ЈОВАН ЛУКИЋ - НЕКАД И САД
ОД ОБАЛСКЕ ЗАДРУГЕ ДО ЦАРИНСКЕ ЗОНЕ
Јован Лукић, један је од шабачких привредника који су својим радом оставили значајног трага у развоју ове средине. Био је успешан кроз разноврсне делатности и послове којима се бавио најупечатљивија радна али и животна његова прича везана је за „Јединство“, првобитну обалску задругу од које је настала, на српским просторима али и шире, угледна царинска зона са перспективом да прерасте у фирму од изузетног значаја за привредни развој Шапца и Србије. И како то на брдовитом Балкану бива, тако и овде, ономе што обећава успех треба сасећи крила, па је и царинска зона уместо да се развија у модерну европску луку и складиште, распарчавана и доживела судбину многих предузећа која нису одолела транзицији. Та фирма и данас постоји, али није онаква како је то пројектовано оних година када је на њеном челу био Јован Лукић. А он, знао је сатима и данима да преседи испред канцеларије појединих министара или функционера који су одлучивали о српској привреди и да на себи својствен начин испослује позитивне одговоре. Жали за оним што није та фирма постала али се поноси оним што је за њу радио и урадио.
Јован Лукић је рођен 1941. у Шапцу, ту завршио основну и средњу економску, а у Београду Вишу школу за спољну трговину, и због недостатка новца није могао да настави даље студије. Пошто је био стипендиста „Шапчанке“, ту је по завршетку школе почео и радни стаж, где је водио извоз, па и после када се то предузеће интегрисало у ПИК „Мачва“. Касније је то постало ПИК „Подриње“, и из те фирме Јован прелази у Општину, где је неко време радио у тржишној инспекцији а после у Заводу за цене.
- Пре тога је тај посао радило петоро а ја сам то две године радио сам, када сам уједначио цене за вршиоце услуга, јер су биле различите и до триста посто за исту делатност, онда сам послат да „ликвидирам“ Обалску задругу „Јединство“ која се налазила у бившој Мачванској улици.
Та задруга је била врло необична фирма?
Када сам 1978. године дошао у задругу, први дан су дошли код мене одређени службеници и упозорили ме да случајно не сазивам седницу радничког савета или збор радних људи, то су тада били органи управљања, а да пре тога не позовем полицију, јер без присуства полиције није могла да се одржи ни једна седница, избијала је туча углавном су долазили пијани људи. Међутим, ја сам сазвао и један и други орган без присуства полиције и све је прошло у најбољем реду. Суштина свега је била довођење нових кадрова, нових људи, налажење нових послова и увођење реда на терену за послове које су обављали, јер они су раније радили пола за фирму, пола за себе, пекли јаганце и прасиће, на градилиштима седели и јели а део зараде су давали у фирму. Тада се задруга бавила утоваром, истоваром, били су то физички радници, за потребе појединих предузећа.
Јован Лукић је рођен 1941. у Шапцу, ту завршио основну и средњу економску, а у Београду Вишу школу за спољну трговину, и због недостатка новца није могао да настави даље студије. Пошто је био стипендиста „Шапчанке“, ту је по завршетку школе почео и радни стаж, где је водио извоз, па и после када се то предузеће интегрисало у ПИК „Мачва“. Касније је то постало ПИК „Подриње“, и из те фирме Јован прелази у Општину, где је неко време радио у тржишној инспекцији а после у Заводу за цене.
- Пре тога је тај посао радило петоро а ја сам то две године радио сам, када сам уједначио цене за вршиоце услуга, јер су биле различите и до триста посто за исту делатност, онда сам послат да „ликвидирам“ Обалску задругу „Јединство“ која се налазила у бившој Мачванској улици.
Та задруга је била врло необична фирма?
Када сам 1978. године дошао у задругу, први дан су дошли код мене одређени службеници и упозорили ме да случајно не сазивам седницу радничког савета или збор радних људи, то су тада били органи управљања, а да пре тога не позовем полицију, јер без присуства полиције није могла да се одржи ни једна седница, избијала је туча углавном су долазили пијани људи. Међутим, ја сам сазвао и један и други орган без присуства полиције и све је прошло у најбољем реду. Суштина свега је била довођење нових кадрова, нових људи, налажење нових послова и увођење реда на терену за послове које су обављали, јер они су раније радили пола за фирму, пола за себе, пекли јаганце и прасиће, на градилиштима седели и јели а део зараде су давали у фирму. Тада се задруга бавила утоваром, истоваром, били су то физички радници, за потребе појединих предузећа.
Најновији број
25. април 2024.
