ПРИПАДАО САМ АПОСТОЛИМА ДЕМОКРАТИЈЕ

Истакао се као дисидент и противник комунистичког режима. Осуђиван. Један је од тринаест интелектуалаца који су 1989. године обновили Демократску странку. Потпредседник је Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу

Попут многих песника пре њега, како у страној, тако и домаћој литератури, Гојко Ђого остаје загонетка за све оне којима је поезија само успутна станица у животу. Та метафоричност његовог песничког језика прерасла је у неке поруке које су се сасвим другачије протумачиле те је 1981. године овај песник осуђен на две године затвора због збирке „Вунена времена“ која је „вређала лик и дело Јосипа Броза Тита“.
Прошло је тридесет година од целе те приче. Нисам очекивао, нисам ни слутио да ће се догодити то што се догодило. Наравно, књига пре ове изазвала је већ сумњу. Већ тада су неки наслућивали да у том тексту има нешто што би могло бити сумњиво. У већини тих песама се говори о бубици, о свиленој буби, коју сам ја индентификовао, наравно у метафори, са чиром који ме је мучио педесет година. У то време је Броз био у Кини и пошто је то објављено, цео циклус са тим цртежом у „Књижевној речи“, ондашњи Савет је подигао глас негодовања. Морао сам чак да напишем изјаву јер је то био први уреднички број писца Јовице Аћима. Сва срећа да су Аћима у то време подржавали они који су га наместили, дакле, Шкребић и Жарко Папић, кога сте ви сигурно заборавили ““ присећа се Гојко Ђого.