Развој хомо тинејџеруса

Научно име за човека је хомо сапиенс, што би у преводу са латинског значило ““ умни човек, разумни човек.
Хомо тинејџерус се не разликује довољно да би био класификован у посебну живу врсту, па ипак никако се не би могао сврстати ни у сапиенсе, бар не пре раних двадесетих. Иако неспорно има (раз)ум, мождане структуре које ум чине функционалним тек се од 10-11 године живота полааааако развијају.
Ни хомо тинејџерус није јединствена врста. Значајне разлике постоје између женских и мушких примерака, а дискретне, али приметне разлике ову врсту деле на три, односно, на шест подврста: раног тинејџеруса, средњег тинејџеруса и касног тинејџеруса.
Рани женски тинејџерус (приближно између 10 и 13 године живота) карактерише болна преокупираност сопственим манама. Оне изгледају и осећају се потпуно другачије него што су навикле и жестоко су несигурне. У својим мислима час су девојчице, час супер-женске и нису сигурне шта им се од та два више свиђа. Друштвени статус им је важан као кисеоник, а пријатељства су пуна мелодраме и кучкастог понашања. Пред крај овог периода овладавају женским утицајима, па сукње и мајице постају уже и краће, а шминка више није играчка. Из тих разлога, њихове мушке претке, тј. очеве, почиње да хвата блага паника.
Средњи женски тинејџерус (приближно од 14 до 16 година) полако креће у озбиљну борбу за независност од својих предака. Разговара отворено (чак и са претцима) о својим надама и сновима. Испробава своја различита издања, а њен спољашњи изглед и даље је под значајним утицајем вршњакиња. Силовите су и непредвидиве, а не ретко изгледају и звуче немилосрдно ““ посебно у односима са својим женским преткама, тј. мајкама. Сексуалност се још упадљивије развија, а због њихових разговора са вршњакињама, у главама мушких предака полако се учвршћује став да је куповина пушке добра идеја.
Касни женски тинејџерус (приближно од 17 до 19 година) све више личи на сапиенса, јер је разум све функционалнији. Увиђавније су према потребама и осећањима других, па и према својим преткама. Иако се драма може очекивати и код ове подврсте, има је значајно, значајно мање. То игледа тако обећавајуће да мушки претци чак размишљају да одустану од пушке.
Рани мушки тинејџерус (приближно од 11 до 13 година) је неспретан, незграпан и стално јурца за нечим, као мува без главе. Личе на тинејџерусе који глуме сапиенсе. Три ствари су му битне: забава, забава и забава. Они схватају да им одговара да некад побегну у пећину (собу), а постају магловито свесни и постојања женских хомо тинејџеруса. Ово њихове женске претке баца у страх, а ране тинејџерусе тај страх доводи до лудила. Мушке претке ово чини поносним.
Средњи мушки тинејџерус (приближно од 14 до 16 година) размишља само о овде и сада. Комуникацију са предацима избегава. Он много спава, баца погледе на порнографију, и једе за тројицу. Женски тинејџеруси постају им важни, али ни близу толико колико њихова сабраћа из истог племена. Привлачи их ризик било које врсте и зато праве трилион мање или више опасних глупости годишње. Женски претци својом потребом за контактом долију уље на ватру и не ретко буду жртве страшног беса, због чега постају очајне. Мушки предаци нису очајни, сувише су заузети посредовањем између средњих хомо тинејџеруса и њихових женских предака.
Касни мушки тинејџерус (приближно од 17 до 19 година) поново почиње да склапа и изговара реченице дуже од две речи. Много је смиренији од средњег тинејџеруса и његов женски предак поново почиње да осећа наду, јер се стиче утисак да овај ипак зна у ком смеру би желео да крене. Са женским хомо тинејџерусима могу да остваре нешто што сасвим личи на везу. Сад је ред на мушке претке да буду мало тужњикави, јер почињу да схватају да њихов потомак полако креће у освајање сопствене територије.