МАЊЕ ПОЗНАТИ ЈУНАЦИ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА
ПРИЧА О ДВА ХЕРОЈА
Практично од стварања, а посебно од обнављања, Олимпијске игре биле су више од спорта. Специфичан дух Игара чини да хероји нису само они који освајају највише медаља и остварују највише рекорда. Незаслужено, о њима се мало зна
ПИТЕР НОРМАН
Освојити сребро на Олимпијским играма представља достигнуће које може обележити читав живот. Ипак, у случају спринтера из Аустралије, сјајан резултат на ОИ у Мексико Ситију 1968. године, секундаран је у односу на потез који је њега учинио херојем олимпизма, нажалост прекасно.
Ван свих очекивања, у финалу трке на 200 метара, прве фаворите дисциплине, Американце Томија Смита и Џона Карлоса “раздвојио“ је, у том тренутку, непознати Питер Норман. Смит се окитио златом, бронзом је морао да се задовољи Карлос, док је сребро било спремно за Аустралијанца. Чекала се додела медаља, а освајачи су разговарали. Амерички двојац, афроамричке расе, најавио је Норману на који начин желе да укажу на лош положај своје расе у САД. Одлучили су да се попну на постоље боси, што би био симбол сиромаштва, са црним рукавицама, вид подршке покрету “Црни пантери“ и са значкама Покрета за људска права. На њихово изненађење, Норман их је у потпуности подржао и затражио и он значку коју ће носити током церемоније. Током интонирања химне, Смит и Карлос подигли су руке и стегли песнице, симболе насилног отпора. Исто вече, оба атлетичара су искључена из репрезентације Америке и избачена из олимпијског села.
За Нормана је “пакао“ следио по повратку у Аустралију, државу где су, у том тренутку, на снази били строги расни закони. Добијао је претње смрћу, није позиван у репрезентацију иако је био најбољи спринтер у држави који је норму за ОИ у Минхену 1972. оборио 13 пута ! Одрекла га се породица, колеге из репрезентације, а одбио је понуду да ради у Олимпијском комитету Аустралије јер је услов био да јавно осуди потез Смита и Карлоса. Тешко је налазио посао, а и оне које је нашао једва су били довољни да преживи. Све као вид “освете“ за потез у Мексику.
- Док смо ми добијали све већу подршку, чак смо добили и бисту испред Универзитета у Сан Хозеу, Питер је био сам против целе државе, патио је сам ““ истакао је једном приликом Карлос.
Тек 2012. године, аустралијски парламент се званично извинуо Норману, али то је већ било постхумно. Питер је преминуо од срчаног удара 2006. године. Ковчег на последњем испраћају овог великог човека носили су његови пријатељи, а на челу тужне поворке били су Томи Смит и Џон Карлос.
Интересантно је да је Норманов резултат из Мексика, 20:06 још увек државни рекорд Аустралије.
ЛУЦ ЛОНГ
Немачка и Немци 30 ““ их година прошлог века не асоцирају на било шта позитивно код већине људи. Ипак, све има изузетак. Олимпијске игре у Берлину 1936. године ондашња нацистичка власт искористила је за промоцију своје идеологије, а такмичења су требала да покажу доминацију “аријевске“ расе. Ипак, “план“ је покварио чувени Џеси Овенс за златом у спринту и скоку у даљ.
Ко зна да ли би се нашао у финалу скока у даљ да није било домаћег такмичара и првог фаворита Игара, Луц Лонга. Био је водећи у квалификацијама, док је Овенс у прве 2 серије имао 2 преступа и претило му је испадање. Лонг, иако свестан да је Овенс највећи ривал у борби за злато, пришао је Американцу и саветовао га да скочи корак раније, уверавајући га да има снагу и технику за финале. Како је рекао Овенс неколико година касније, поступио је по том савету. Ушао је у финале, где је скоком од 8,06 метара стигао до злата. Лонг је био други. Пријатељство, дух олимпизма, Лонг је показао и после такмичења. Све време је био уз Овенса, заједно су чекали доделе одличја. Државно руководство, наравно, није благонаклоно гледало на то.
- Требало је пуно храбрости бити такав пред Хитлером. Можете све моје медаље и пехаре истопити у једну посуду и то не би било ни близу вредно колико “24 ““ оро каратно“ пријатељство које сам осећао за Луца у том периоду и касније ““ нагласио је Џеси Овенс.
Никада Лонгу идеологија Националсоцијалистичке партије није била блиска, али је био Немац у Немачкој, мобилисан за ратне походе “фирера“. Погинуо је 14. јула 1943. на Сицилији, приликом савезничке инвазије. Сахрањен је на истом италијанском острву, војничком гробљу где и данас почива.
Сигурно Норман и Лонг нису једини примери “олимпијских хероја“, али нажалост, неке приче остале су вероватно незабележене, сачуване само у меморији непосредних учесника.
Освојити сребро на Олимпијским играма представља достигнуће које може обележити читав живот. Ипак, у случају спринтера из Аустралије, сјајан резултат на ОИ у Мексико Ситију 1968. године, секундаран је у односу на потез који је њега учинио херојем олимпизма, нажалост прекасно.
Ван свих очекивања, у финалу трке на 200 метара, прве фаворите дисциплине, Американце Томија Смита и Џона Карлоса “раздвојио“ је, у том тренутку, непознати Питер Норман. Смит се окитио златом, бронзом је морао да се задовољи Карлос, док је сребро било спремно за Аустралијанца. Чекала се додела медаља, а освајачи су разговарали. Амерички двојац, афроамричке расе, најавио је Норману на који начин желе да укажу на лош положај своје расе у САД. Одлучили су да се попну на постоље боси, што би био симбол сиромаштва, са црним рукавицама, вид подршке покрету “Црни пантери“ и са значкама Покрета за људска права. На њихово изненађење, Норман их је у потпуности подржао и затражио и он значку коју ће носити током церемоније. Током интонирања химне, Смит и Карлос подигли су руке и стегли песнице, симболе насилног отпора. Исто вече, оба атлетичара су искључена из репрезентације Америке и избачена из олимпијског села.
За Нормана је “пакао“ следио по повратку у Аустралију, државу где су, у том тренутку, на снази били строги расни закони. Добијао је претње смрћу, није позиван у репрезентацију иако је био најбољи спринтер у држави који је норму за ОИ у Минхену 1972. оборио 13 пута ! Одрекла га се породица, колеге из репрезентације, а одбио је понуду да ради у Олимпијском комитету Аустралије јер је услов био да јавно осуди потез Смита и Карлоса. Тешко је налазио посао, а и оне које је нашао једва су били довољни да преживи. Све као вид “освете“ за потез у Мексику.
- Док смо ми добијали све већу подршку, чак смо добили и бисту испред Универзитета у Сан Хозеу, Питер је био сам против целе државе, патио је сам ““ истакао је једном приликом Карлос.
Тек 2012. године, аустралијски парламент се званично извинуо Норману, али то је већ било постхумно. Питер је преминуо од срчаног удара 2006. године. Ковчег на последњем испраћају овог великог човека носили су његови пријатељи, а на челу тужне поворке били су Томи Смит и Џон Карлос.
Интересантно је да је Норманов резултат из Мексика, 20:06 још увек државни рекорд Аустралије.
ЛУЦ ЛОНГ
Немачка и Немци 30 ““ их година прошлог века не асоцирају на било шта позитивно код већине људи. Ипак, све има изузетак. Олимпијске игре у Берлину 1936. године ондашња нацистичка власт искористила је за промоцију своје идеологије, а такмичења су требала да покажу доминацију “аријевске“ расе. Ипак, “план“ је покварио чувени Џеси Овенс за златом у спринту и скоку у даљ.
Ко зна да ли би се нашао у финалу скока у даљ да није било домаћег такмичара и првог фаворита Игара, Луц Лонга. Био је водећи у квалификацијама, док је Овенс у прве 2 серије имао 2 преступа и претило му је испадање. Лонг, иако свестан да је Овенс највећи ривал у борби за злато, пришао је Американцу и саветовао га да скочи корак раније, уверавајући га да има снагу и технику за финале. Како је рекао Овенс неколико година касније, поступио је по том савету. Ушао је у финале, где је скоком од 8,06 метара стигао до злата. Лонг је био други. Пријатељство, дух олимпизма, Лонг је показао и после такмичења. Све време је био уз Овенса, заједно су чекали доделе одличја. Државно руководство, наравно, није благонаклоно гледало на то.
- Требало је пуно храбрости бити такав пред Хитлером. Можете све моје медаље и пехаре истопити у једну посуду и то не би било ни близу вредно колико “24 ““ оро каратно“ пријатељство које сам осећао за Луца у том периоду и касније ““ нагласио је Џеси Овенс.
Никада Лонгу идеологија Националсоцијалистичке партије није била блиска, али је био Немац у Немачкој, мобилисан за ратне походе “фирера“. Погинуо је 14. јула 1943. на Сицилији, приликом савезничке инвазије. Сахрањен је на истом италијанском острву, војничком гробљу где и данас почива.
Сигурно Норман и Лонг нису једини примери “олимпијских хероја“, али нажалост, неке приче остале су вероватно незабележене, сачуване само у меморији непосредних учесника.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
