ВИТЕШКЕ ВЕШТИНЕ У ПРАГУ
ПОДСЕЋАЊЕ НА ЗАБОРАВЉЕНЕ ВРЕДНОСТИ
Битка нација, највеће такмичење у бохурту, и ове године је одржано у Прагу почетком маја. За оне који не знају, бохурт је традиционално витешко надметање. Борци су опремљени аутентичним оклопима који су тешки и више од 30 килограма. Оружје које користе у борбама је такође средњовековно. Док траје такмичење борци, као и њихови тимови, живе у камповима који су такође уређени у духу тог времена.
Репрезентација Србије имала је ове године 22 члана. Међу њима је био и Петар Тарлановић из Рибара.
Петар се и прошле године такмичио на истом такмичењу. Имао је несрећу да му је противник сломио шаку. Ове године, иако је имао добре изгледе и био много спремнији, срећа поново није била на његовој страни.
-Био сам у групи са Новозеланђанином, Холанђанином и Енглезом. Прву борбу имао сам са противником из Холандије. Био сам бољи све три рунде. Прва, са дугим мачем, је била најтежа, али сам био боље физички припремљен. Другу, са малим мачем, сам такође добио. Уместо да након треће рунде резулатат буде 3:0 у моју корист, задао сам му ударац по шлему и мој мач је пукао. Нисам имао други и нисам могао да га заменим, тако да су пресудили 3:0 за њега, објашњава Тарлановић.
Ипак, пласирао се у други круг јер борац са Новог Зеланда није хтео да се бори против њега, а Холанђанин није могао да настави даље због повреде. Сматра да је могао да победи и противника против ког је требао да се бори у другом кругу, који је на испадање.
Петар ипак из Прага носи лепе утиске. Учествовало је више од 2.000 такмичара, а сваког дана на трибинама је било од 10.000 до 15.000 људи. Учесника је било много више него прошле године, а такмичиле су се и неке нове државе. Петар истиче да је и организација била боља.
-Камп је комплетно опремљен по узору на средњовековне. Сви учесници, како борци, тако и цивили који учествују у програму, морају да имају одећу аутентичну за тај период. Свака нација представља нешто своје традиционално, као што је музика или храна. Странцима се највише допала наша ракија. Попијено је много литара и стално су тражили још, прича Петар.
Иначе, опрема ових спортиста је јако скупа, а Петар је сам кује. Спонзори се тешко нађу. Одлазак у Праг финансирали су сами, само им је “Ласта“ обезбедила бесплатан пут.
-Код нас још нема слуха за бохурт, а овај спорт је веома атрактивна и привлачи огроман број публике. На такмичењу у Прагу улаз за неколико сати гледаоци су плаћали 15 евра и трибине су биле увек пуне. Шабац има одличну локацију, Тврђаву на Старом граду. Тамо би могло да се направи такмичење које би привукло и такмичаре и гледаоце из иностранства, наводи Петар.
Неколико такмичења ће се ове године одржати у Србији. Велики међународни турнири биће у Манасији и Грачаници, а један мањи вероватно и у Лозници.
Промоција части и поштења
На бохурт такмичењима негују се давно заборављене вредности, част, поштење, другарство, витештво. После борби у арени сви се дружимо у шаторима уз музику која је такође у складу са временом које представљамо, каже Петар.
Репрезентација Србије имала је ове године 22 члана. Међу њима је био и Петар Тарлановић из Рибара.
Петар се и прошле године такмичио на истом такмичењу. Имао је несрећу да му је противник сломио шаку. Ове године, иако је имао добре изгледе и био много спремнији, срећа поново није била на његовој страни.
-Био сам у групи са Новозеланђанином, Холанђанином и Енглезом. Прву борбу имао сам са противником из Холандије. Био сам бољи све три рунде. Прва, са дугим мачем, је била најтежа, али сам био боље физички припремљен. Другу, са малим мачем, сам такође добио. Уместо да након треће рунде резулатат буде 3:0 у моју корист, задао сам му ударац по шлему и мој мач је пукао. Нисам имао други и нисам могао да га заменим, тако да су пресудили 3:0 за њега, објашњава Тарлановић.
Ипак, пласирао се у други круг јер борац са Новог Зеланда није хтео да се бори против њега, а Холанђанин није могао да настави даље због повреде. Сматра да је могао да победи и противника против ког је требао да се бори у другом кругу, који је на испадање.
Петар ипак из Прага носи лепе утиске. Учествовало је више од 2.000 такмичара, а сваког дана на трибинама је било од 10.000 до 15.000 људи. Учесника је било много више него прошле године, а такмичиле су се и неке нове државе. Петар истиче да је и организација била боља.
-Камп је комплетно опремљен по узору на средњовековне. Сви учесници, како борци, тако и цивили који учествују у програму, морају да имају одећу аутентичну за тај период. Свака нација представља нешто своје традиционално, као што је музика или храна. Странцима се највише допала наша ракија. Попијено је много литара и стално су тражили још, прича Петар.
Иначе, опрема ових спортиста је јако скупа, а Петар је сам кује. Спонзори се тешко нађу. Одлазак у Праг финансирали су сами, само им је “Ласта“ обезбедила бесплатан пут.
-Код нас још нема слуха за бохурт, а овај спорт је веома атрактивна и привлачи огроман број публике. На такмичењу у Прагу улаз за неколико сати гледаоци су плаћали 15 евра и трибине су биле увек пуне. Шабац има одличну локацију, Тврђаву на Старом граду. Тамо би могло да се направи такмичење које би привукло и такмичаре и гледаоце из иностранства, наводи Петар.
Неколико такмичења ће се ове године одржати у Србији. Велики међународни турнири биће у Манасији и Грачаници, а један мањи вероватно и у Лозници.
Промоција части и поштења
На бохурт такмичењима негују се давно заборављене вредности, част, поштење, другарство, витештво. После борби у арени сви се дружимо у шаторима уз музику која је такође у складу са временом које представљамо, каже Петар.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
