АЛО ШАБАЦ
Душан Петровић, први лидер који је сишао с дрвета
Од појаве Душана Петровића на телевизији моја мама је одувек мислила да нам је он неки рођак. “Овај је наш гарантовано. Види му само нос! Чист Петровић“.
Онда је вадила породични албум и показивала ми слику неког прадеде Алимпија “Пљунути Душан Петровић“ - била је убеђена мама, гледајући паралелно у слике прадеде Алимпија и Душана Петровића.
Мама сматра да је презиме Петровић раритетно у Србији, скоро ко Гејтс, тако да су сви они наши, само би требало да тачно утврдимо по којој линији.
-Можда је овај Душан Петровић са “младине стране“ - била је убеђена мама, док јој нисам објаснио како је немогуће да је Душан Петровић са “младине стране“, зато што се мама у тренутку узимања презимена Петровић, презивала Милојковић.
А није забележено да се Душан Петровић некада звао Душан Милојковић.
-Пази, сине. Имамо ми у фамилији једног Душана Милојковића, тај ти је брат од ујака ““ настављала је мама, а ја никако нисам могао да јој објасним како тај Душан Милојковић, логично, није Душан Петровић. Као што ни Душан Петровић није Душан Милојковић.
-Види само тај поглед! Типично петровићевски! Овај је наш, сто посто, шта ти, сине, причаш глупости ““ опет је негде видела Душана Петровића како на телевизији објашњава увођење пољопривредних саветника, као министар пољопривреде.
Емисију је пажљиво одгледала. Није је толико интересовало то око саветника јер се од пољопривреде разуме само у цену парадајза на Бајлонијевој пијаци, него је више гледала програм као би утврдила ““ с које стране нам дође овај Душан Петровић?
И онда сам јој прошле године рекао како сам после неке трибине у Шапцу упознао Душана Петровића.
-Стварно! Јеси га питао да није он од оне баба Жмурићке?
-Мама, аман! - узвикнуо сам уздахом крајњег очаја.
Онда ме мама звала пре неки дан и рекла: “Јеси чуо да се онај наш повукао? Частан човек, типичан Петровић!“
Српски политички лидер личи на оног лудог ујака Теа из Фелинијевог “Амаркорда“ који се попео на дрво и дере се: “Хоћу жену!“ Једноставније ““ неће да сиђе с дрвета док му не доведу особу женског пола.
Српски политички лидер обично има жену, али се на дрво, звано странка, пење и неће да сиђе све време вичући: “Хоћу власт!“
Душан Петровић је један од ретких који је добровољно сишао са дрвета званог Заједно за Србију. А тамо се попео Небојша Зеленовић. Који, истина, не мора да виче: “Хоћу власт“, јер је већ на власти. А колико знам срећно је ожењен, па не мора да виче ни: “Хоћу жену!“
Додуше, кад сам седео са Душаном Петровићем бар пет пута у разговору сам поменуо да је он председник странке Заједно за Шумадију, а он ме је пет пута исправио: “Заједно за Србију“.
Нисам хтео да кажем: “Зар је то уопште битно?“ Да се којим случајем не увреди.
Шабац, знао сам, није у Шумадији, али ко би поватао имена свих тих странака и странчица изниклих из Демократске странке, партије која се доследно залаже за вишестраначје, јер се од једне ДС направило превише странка. Па се њихова мисија може звати: превишестраначје.
Та рокада на челу Заједно за Шумадију, пардон Србију, ипак јесте један гест за памћење српског “превишестраначја“.
Сићи са страначког дрвета и препустити крошњу неком другом није често виђан мотив пошто би српски политичар пристао да удоми 12 једномесечних мачића само да би добио 15 минута у телевизијском “прајм тајму“. А да испод његовог имена на екрану пише да је некакав председник. Макар странке. Макар се та странка звала Заједно за Шумадију. Пардон...
Онда је вадила породични албум и показивала ми слику неког прадеде Алимпија “Пљунути Душан Петровић“ - била је убеђена мама, гледајући паралелно у слике прадеде Алимпија и Душана Петровића.
Мама сматра да је презиме Петровић раритетно у Србији, скоро ко Гејтс, тако да су сви они наши, само би требало да тачно утврдимо по којој линији.
-Можда је овај Душан Петровић са “младине стране“ - била је убеђена мама, док јој нисам објаснио како је немогуће да је Душан Петровић са “младине стране“, зато што се мама у тренутку узимања презимена Петровић, презивала Милојковић.
А није забележено да се Душан Петровић некада звао Душан Милојковић.
-Пази, сине. Имамо ми у фамилији једног Душана Милојковића, тај ти је брат од ујака ““ настављала је мама, а ја никако нисам могао да јој објасним како тај Душан Милојковић, логично, није Душан Петровић. Као што ни Душан Петровић није Душан Милојковић.
-Види само тај поглед! Типично петровићевски! Овај је наш, сто посто, шта ти, сине, причаш глупости ““ опет је негде видела Душана Петровића како на телевизији објашњава увођење пољопривредних саветника, као министар пољопривреде.
Емисију је пажљиво одгледала. Није је толико интересовало то око саветника јер се од пољопривреде разуме само у цену парадајза на Бајлонијевој пијаци, него је више гледала програм као би утврдила ““ с које стране нам дође овај Душан Петровић?
И онда сам јој прошле године рекао како сам после неке трибине у Шапцу упознао Душана Петровића.
-Стварно! Јеси га питао да није он од оне баба Жмурићке?
-Мама, аман! - узвикнуо сам уздахом крајњег очаја.
Онда ме мама звала пре неки дан и рекла: “Јеси чуо да се онај наш повукао? Частан човек, типичан Петровић!“
Српски политички лидер личи на оног лудог ујака Теа из Фелинијевог “Амаркорда“ који се попео на дрво и дере се: “Хоћу жену!“ Једноставније ““ неће да сиђе с дрвета док му не доведу особу женског пола.
Српски политички лидер обично има жену, али се на дрво, звано странка, пење и неће да сиђе све време вичући: “Хоћу власт!“
Душан Петровић је један од ретких који је добровољно сишао са дрвета званог Заједно за Србију. А тамо се попео Небојша Зеленовић. Који, истина, не мора да виче: “Хоћу власт“, јер је већ на власти. А колико знам срећно је ожењен, па не мора да виче ни: “Хоћу жену!“
Додуше, кад сам седео са Душаном Петровићем бар пет пута у разговору сам поменуо да је он председник странке Заједно за Шумадију, а он ме је пет пута исправио: “Заједно за Србију“.
Нисам хтео да кажем: “Зар је то уопште битно?“ Да се којим случајем не увреди.
Шабац, знао сам, није у Шумадији, али ко би поватао имена свих тих странака и странчица изниклих из Демократске странке, партије која се доследно залаже за вишестраначје, јер се од једне ДС направило превише странка. Па се њихова мисија може звати: превишестраначје.
Та рокада на челу Заједно за Шумадију, пардон Србију, ипак јесте један гест за памћење српског “превишестраначја“.
Сићи са страначког дрвета и препустити крошњу неком другом није често виђан мотив пошто би српски политичар пристао да удоми 12 једномесечних мачића само да би добио 15 минута у телевизијском “прајм тајму“. А да испод његовог имена на екрану пише да је некакав председник. Макар странке. Макар се та странка звала Заједно за Шумадију. Пардон...
Најновији број
25. април 2024.
