĆ
BEZ BESOVA I NERVOZE
Uspeh u nekom poslu je stvar dobre organizacije. Biljkama i voću se pristupa bez besova i nervoze, to su živa bića koja osećaju energetske promene, i samo ako im ispravno pristupimo daju odlične prinose
Ukoliko imate zdrv pristup životu imate i mogućnost da od relativno malih stvari izvučete najviše. Da prevaziđete sve žvotne prepreke i uživate u svakom trenutku. O svemu tome svedoči primer Milana Vitorovića iz Majura.
Naime, Milan je nekadašnji radnik šabačkog preduzeća „7. Jul.“ 2007. godine uzima socijalni program i dobijenu otpremninu ulaže u poljoprivrednu proizvodnju. Danas, sa dobro promišljenim odabirom kultura i efikasnom raspodelom posla unutar porodice, na nešto više od jednog hektara zemlje sa uspehom izmiruje sve svoje obaveze.
-Supruga je počela da se bavi cvećem 2000. godine, ali tada nije bilo reči o ozbiljnijoj proizvodnji. Tek 2007. kada sam dobio oko 4000 evra otpremnine, počinjemo intenzivnije da se bavimo poljoprivredom. Plan je bio da tokom cele godine imamo prihode- objašnjava Vitorović.
Shodno planu, Vitorovićevi su zasadili 15 ari malina, isto toliko kupina i od nedavno 30 ari dunja. Dva manja plastenika su ostala pod cvećem. Od zarađenog novca uspevaju, kako kažu, da održavaju kuću, školuju dete i uplaćuju socijalno.
-U našoj kući sve je stvar dogovora. Uveče se dogovaramo za sutrašnji dan i svako poštuje svoje obaveze. Ono čime se svi rukovodimo je da nema trošenja nezarađenog novca. Dakle, nikom ništa ne dugujuemo, nemamo kredite u banci- kaže Milan.
U skorijoj budućnosti ne planiraju proširenje proizvodnje, jer kako navode veće površine traže više ulaganja, a njima je ovo što imaju za sad sasvim dovoljno.
-Ukoliko dobro rasporedite posao, i na plastenik i voćnjak gledate kao na dva radna mesta više vam i ne treba. Uz dobru negu male parcele daju odlične prinose- tvrdi Milan, i objašnjava svoj odnos prema biljkama o kojima se brine.
-Sve su to živa bića. To na žalost mnogi zaboravljaju. Svima njima je potrebna ljubav i nega da bi dale maksimum od sebe. Kada sam nedavno kopao dunje, svako stablo, od 150 koliko ih ima sam udostojio pažnje, popričao sa njime. To je jednostavno moj način.
Nasuprot filozofiji većine koja živi sa uverenjem da u životu prvo moraš ispuniti neki cilj a potom uživati, Milan se trudi da uživa u svakom trenutku i sve što radi obavije toplinom i ljubavlju.
-Ne možeš u ovaj posao unositi besove i nervoze. Sve moraš raditi sa punom pažnjom i lagano. Treba u potpunosti promeniti pristup. Kada sam tek počinjao bolela su me leđa od kopanja. Onda sam na to počeo da gledam kao na plivanje. Četiri puta sam plivao maraton Jarak-Šabac, i kao iskusan plivač znam koliko je pravilno disanje važno za ovaj sport. To sam iskoristio prilikom kopanja. Nekoliko zamaha motikom i uzimam vazduh, tako da je sada mnogo lakše. Ljudi, nisu dovoljno svesni koliko je bitno uživati u svakom trenutku u svakom danu, svi nešto “jurimo“ i na kraju shvatimo da nam je prošao život u toj jurnjavi i da nismo imali vremena da uživamo. Zbog toga mislim da u svakom poslu treba pronaći lepotu i zadovoljstvo, jer samo tako možemo u potpunosti iskoristiti sve svoje potencijale- tvrdi Milan.
Osiguranje pokrije samo sebe
Poslednjih godina priroda nije bila naklonjena voćarima. Velika poplava 2014. i sve učestalija pojava grada nanele su proizvođačima velike štete.
-To je čoveku najteže. Kada odneguješ nešto maksimalno do pred berbu, a onda to nestane. Najveću štetu smo imali na malini 2014. godine. Još se od toga oporavljamo. Inače redovno osiguravamo kupinu, i rukovodeći se ranijim iskustvima to osiguranje, kada se sve sabere i oduzme otplati samo sebe.
Naime, Milan je nekadašnji radnik šabačkog preduzeća „7. Jul.“ 2007. godine uzima socijalni program i dobijenu otpremninu ulaže u poljoprivrednu proizvodnju. Danas, sa dobro promišljenim odabirom kultura i efikasnom raspodelom posla unutar porodice, na nešto više od jednog hektara zemlje sa uspehom izmiruje sve svoje obaveze.
-Supruga je počela da se bavi cvećem 2000. godine, ali tada nije bilo reči o ozbiljnijoj proizvodnji. Tek 2007. kada sam dobio oko 4000 evra otpremnine, počinjemo intenzivnije da se bavimo poljoprivredom. Plan je bio da tokom cele godine imamo prihode- objašnjava Vitorović.
Shodno planu, Vitorovićevi su zasadili 15 ari malina, isto toliko kupina i od nedavno 30 ari dunja. Dva manja plastenika su ostala pod cvećem. Od zarađenog novca uspevaju, kako kažu, da održavaju kuću, školuju dete i uplaćuju socijalno.
-U našoj kući sve je stvar dogovora. Uveče se dogovaramo za sutrašnji dan i svako poštuje svoje obaveze. Ono čime se svi rukovodimo je da nema trošenja nezarađenog novca. Dakle, nikom ništa ne dugujuemo, nemamo kredite u banci- kaže Milan.
U skorijoj budućnosti ne planiraju proširenje proizvodnje, jer kako navode veće površine traže više ulaganja, a njima je ovo što imaju za sad sasvim dovoljno.
-Ukoliko dobro rasporedite posao, i na plastenik i voćnjak gledate kao na dva radna mesta više vam i ne treba. Uz dobru negu male parcele daju odlične prinose- tvrdi Milan, i objašnjava svoj odnos prema biljkama o kojima se brine.
-Sve su to živa bića. To na žalost mnogi zaboravljaju. Svima njima je potrebna ljubav i nega da bi dale maksimum od sebe. Kada sam nedavno kopao dunje, svako stablo, od 150 koliko ih ima sam udostojio pažnje, popričao sa njime. To je jednostavno moj način.
Nasuprot filozofiji većine koja živi sa uverenjem da u životu prvo moraš ispuniti neki cilj a potom uživati, Milan se trudi da uživa u svakom trenutku i sve što radi obavije toplinom i ljubavlju.
-Ne možeš u ovaj posao unositi besove i nervoze. Sve moraš raditi sa punom pažnjom i lagano. Treba u potpunosti promeniti pristup. Kada sam tek počinjao bolela su me leđa od kopanja. Onda sam na to počeo da gledam kao na plivanje. Četiri puta sam plivao maraton Jarak-Šabac, i kao iskusan plivač znam koliko je pravilno disanje važno za ovaj sport. To sam iskoristio prilikom kopanja. Nekoliko zamaha motikom i uzimam vazduh, tako da je sada mnogo lakše. Ljudi, nisu dovoljno svesni koliko je bitno uživati u svakom trenutku u svakom danu, svi nešto “jurimo“ i na kraju shvatimo da nam je prošao život u toj jurnjavi i da nismo imali vremena da uživamo. Zbog toga mislim da u svakom poslu treba pronaći lepotu i zadovoljstvo, jer samo tako možemo u potpunosti iskoristiti sve svoje potencijale- tvrdi Milan.
Osiguranje pokrije samo sebe
Poslednjih godina priroda nije bila naklonjena voćarima. Velika poplava 2014. i sve učestalija pojava grada nanele su proizvođačima velike štete.
-To je čoveku najteže. Kada odneguješ nešto maksimalno do pred berbu, a onda to nestane. Najveću štetu smo imali na malini 2014. godine. Još se od toga oporavljamo. Inače redovno osiguravamo kupinu, i rukovodeći se ranijim iskustvima to osiguranje, kada se sve sabere i oduzme otplati samo sebe.
T.T./N.K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
