ТЕМА БРОЈА: НОВИНСКИ НАСЛОВИ ПОПУТ МОНСТРУОЗНИХ ЗЛОЧИНА
БОРБА ЗА ТИРАЖ УБИЈА ЉУДСКОСТ
Једино што је приближно монструозности злочина су новински извештаји и наслови који не само да прелазе линију доброг укуса и дегутантности, већ сам чин злочина стављају у други план. Да је ситуација озбиљна, говори и чињеница да се, коначно, пробудило и Министарство културе и информисања. Медији срозавају ниво, етику, а онда се позивају на укус читалаца. Просечан човек нема никакве користи од сензационалистичких наслова и информација
У свакодневној трци за тиражом и што већом сензацијом, грађани Србије изнова, из дана у дан, преживљавају најстравичније злочине којих је, на жалост, све више. Једино што је приближно монструозности злочина су новински извештаји и наслови који не само да прелазе линију доброг укуса и дегутантности, већ сам чин злочина стављају у други план.
Недавни злочини у Житишту и Зајечару изазвали су пажњу и светске јавности, али за иностране медије то је вест за један дан, за разлику од нас где се залази у такве детаље да је немогуће да не изазову извесну дозу одвратности ““ барем код нормалне публике.
И стварно, где је граница нормалности у извештавању? Да ли смо стварно толико застранили да нас у тој трци за тиражом баш занима да ли су жртви „испала црева“? Имамо ли ми новинари неке кодексе, неке црвене линије које се не прелазе? „Модерно друштво“ дозвољава све, слобода пуца на све стране, нема емпатије, само трка за тиражом, динаром, евром, сензацијом.
Министарство пребацује лоптицу
Да је ситуација озбиљна, говори и чињеница да се, коначно, пробудило и Министарство културе и информисања које је у саопштењу позвало уреднике и новинаре да одмах прекину објављивање сензационалистичких садржаја о злочинима и трагедијама у Србији, којима су у протеклих неколико недеља на најгрубљи начин кршили новинарску етику, вређали жртве и њихове породице.
- Поред непридржавања новинарског кодекса и ометања истраге, јавност и Министарство посебно забрињава чињеница да се на насловним страницама објављују узнемирујући и крајње непримерени садржаји и фотографије, са нарочито штетним утицајем на децу ““ стоји у саопштењу Министарства.
Министарство културе и информисања упозорава да ће искористити све расположиве мере, како би санкционисало било који облик кршења Закона о јавном информисању и медијима. Истовремено, Министарство инсистира да саморегулаторна и регулаторна тела, у складу са својим надлежностима, одмах реагују на све случајеве сензационалистичког извештавања којима се узнемирава јавност, наноси додатни бол породицама жртава и ремети званична истрага.
И ту је крај, тачка. Ништа се није урадило. Не да није неко кажњен, није ни опоменут нити морално осуђен. Министарство је пребацило лопту у двориште саморегулаторних и регулаторних тела, а они немоћни због законских регулатива... И тако све до новог злочина и прилике да новине повећају тираж.
Границе етике пређене одавно
Огласило се и Независно удружење новинара које је изразило „најдубље незадовољство и неслагање са начином на који поједини таблоидни листови извештавају о злочину над трогодишњом девојчицом у Зајечару“.
- Таблоиди су искористили овај стравичан догађај за надметање у сензационалистичком “информисању“ јавности чиме су, не само најгрубље повредили достојанство жртве и додатно виктимизирали њену породицу, већ и озбиљно узнемирили ширу јавност.
Посебно је неприхватљиво то што се у анализи злочина безобзирно наводе детаљи злочина као да су новинари непосредно ангажовани у истражним радњама, и то пре него што је истрага званично окончана ““ истиче Вукашин Обрадовић, председник НУНС.
Професионална етика, према његовим речима, обавезује новинаре и уреднике да поштују и штите права и достојанство жртава злочина, а нарочито да избегавају спекулације и преношење недовољно поверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама.
Новинарка Тамара Скроза, која се бави новинарском етиком, каже за „Глас Подриња“ да је граница пређена одавно.
- Чини ми се да се ти медији међусобно такмиче и да се лествица подиже. Ако се појави мало „слабији“ наслов у односу на неку другу новину, нема вас, и сутрадан мора да се направи још јачи ““ истиче Скроза.
Она додаје да јој се дигне коса на глави када чује коментаре да је читалаштво жељно таквих наслова и текстова.
- Дајте да видимо истраживање које ће то да потврди као чињеницу. Када докажу да је то став већине, онда можемо да говоримо о томе. Медији срозавају ниво, етику, а онда се позивају на укус читалаца ““ напомиње Скроза.
Ту се поставља и питање шта би се десило када би медији престали да извештавају на начин на који то сада раде. Сигурно је да би се ситуација променила.
Ако на бес одговоримо
бесом, постаћемо као
друга страна
Психијатар Борис Јовановић, из шабачке Опште болнице, сматра да је циљ оваквих наслова управо повећање тиража, а да је читалачка публика у Србији погодно тло.
- Од 90 - тих имамо сцене агресије у својој близини. То се таложи годинама. Наслови у новинама, скандалозне сцене убијених и мртвих сваки пут нас додирну и у нама изазивају револт. Нико се не пита који ће бити вентил тог дугогодишњег наталоженог револта ““ каже Јовановић.
Наслове у новинама читају и људи који су препуни свог бола и мисле да се на овај начин празне, а само додатно пуне своју чашу жучи. Јовановић истиче да није на нама да мислимо о освети, већ постоје државне институције, или Бог, ако у њега верујемо и да ће злочинцу бити суђено.
- Ако се на бес одговори бесом, постаћемо као она друга страна. Сада смо у прилици да, захваљујући таквим начином извештавања од најранијих дана децу заразимо насиљем. Деца нам расту са крвљу и ничу у бесу, јер такви су нам филмови и медији. Поставља се питање можемо ли уопште да схватимо како изгледа мозак детета које расте под таквим утицајем. Родитељи и школа их усмеравају на једну страну, али је питање шта је дете у обиљу информација усвојило и шта ће бити произввод једног дана ““ каже психијатар.
Јовановић сматра да би напредак цивилизације требало да донесе хармонију, пут ка лепоти, духовном развоју, уметности, а не ниским страстима. Како каже, просечан човек нема никакве користи од сензационалистичких наслова и информација.
- Треба нам нешто лепо да би имали равнотежу у животу ““ закључује Борис Јовановић.
СТИМУЛАНС ЗА ПСИХОПАТЕ
Једно од главних питања је и да ли оваква врста представља стимуланс за латентне и потенцијалне злочинце.
Овакви наслови подстрекавају психопате којима је циљ да некога муче. Међу њима је мала група људи који немају ни савест, ни осећај за другог, као ни кајање. Ти људи би убили без разлога само да знају да неће бити кажњени. У српским затворима је огроман број људи са поремећајем личности. Они не трпе фрустрацију, не могу да одложе задовољства, не осећају туђи бол. Могу да буду веома интелигентни и потпуно су свесни шта се сме, а шта не. Њих никако не треба мешати са људима који имају душевне поремећаје и психозе. Такви људи су ретко убице ““ каже Јовановић.
СУОЧИТИ НОВИНАРЕ СА
ПОСЛЕДИЦАМА
- Занимљиво је да новина која је најгора са дегутантним насловима, није најтиражнија, напротив. То је један од доказа да је проблем у медијима. Једини начин да се превазиђе овакав начин извештавања је едукација и суочавање са последицама таквог писања ““ наглашава Тамара Скроза.
Можда би новинари и уредници требало да се запитају како би се они осећали када би се, не дај Боже, црева њихових најрођенијих развлачила по насловним странама новинског папира. Тада би укус читалаца, вероватно, био другачији.
Недавни злочини у Житишту и Зајечару изазвали су пажњу и светске јавности, али за иностране медије то је вест за један дан, за разлику од нас где се залази у такве детаље да је немогуће да не изазову извесну дозу одвратности ““ барем код нормалне публике.
И стварно, где је граница нормалности у извештавању? Да ли смо стварно толико застранили да нас у тој трци за тиражом баш занима да ли су жртви „испала црева“? Имамо ли ми новинари неке кодексе, неке црвене линије које се не прелазе? „Модерно друштво“ дозвољава све, слобода пуца на све стране, нема емпатије, само трка за тиражом, динаром, евром, сензацијом.
Министарство пребацује лоптицу
Да је ситуација озбиљна, говори и чињеница да се, коначно, пробудило и Министарство културе и информисања које је у саопштењу позвало уреднике и новинаре да одмах прекину објављивање сензационалистичких садржаја о злочинима и трагедијама у Србији, којима су у протеклих неколико недеља на најгрубљи начин кршили новинарску етику, вређали жртве и њихове породице.
- Поред непридржавања новинарског кодекса и ометања истраге, јавност и Министарство посебно забрињава чињеница да се на насловним страницама објављују узнемирујући и крајње непримерени садржаји и фотографије, са нарочито штетним утицајем на децу ““ стоји у саопштењу Министарства.
Министарство културе и информисања упозорава да ће искористити све расположиве мере, како би санкционисало било који облик кршења Закона о јавном информисању и медијима. Истовремено, Министарство инсистира да саморегулаторна и регулаторна тела, у складу са својим надлежностима, одмах реагују на све случајеве сензационалистичког извештавања којима се узнемирава јавност, наноси додатни бол породицама жртава и ремети званична истрага.
И ту је крај, тачка. Ништа се није урадило. Не да није неко кажњен, није ни опоменут нити морално осуђен. Министарство је пребацило лопту у двориште саморегулаторних и регулаторних тела, а они немоћни због законских регулатива... И тако све до новог злочина и прилике да новине повећају тираж.
Границе етике пређене одавно
Огласило се и Независно удружење новинара које је изразило „најдубље незадовољство и неслагање са начином на који поједини таблоидни листови извештавају о злочину над трогодишњом девојчицом у Зајечару“.
- Таблоиди су искористили овај стравичан догађај за надметање у сензационалистичком “информисању“ јавности чиме су, не само најгрубље повредили достојанство жртве и додатно виктимизирали њену породицу, већ и озбиљно узнемирили ширу јавност.
Посебно је неприхватљиво то што се у анализи злочина безобзирно наводе детаљи злочина као да су новинари непосредно ангажовани у истражним радњама, и то пре него што је истрага званично окончана ““ истиче Вукашин Обрадовић, председник НУНС.
Професионална етика, према његовим речима, обавезује новинаре и уреднике да поштују и штите права и достојанство жртава злочина, а нарочито да избегавају спекулације и преношење недовољно поверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама.
Новинарка Тамара Скроза, која се бави новинарском етиком, каже за „Глас Подриња“ да је граница пређена одавно.
- Чини ми се да се ти медији међусобно такмиче и да се лествица подиже. Ако се појави мало „слабији“ наслов у односу на неку другу новину, нема вас, и сутрадан мора да се направи још јачи ““ истиче Скроза.
Она додаје да јој се дигне коса на глави када чује коментаре да је читалаштво жељно таквих наслова и текстова.
- Дајте да видимо истраживање које ће то да потврди као чињеницу. Када докажу да је то став већине, онда можемо да говоримо о томе. Медији срозавају ниво, етику, а онда се позивају на укус читалаца ““ напомиње Скроза.
Ту се поставља и питање шта би се десило када би медији престали да извештавају на начин на који то сада раде. Сигурно је да би се ситуација променила.
Ако на бес одговоримо
бесом, постаћемо као
друга страна
Психијатар Борис Јовановић, из шабачке Опште болнице, сматра да је циљ оваквих наслова управо повећање тиража, а да је читалачка публика у Србији погодно тло.
- Од 90 - тих имамо сцене агресије у својој близини. То се таложи годинама. Наслови у новинама, скандалозне сцене убијених и мртвих сваки пут нас додирну и у нама изазивају револт. Нико се не пита који ће бити вентил тог дугогодишњег наталоженог револта ““ каже Јовановић.
Наслове у новинама читају и људи који су препуни свог бола и мисле да се на овај начин празне, а само додатно пуне своју чашу жучи. Јовановић истиче да није на нама да мислимо о освети, већ постоје државне институције, или Бог, ако у њега верујемо и да ће злочинцу бити суђено.
- Ако се на бес одговори бесом, постаћемо као она друга страна. Сада смо у прилици да, захваљујући таквим начином извештавања од најранијих дана децу заразимо насиљем. Деца нам расту са крвљу и ничу у бесу, јер такви су нам филмови и медији. Поставља се питање можемо ли уопште да схватимо како изгледа мозак детета које расте под таквим утицајем. Родитељи и школа их усмеравају на једну страну, али је питање шта је дете у обиљу информација усвојило и шта ће бити произввод једног дана ““ каже психијатар.
Јовановић сматра да би напредак цивилизације требало да донесе хармонију, пут ка лепоти, духовном развоју, уметности, а не ниским страстима. Како каже, просечан човек нема никакве користи од сензационалистичких наслова и информација.
- Треба нам нешто лепо да би имали равнотежу у животу ““ закључује Борис Јовановић.
СТИМУЛАНС ЗА ПСИХОПАТЕ
Једно од главних питања је и да ли оваква врста представља стимуланс за латентне и потенцијалне злочинце.
Овакви наслови подстрекавају психопате којима је циљ да некога муче. Међу њима је мала група људи који немају ни савест, ни осећај за другог, као ни кајање. Ти људи би убили без разлога само да знају да неће бити кажњени. У српским затворима је огроман број људи са поремећајем личности. Они не трпе фрустрацију, не могу да одложе задовољства, не осећају туђи бол. Могу да буду веома интелигентни и потпуно су свесни шта се сме, а шта не. Њих никако не треба мешати са људима који имају душевне поремећаје и психозе. Такви људи су ретко убице ““ каже Јовановић.
СУОЧИТИ НОВИНАРЕ СА
ПОСЛЕДИЦАМА
- Занимљиво је да новина која је најгора са дегутантним насловима, није најтиражнија, напротив. То је један од доказа да је проблем у медијима. Једини начин да се превазиђе овакав начин извештавања је едукација и суочавање са последицама таквог писања ““ наглашава Тамара Скроза.
Можда би новинари и уредници требало да се запитају како би се они осећали када би се, не дај Боже, црева њихових најрођенијих развлачила по насловним странама новинског папира. Тада би укус читалаца, вероватно, био другачији.
М. Мијаиловић Н. Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
