МАНИФЕСТАЦИЈА ЛЕПОТЕ, ЕНЕРГИЈЕ И РАДОСТИ

Традиционална манифестација „Руже Липолиста“ најављена је прошлог уторка туром престоничких новинара кроз село „подно Цера а у срцу Мачве“ и конференцијом за представнике медија у дворишту виле „Албедо“ у Варни. Овом приликом, по речима уредника информативног програма РТВ „Шабац“ и члана организационог одбора фестивала Маргарете Мусић, организатори су се потрудили да повежу Мачву и Поцерину, Липолист и Варну, „Руже Липолиста“ и вилу „Албедо“ у искреном уверењу да два добра могу заједно.
Манифестација ће почети у Шапцу 16. јуна, док је финале планирано за двориште ОШ „Војвода Степа Степановић“ у Липолисту 18. јуна. Вила „Албедо“ је овим окупљањем медија под њеним окриљем симболично означила десет година од почетка рада, а други део обележавања значајног јубилеја најављен за октобар.
Добродошли у Липолист српску престоницу ружа
-Позивам вас на светковину ружа, фестивал који ће трајати од 16. до 18. јуна - рекао је окупљеним новинарима хроничар и један од оснивача фестивала, произвођач ружа и председник удружења „Руже Липолиста“ Милан Маринковић, а судећи по најављеном програму онима који тих дана буду боравили у Шапцу и Липолисту неће недостајати забаве.
Наиме, у четвртак 16. јуна на Тргу шабачких жртава Шапчанкама ће по обичају бити подељене руже, а потом ће бити одржан програм „У земљи ружа“ који припремају ученици Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и рецитатори. За 19 часова је најављен концерт групе „Гарави сокак“.
У петак се фестивал сели у Липолист, где ће бити уприличен традиционални садржај: од 19 часова у Етно дворишту породице Топаловић предвиђен је програм „Јутрос ми је ружа процватала..“, док ће дружење бити настављено од 21 час код Маринковића. За суботу је резервисана изложба цвећа која ће бити отворена тачно у подне, потом ће наступати културно уметничка друштва. Ученици средњих пољопривредних школа Србије ће се такмичити у аранжирању цвећа. Уручење награда најуспешнијим учесницима и „Прстена пријатељства“ предвиђено је за 14 и 30, а након тога гости ће моћи да посете расаднике или се провозају фијакером.
-Све што радимо радимо у циљу промоције нашег села, односно како би наша дворишта у Липолисту посетило што више гостију. Сви сте добро дошли- закључио је Маринковић на конференцији за штампу.
Априлска награда као потврда квалитета
Да је фестивал све ове године на правом путу потврда је и недавно признање добијено од Града. Са тим се слаже и директор Туристичке организације Шабац Драгојло Лазић.
-Манифестација је за своје двадесет две године трајања ишла корак по корак напред како у организационом смислу тако и по питању садржаја. Као потврда да смо све ове године добро радили дошло је и признање које смо добили у виду априлске награде од Града Шапца. Оно што ми промовишемо овде су производња ружа и узгајање цвећа уопште. На ову манифестацију долазе стручњаци и произвођачи из целе Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске. Они се овде упознају, удружују са локалним становништвом и склапају нове послове, организују заједничке наступе на тржишту- истакао је директор ТОШ.
Фестивал понос града
-Поносни смо на ову манифестацију и чињеницу да је она особена на нивоу целе Србије. Ово је фестивал пун радости, пун енергије, пун боја и слика. За време његовог трајања Шабац другачије живи, другачије дише. Због тога ми је изузетно драго да је он садржајно подељен на део који се одржава у Липолисту и део који се дешава у самом граду. Колико нам је ова манифестација битна говори и недавно признање од Града- навео је Немања Пајић, председник организационог одбора фестивала „Руже Липолиста“ и председник Скупштине града Шапца, и додао:
-Људи који раде у организацији „Руже Липолиста“ дају овој манифестацији свој лични печат, а сви знамо да када уложите љубав у оно што радите то се и те како осети и врати. Сам фестивал је давно изашао из граница Липолиста, захваљујући њему успели смо да остваримо пројекте прекограничне сарадње, унапредимо образовање, укључимо малде људе науку и струку.
Прошлогодишњи победници
Младост, наука и струка, руковођена идејом о сталном усавршавању и праћењу савремених трендова са акцентом на квалитету, осликавају и прошлогодишње победнике фестивала ружа у Липолисту. Наиме, прву награду за асортиман ружа добила је Средња пољопривредна школа са Домом ученика Шабац. Цвећари и техничари хортикултуре који се школују у овој образовној установи представљају доказ да ова област пољопривреде у шабачком крају има извесну будућност.
-Наша школа је годинама присутна на овом фестивалу. То је разумљиво ако се зна да ми образујемо кадрове из хортикултуре, односно ученике за два занимања техничари хортикултуре и цвећаре. На школској економији организујемо производњу садница ружа, производњу резаног цвећа, а недавно је наша школа учествовала у пројекту „3Р“ заједно са Удружењем „Руже Липолиста“ и том приликом остварила значајна средства којима смо оснажили и осавременили производњу садница ружа и резаног цвећа ружа. Као резултат свега тога дошла је и прошлогодишња прва награда- рекла је професорка шабачке Пољопривредне школе Милена Стаменић.
Сјај, богатство и раскош
Пре конференције у вили „Албедо“ у Варни, око двадесет новинара специјализованих редакција и њеб портала имали су прилику да обиђу Расадник „Топаловић“ и Етно двориште Слободана Топаловића у Липолисту. Најупечатљиве утиске о виђеном, као и уопште о туризму у Шапцу пред крај дружења изнела је Славка Недељковић, почасни председник Удружења предузетника у сеоском туризму Србије.
-Овако представљена туристичка понуда Шапца делује сјајно, богато, раскошно. Јединствена је по многим садржајима, и ја желим да овде резимирам чега је све то резултат. Као прво, Шабац има људе. А на тржишту ће опстати само оне дестинације које имају људе.
Друго, имате Туристичку организацију Србије, која је за мото кампање узела мирис природе. ТОС и агенцијама увек предлажем да када тај свет доведу поводом мириса то буде ово место. Овде подно Цера укрштају се мириси и чине дугу опојних нијанси липе, ружа, сена, Цера, и то све повезано са капи боје са кичице Слобе, Милана и Раде је спремно на тржишту да промовише лепоту. И трећи фактор сјајне туристичке понуде је потпуни мир виле „Албедо“. Ово место је сведочанство да је могуће направити најрационалнији спој традиционалног и модерног и добити прави бисер у туристичкој понуди Србије.
„Трње“ као бизнис
Прве руже у Липолисту су се појавиле између два светска рата, док је озбиљнија производња почела у породици Топаловић шездесетих година прошлог века. Занимљиво је да тих година житељи села у којем се данас произведе преко милион садница ружа тада нису имали разумевања за ружаре, те ово цвеће погрдним именом „трње“ називали. Према последњим подацима, у Липолисту се око двадесет породица озбиљно бави производњом цвећа, док се руже простиру на 30 хектара обрадиве површине. На годишњем нивоу произведе се око милион садница.
Србија је на осмом месту по извозу цвећа у свету, а за ту позицију свакако су заслужни и Липолиштани који своје производе пласирају на тржишта Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Италије, Мађарске, Пољске, Холандије, Русије, Украјине и Казахстана.
Десет година виле „Албедо“
- Све је почело у јуну 2006. године. Пут који смо од тада до данас прошли био је тежак али и успешан. Све време имала сам подршку Града и њима се овом приликом захваљујем. Без њих „Албедо“ не би био оно што јесте. Доста дугујем и мојој сарадници Славки Недељковић, која је са мном од самог почетка са својом безрезервном пријатељском подршком. Други део обележавања јубилеја организоваћемо у октобру када ћемо најзаслужнијим сарадницима додељивати захвалнице и слике - истакла је Мица Ковачевић власница виле „Албедо“.
Када су усахли косовски божури Поцерином су процветале руже
Наш народ је одувек био склон игри сна и јаве, збиље и маште, истине и мита. Стога не чуди што за све појаве и догађаје поред историјских чињеница имамо и некада мање а некада више распрострањена предања. Једно од тих је и прича о поцерским ружама и косовским јунацима.
-По једном предању Милош Обилић је из ових крајева. Кнез Лазар му је дао ћерку Теодору и поверио на управљање Поцерину. После боја на Косову прво се пронео глас о победи, па је у то име настао манастир Радовашница, међутим, касније дође вест да се Милош из боја вратити неће. Овај косовски јунак је имао три сестре: Иконију, Виду и Ковиљку. Иконија је са мајком Теодором и по узору на кнегињу Милицу која је из љубави прела Лазару Љубостињу подигла, она подиже манастир Каона. Вида оде у планину да сагради град, али не стиже јер су Турци све разорили, те остадоше само остаци града Видојевца на Церу, док се Ковиљка упути ка Дрини и наиђе на воду на месту где се данас налази Бања Ковиљача. Наравно да манастири не припадају том времену али остала је прича. Легенда као многе друге, између истине и предања.
Тај мит и култ о косовским јунацима живео је дуго у овим крајевима, као и онај да када су усахли косовски божури изникли у част тих јунака, Поцерином су процветале руже у знак сећања на њих- објаснила је Радмила Васиљевић.