КРАЉИЦА СЛАСТИ

У Мачванском Белотићу, селу од милион лубеница, како су га назвали, Иван Ђурђевић, без обзира на све потешкоће и потребу великог улагања, не одустаје од ове производње, без обзира што су многи његови земљаци то учинили. Чуо је од старијих произвођача у селу да ова, захтевна производња сваке пете године доноси корист. Од тада је прошло много година и он не одустаје, “јурећи“, баш ту пету годину.
- Лубеницу дуго имамо у “расаднику“ наше производње коју реализујемо на око 30 хектара плодних мачванских ораница, што своје што земље узете у закуп. Ту су још кукуруз, пшеница, соја, детелина, највише оно што можемо употребити у исхрани стоке коју исто хранимо у већем броју, каже Ђурђевић.
- У нашем селу, са око 400 домаћинстава, некада је готово свака кућа гајила лубенице. Многи су у међувремену одустали и сада лубенице на својим њивама има око 50 домаћина. Производња тражи доста рада и улагања. С друге стране, кад се земља добро нахрани уз доста топлих дана и воде, добри приноси ретко изостају, додаје наш саговорник.
Он је и ове године на изнајмљеној њиви од око једног хектара, недавно обрао четири приколице лубеница. Купци су већ чекали, спремни да преузму свежу робу.
- Са пласманом и наплатом, ове године немам проблема. На једном хектару може се произвести око 80 тона лубеница. Нажалост, често депресивна цена и овде многе произвођаче тера да одустану, коментарише Ђурђевић.
У овом послу највише му помажу супруга Иванка, мајка Јелица и деца Сања и Живко. Истиче да у периоду од око 35 дана, колико обично прође од заметања до брања лубеница, ангажује мало већи број сезонских радника.