ПРОФ. ДР РАДЕНКО СТЕПИЋ ““ НЕКАД И САД
НА ПОЉУ НАУКЕ И СТРУКЕ
Раденко Степић, данас професор у Високој пољопривредној школи у Шапцу, оставио је значајног трага у привредном и политичком животу ове средине па и републике. Рођен је 1950. године у Вучевици, селу општине Владимирци, средњу пољопривредну школу завршио је у Шапцу а Пољопривредни факултет на одсеку за заштиту биља у Београду, где је био и најбољи студент генерације. Ту је завршио и постдипломске студије са просечном оценом 9,80 а 1983. године на истом факултету одбранио је и докторску дисертацију и са својих три
Корови су сигурно данас велики проблем јер као биљке причињавају много веће штете него инсекти и биљне болести, сматра се да уништавају десет до петнаест одсто светске производње. Наше подручје је интересантно за ту тему и ја сам се бавио проучавањем коровске вегетације на стрним житима чија се заједница јавља углавном у брдско планинском подручју, значи Поцерина, Рађевина, ваљевске планине... Велике штете могу нанети те коровске заједнице међу којима су дивљи ладолеж, велики смрдаљ или како се негде зове жаруља, и њихово сузбијање значајно је допринело унапређењу пољопривредне производње. Наука о коровима је млада и мали број људи је у овој земљи који ту проблематику познаје.
Усмерење у пољопривреду било је код Вас још од средње школе?
Рођен сам у сеоској породици, релативно сиромашној и тај тежак живот на селу је утицао да се определим за пољопривредну школу, био сам добар ђак и завршио школу и факултет да никада нисам пао на испиту. Пољопривреда ме је занимала и тада као и данас, поред тога што се сада професионално бавим том делатношћу и као професор али и на очевом имању које сам наследио где се бавим и ратарством, воћарством и сточарством. И млађи син и снаха су у тој области ускоро завршавају факултет и опредељени су да остану на селу, старији син је завршио музичку академију ради у Београду као професор музике и шеф оркестра КУД-а “Лола“ а снаха је у просвети и од њих имам двоје унучади.
Усмерење у пољопривреду било је код Вас још од средње школе?
Рођен сам у сеоској породици, релативно сиромашној и тај тежак живот на селу је утицао да се определим за пољопривредну школу, био сам добар ђак и завршио школу и факултет да никада нисам пао на испиту. Пољопривреда ме је занимала и тада као и данас, поред тога што се сада професионално бавим том делатношћу и као професор али и на очевом имању које сам наследио где се бавим и ратарством, воћарством и сточарством. И млађи син и снаха су у тој области ускоро завршавају факултет и опредељени су да остану на селу, старији син је завршио музичку академију ради у Београду као професор музике и шеф оркестра КУД-а “Лола“ а снаха је у просвети и од њих имам двоје унучади.
Најновији број
25. април 2024.
