ОСВЕЋЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ХРАМА ПОСВЕЋЕНОГ СВ. ЦАРУ ЛАЗАРУ КОСОВСКОМ И СВ. НИКОЛАЈУ РОМАНОВОМ У КИНГИСЕПУ
БОГ ИМА ПЛАН ЗА СВАКОГ ОД НАС
Од 23. до 30. јуна, по благослову владике Митрофана Гатчинског и схимонаха Варсануфија, осамдесет поклоника из Србије (Београда, Земуна, Бачке Паланке, Батајнице) походило је светиње у Руској Федерацији. Ходочасници су присуствовали историјском тренутку освештања камена темељца за изградњу храма посвећеног Светом кнезу Лазару Косовском и Светом цару Николају Другом Романову. Црква ће бити саграђена у српско-византијском стилу у граду Кингисепу (негдашњем Јамбургу), под покровитељством руско-српског Просветитељског центра при храму Свих Светих.
- Понели смо Часни Крст Господњи, израђен у околини Крушевца, одакле је, према предању, српска војска кренула на Косово, икону Светог Цара Лазара, земљу са Косова, камен из Острога, крст у камену из Дечана, два камена из Свете Горе и смирну из Свете Земље. Иначе, Часни Крст је боравио у нашем храму пет дана као благослов свима нама за духовно јединство православних народа, каже један од ходочасника, свештеник Иван Јанчић, старешина цркве Светог Василија Острошког у Касарским Ливадама.
У Дому културе града Кингисепа, у свечаности која је уприличена поводом полагања камена темељца за изградњу храма, учествовали су руски и српски уметници, појац Љубомир Манасијевић и КУД „Батајница“. Предавање на руском језику о цару Лазару и Косовском боју, одржао је проф. др Драгољуб Марјановић, редовни професор на Филозофском факултету у Београду.
За време боравка у Русији, поклоници су посетили неколике светиње, храм посвећен Св. Ксенији Петровградској, Св. Марији Гатчинској, Св. Јовану Кронштатском, Св Александру Невском, Николајевски храм, град Кронштат, у ком је живео, Богу служио и у ком се посветио Јован Кронштатски, храм посвећен Св. Александру Невском... Као посебан догађај, отац Иван издваја посету манастиру Светог Александра Свирског (Новозаветног Аврама) коме се јавила Света Тројица и поклоњење његовим чудотворним моштима.
- Видели смо нетљене мошти Светог Александра Свирског, које су преко 500 година у тој светињи чудом Божјим сачуване. На месту где му се јавила Света Тројица налази се храм одакле сви поклоници узимају свету земљу као благослов за исцељење болесника од тешких болести. Као круна свега, кад смо се вратили, читајући његово житије, видели смо да је Бог уредио ово ходочашће ““ овај светитељ је рођен 28. јуна, на Видовдан, када је завет цара Лазара на Косову испуњен, када се небо отворило и када је остварен вечни савез нашег народа са Оцем Небеским. Тај духовни огањ је и у Русији царској, јер је „цар Николај Романов нови косовски Лазар“.
Према речима проте Јанчића, читав пут био је устројен Божјим промислом, у ком нема случајности, ако „човек живи по вери и гледа духовним видом“.
- Када смо обилазили око цркве Свете Ксеније, видео сам гроб једног свештеника, закрстио се и затражио молитвено заступништво од њега. Пришао ми је један Рус и рекао ми да се тај прота звао Јосиф Јопович Чиверович, да је некада био официр Црвене Армије и да се борио у Србији за време Другог светског рата. По завршетку рата и повратку у отаџбину, уписао је Духовну академију у Петрограду, постао свештеник и Богу служио до краја живота. На десетак метара од тог, био је гроб једног свештеника који је убијен у Стаљиновој чистки 1934. године, проте Андреја Боголепова. Када смо се враћали, на аеродрому сам купио карту Петрограда и видео да се хотел „Аква“, у ком смо одсели три ноћи, налази баш у улици проте Боголепова. То је још један знак да је сваки тренутак нашег боравка тамо био под Божјим надзором и благословом светих, заштитом оних који тамо стражаре. То нас је учврстило у вери да Бог има план за сваког од нас, да стално бди над нама, промишља и уређује наше спасење.
- Понели смо Часни Крст Господњи, израђен у околини Крушевца, одакле је, према предању, српска војска кренула на Косово, икону Светог Цара Лазара, земљу са Косова, камен из Острога, крст у камену из Дечана, два камена из Свете Горе и смирну из Свете Земље. Иначе, Часни Крст је боравио у нашем храму пет дана као благослов свима нама за духовно јединство православних народа, каже један од ходочасника, свештеник Иван Јанчић, старешина цркве Светог Василија Острошког у Касарским Ливадама.
У Дому културе града Кингисепа, у свечаности која је уприличена поводом полагања камена темељца за изградњу храма, учествовали су руски и српски уметници, појац Љубомир Манасијевић и КУД „Батајница“. Предавање на руском језику о цару Лазару и Косовском боју, одржао је проф. др Драгољуб Марјановић, редовни професор на Филозофском факултету у Београду.
За време боравка у Русији, поклоници су посетили неколике светиње, храм посвећен Св. Ксенији Петровградској, Св. Марији Гатчинској, Св. Јовану Кронштатском, Св Александру Невском, Николајевски храм, град Кронштат, у ком је живео, Богу служио и у ком се посветио Јован Кронштатски, храм посвећен Св. Александру Невском... Као посебан догађај, отац Иван издваја посету манастиру Светог Александра Свирског (Новозаветног Аврама) коме се јавила Света Тројица и поклоњење његовим чудотворним моштима.
- Видели смо нетљене мошти Светог Александра Свирског, које су преко 500 година у тој светињи чудом Божјим сачуване. На месту где му се јавила Света Тројица налази се храм одакле сви поклоници узимају свету земљу као благослов за исцељење болесника од тешких болести. Као круна свега, кад смо се вратили, читајући његово житије, видели смо да је Бог уредио ово ходочашће ““ овај светитељ је рођен 28. јуна, на Видовдан, када је завет цара Лазара на Косову испуњен, када се небо отворило и када је остварен вечни савез нашег народа са Оцем Небеским. Тај духовни огањ је и у Русији царској, јер је „цар Николај Романов нови косовски Лазар“.
Према речима проте Јанчића, читав пут био је устројен Божјим промислом, у ком нема случајности, ако „човек живи по вери и гледа духовним видом“.
- Када смо обилазили око цркве Свете Ксеније, видео сам гроб једног свештеника, закрстио се и затражио молитвено заступништво од њега. Пришао ми је један Рус и рекао ми да се тај прота звао Јосиф Јопович Чиверович, да је некада био официр Црвене Армије и да се борио у Србији за време Другог светског рата. По завршетку рата и повратку у отаџбину, уписао је Духовну академију у Петрограду, постао свештеник и Богу служио до краја живота. На десетак метара од тог, био је гроб једног свештеника који је убијен у Стаљиновој чистки 1934. године, проте Андреја Боголепова. Када смо се враћали, на аеродрому сам купио карту Петрограда и видео да се хотел „Аква“, у ком смо одсели три ноћи, налази баш у улици проте Боголепова. То је још један знак да је сваки тренутак нашег боравка тамо био под Божјим надзором и благословом светих, заштитом оних који тамо стражаре. То нас је учврстило у вери да Бог има план за сваког од нас, да стално бди над нама, промишља и уређује наше спасење.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
